Pivski kvasac je vrsta jednoćelijskog ogranizma, tj. kvasne gljivice( Saccharomyces cerevisiae), koja se koristi u proizvodnji piva, vrenju vina, kao i za “dizanje testa”. Naravno, u ishrani se koristi “inaktivisana, suva varijanta”.
Latinski naziv pivskog kvasca je Saccharomyces cerevisiae; reč saccharomyces bi se mogla prevesti kao “slatka gljivica”, jer potiče od grčkih reči “saccharo” (šećer) i “myco” (gljivice), dok reč “cerevisiae” bi se mogla prevesti kao pivski.
Ćelije pivskog kvasca koriste “kao hranu” šećer u različitim oblicima: saharoza(šećer dobijen iz šećerne repe ili šećerne trske), fruktoza i glukoza (u medu, melasi, javorovom sirupu i voću), i maltoza (dobijena iz skroba u brašnu).
Alkoholno vrenje (fermentacija) daje “korisne” krajnje produkte, etil-alkohol (C2H5OH, etanol) i ugljen dioksid (CO2) koje ćelije pivskog kvasca otpuštaju u “okolinu”.
Na taj način se proizvode alkoholna pića iz brašna koje sadrže skrob. Npr., ječmeno brašno se koristi za proizvodnju piva, dok se iz pšeničnog,kukuruznog i brašna ostalih žitarica proizvodi viski (whiskey).
Inače, 1 gr biomase kvasca sadrži oko 20 milijardi kvaščevih ćelija.
Prvi zapisi o primeni pivskog kvasca u procesu vrenja (fermentacije) alkoholnih pića potiču još od starih Sumera, 6000 godina pre Hrista, dok su ih u „pekarske svrhe” prvi koristili stari Egipćani 5000 godina pre Hrista !
Pivski kvasac ima široku primenu na polju biotehnologije, pre svega , u proizvodnji enzima, amino kiselina i vitamina, kao i molekula sa terapijskim delovanjem kao što su hormoni, antibiotici i „vakcine”.
Zanimljiv je podatak da, osim što se koristi u mnogim istraživanjima, 23% genoma kvasca identično je ljudskom!
Hranljiva vrednost pivskog kvasca
Pivski kvasac obiluje mnogim zaštitnim i lekovitim materijama, naročito vitaminima B-grupe(B1, B2, B5, B6, B12 i dr.).
Jedan gram, odnosno manje od pola „čajne kašičice” pivskog kvasca sadrži 150 µg tiamina (vitamina B1), 50 µg riboflavina (vitamina B2), 400 µg niacina (vitamina B3), 40 µg piridoksina(vitamina B6), 100 µg pantotenske kiseline (vitamina B5), 1,25 µg biotina, 3,35 mg holina, 4,425 mg inozitola i 5 µg folne kiseline (vitamina B9).
Pivski kvasac je bogat izvor mnogih minerala: gvožđa, mangana, natrijuma, kalcijuma,cinka, kalijuma, bakra, magnezijauma, kao i elemenata u tragovima – selena, germanijauma i hroma.
Važno je napomenuti kako je upravo u pivskom kvascu prisutan oblik hroma( Cr) sa najvećom biološkom vrednošću i sa najmanjim procentom neželjenih efekata , ako se uporedi sa svim ostalim prirodnim izvorima.
Selen, Se (iz kvasca) je jedan od osnovnih antioksidansa koji štite ćelije i tkiva ljudskog organizma od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima( koenzim je enzima koji aktivno učestvuju u zaštiti od oštećenja izazvanih slobodnim radikalima). Deluje kao „stimulans” za imuni sistem, “podržavajući” proizvodnju antitela. Novija istraživanja pokazuju pozitivan učinak selena kod pacijenata obolelih od HIV infekcije( AIDS), kao i kod nekih vrsta karcinoma( npr. prostate).
Selen iz kvasca bezbedan je i neškodljiv za svakodnevnu upotrebu, a nisu pronađene nikakve interakcije s lekovima i drugim lekovitim sredstvima.
Pivski kvasac je najbolji „prehrambeni” izvor hroma, koji je sastojak GTF-a (GLUKOZA TOLERANS FAKTORA sa niacininom-vitamin B3).
GTF je neophodan za proizvodnju i efekat insulina bez kog naš organizam ne može regulisati nivo šećera u krvi i tkivima, odnosno bez insulina je nemoguć normalan metabolizam glukoze( dekstroze, krvnog šećera).
GTF reguliše insulinsku aktivnost na dva načina – podstičući cirkulisanje insulina( njegovo oslobađanje), a i smanjujući potrebu za njegovim otpuštanjem( povećavajući osetljivost ćelija na insulin, efekat na receptore). Samim tim je hrom važan „faktor” kod osoba sa dijabetesom, kod gojzanih, kod sportista, kao i pri povećanju čiste mišićne mase.
Germanijum prisutan u pivskom kvascu, odnosno „njegove komponente” imaju mnoge pozitivne efekte na zdravlje ljudi.
Tačnije, karboksietilgermanijum-seskvioksid jača otpornost organizma prema virusnim infekcijama i gripu, učestvuje u regulaciji povišenog krvnog pritiska, jača imuni sistem i ima antikancerogeno delovanje.
Pivski kvasac obiluje i esencijalnim aminokiselinama ( valin, izoleucin, lizinom, leucinom i dr.), glutationom (NAJJAČIM ANTIOKSIDANSOM NAŠEG TELA, koji sadrži sumpor), kao i nukleinskim kiselinama( DNK, RNK) koje su neophodne za ćelijski rast i razvoj, a smatraju se i važnim činiocima u usporavanju procesa starenja.
Delujući blago alkalno, pivski kvasac „neutrališe kiselost” u krvi i tkivima, kao što to čine pasulj, zeleno povrće (ali i šargarepa i paradajz), kao i voće (naročito grožđe, badem, urma, dinja, marelica, citrusi-limun, pomorandža, kivi, grejp), za razliku od mesa, jaja, sireva, hleba, kao i drugih namirnica od žitarica, ribe, kikirikija, koji „povećavaju” kiselost u krvi i tkivima.
Pivski kvasac bitan je sastojak i vegetarijanske i veganske ishrane.
Pivski kvasac je izvor i ergokalciferola, provitamina D2( biljni oblik vitamina D), kao i mononezaćenih masnih kiselina( oleinska kiselina).
Pivski kvasac je bogat izvor dijetnih vlakana, beta-glukana.
Preporučena dnevna doza pivskog kvasca je 6-9 g dnevno, podeljeno u 2-3 doze.
Prema istraživanjima FDA nisu utvrđene bilo kakve štetne posledice konzumiranja i veće količine pivskog kvasca od preporučene( 10-30 g dnevno za odrasle).
Pivski kvasac se obično konzumira tako što se razmuti u soku, vodi ili jogurtu. Može se dodati i u supu, čorbu i neko drugo jelo.
Postoje i preporuke da se pivski kvasac redovno uzima u „terapijskim ciklusima” od 6-8 nedelja, sa pauzama od po 4 nedelje.
Upotreba pivskog kvasca se preporučuje i kod bolesti jetre( ciroza), kod poremećaja varenja i „slabog apetita”, kao prirodni antibiotik, za „odražavanje” normalne trudnoće i zdravlja kože.
Eliksir mladosti i zdravlja – PIVSKI KVASAC!
