You are here

Masti u ishrani - istine i zablude

image

 

Jedan od velikih problema koji se tiče formulisanja plana ishrane, tj. sastavljanja obroka odnosi se i na procene naših potreba za mastima.

Mnogo je zabluda na temu masti. Većini je prva asocijacija kada se pomenu masti – GOJAZNOST. Da, „masti nas goje“?! ...tu je i fraza – „nemasna ishrana je zdrava ishrana“. Oni koji se „bukvalno“ rukovode ovakvom postavkom stvari, zapravo i nisu dovoljno upoznati sa značajem masti za normalno funkcionisanje našeg organizma.

Masti su jedan od osnovnih hranljivih sastojaka hrane( makronutrijent) i uz ugljene hidrate neiscrpni su izvor energije za naše telo( „rezerve“). Transformacija ugljenih hidrata i amino kiselina „u višku“ -  u masti( telesne masti), kao i visoka energetska vrednost ovog supstrata omogućila je preživljavanje ljudske vrste!!!

Za one koji nemaju dovoljno informacija o značaju masti pomenimo njihove uloge u našem telu…

-       ENERGETSKA ULOGA ( rezerve energije -  KETOGENEZA, KETOZA – u slučaju dugotrajnog gladovanja stvaranjem ketonskih tela iz masti, naše telo dobija alternativni izvor energije)

-       GRADIVNA ULOGA – fosfolipidi grade ćelijske membrane;  holesterol koji pripada steroidima (derivati masti) takođe učestvuje u izgradnji ćelijske membrane…

-       REGULATORNA ULOGA – hormoni( steroidne strukture)- dovoljan unos masti je neophodan za hormonski balans. Steroidni hormoni čoveka su polni hormoni i hormoni kore nadbubrežne žlezde, dok su ostali hormoni uglavnom proteini ili derivati aminokiselina.

-       TRANSPORTNA ULOGA - Vitamini rastvorljivi u mastima – liposolubilni (A, D, E, K), u organizam se unose preko namirnica koje sadrže masti. Apsorpcija, metabolizam i skladištenje ovih vitamina, takođe je vezano za metabolizam i depoe masti u organizmu.

-       OSTALE ULOGE : DOPRINOSE OPORAVKU NAŠEG TELA OD NAPORNIH TRENINGA, SNAŽNOM IMUNITETU, DOBROM VIDU, KARDIOVASKULARNOM ZDRAVLJU( ali i bolesti)...

 

PODELA MASTI je izvršena prema sastavu masnih kiselina koje sadrže na ZASIĆENE, NEZASIĆENE, TRANS MASTI i HOLESTEROL.

ZASIĆENE MASTI

Zasićene masne kiseline nalaze se pre svega u namirnicama životinjskog porekla, u mesu, mlečnim proizvodima i jajima. Od namirnicaMast3 biljnog porekla zasićenim masnim kiselinama bogati su palmino ulje i kokosovo ulje.

Doskorašnje gledište da sve zasićene masne kiseline deluju aterogeno i trombogeno doživelo je poslednjih godina zahvaljujući vrlo intenzivnim istraživanjima, bitne i sa praktičnog stanovišta vrlo značajne izmene.

Zasićene masne kiseline kratkog( 4-6 ugljenikovih atoma) i srednje dugog lanca (dužine 6 - 12 ugljenikovih atoma), metabolišu se u organizmu na sličan način kao i ugljeni hidrati i nemaju aterogeni efekat.  BUTERNA KISELINA( maslac), LAURINSKA, kapronska, kaprilna, kaprinska kiselina( MCT, kokosovo ulje)…su prijatelji vašeg kardio-vaskularnog zdravlja, jakog imuniteta i dobrog izgleda( „fat burn efekat“).

Poznata činjenica je da 2 zasićene masne kiseline dugog lanca - palmitinska i miristinska deluju izrazito aterogeno( masnih plakovi na zidovima krvnih sudova), a imaju i vrlo snažno trombogeno delovanje. Za razliku od njih, stearinska masna kiselina, prisutna najviše u svinjskom mesu, pre svega rase mangulica, ako je pravilno hranjena, ima upravo suprotan efekat.Mast6

Pomenimo i to da se u procesu desaturacije i elongacije od zasićenih masnih kiselina – npr. stearinska kiselina može se „proizvesti“ najpoznatija omega-9 masna kiselina – oleinska kiselina( na njoj počiva moć extra virgin maslinovog ulja).

NEZASIĆENE MASTI

Najpoznatije grupe su mononezasićene (npr. oleinska – omega-9) i polinezasićene masne kiseline (omega-6 masne kiseline i omega-3 masne kiseline). Najbolji izvor mononezasićenih masnih kiselina svakako je maslinovo ulje( extra virgin), ali dobar su izvor takođe puter od kikirikija, jezgrasti plodovi - kikiriki, bademi, lešnici, pitaći…kao i avokado.

Polinezasićene masne kiseline su i esencijalne masne kiseline, koje organizam ne može sam proizvesti i to su: linolna (omega-6 masna kiselina) i α-linolenska kiselina, ALA (omega-3 masna kiselina iz koje nastaju – EPA i DHA, koje su strukturni elementi svake naše ćelije).

Esencijalne masne kiseline neophodne su za sintezu eikosanoida (hormonima sličnih jedinjenja) i kao membranski strukturni lipidi( propustljivost ćelije, „osetljivost na insulin“).

Polinezasićene masne kiseline u velikom su udelu prisutne u ribljem ulju, morskoj, plavoj ribi( izvori omega-3, EPA i DHA), suncokretovom, sojinom ulju, ulju semenki grožđa( izvori omega-6 masnih kiselina), kao i nekim drugim biljnim uljima poput (hladno ceđenog) lanenog ulja( izvor omega-3, ALA). Bogat izvor omega-6 masnih kiselina su i žitarice…

Dominacija omega-6 masnih kiselina u ishrani je problem savremenog sveta – iz nje nastaju proupalni agensi – arahidonska kiselina…

HOLESTEROL

O „zlom holesterolu“ je dosta toga rečeno, ali ne bi trebalo zaboraviti da i on ima svoje bitne funkcije za ljudski organizam. Holesterol je neophodan za normalno funkcionisanje svake ćelije našeg organizma. Strukturni je element svih ćelijskih i untraćelijskih membrana( ćelijske organele) i utiče na njihovu "propustljivost" i "elastičnost", a u određenim organima ima i posebne, specifične uloge kao što su:

-          stvaranje žučnih kiselina u hepatocitima (ćelije jetre)

-          stvaranje steroidnih hormona u kori nadbubrežnih (kortizol, adrenalni androgeni...) i polnih žlezda (testosteron, estrogen...)

-          transport vitamina rastvorljivih u mastima (A, D, E i K)

-          smatra se da ima bitan uticaj u neurotransmisiji ( „komunikacija” između nervnih ćelija), kao i u rastu, razvoju i dugovečnosti nervnih ćelija.

Ne više od 300 mg holesterola dnevno kažu preporuke( 1 žumance ima oko 200 mg)…ali šta čini holesterol zlim?

-          GENETSKI USLOVLJENI POREMEĆAJI - usled“ abnormalnosti“ enzima koji učestvuju u stvaranju (sintezi) i „obradi“Mast2holesterola.

-          DISBALANS OMEGA-3 / OMEGA-6 MASNIH KISELINA – Smatra se da je proces inflamacije (zapaljenja) "na zidovima krvnih sudova" je uzrokovan dominacijom omega-6 masnih kiselina u odnosu na omega-3 masne kiseline( tzv. „magnet za holesterol“)...Savremen način ishrane doveo je do totalnog disbalansa po ovom pitanju...dominacija omega-6 u odnosu na omega-3 od 15:1, a nekada i više...a normalan odnos je 1:1, eventualno 2:1! Najbolja zaštita od proupalnog uticaja dominacije omega-6 masnih kiselina je dodatni unos (hranom i dodacima ishrani) omega-3 kiselina, pre svega EPA i DHA, kao i ograničenje unosa omega-6.

-          DOPRINOS ISHRANE BOGATE TRANS MASTIMA i ATEROGENIH ZASIĆENIH MASNIH KISELINA

TRANS MASTI

Trans masne kiseline u malim količinama mogu biti prirodno prisutne u hrani (mleko - CLA ili meso preživara – govedina i jagnjetina), nastaju i tokom procesa delimične ili potpune hidrogenacije biljnih ulja u industrijskoj proizvodnji hrane.

Glavni izvori transmasnih kiselina u našoj ishranu su razni margarini, prženje na dubokom ulju, industrijski rafinisana ulja…uopšteno gledano, veliki broj industrijski prerađenih namirnica( slatkiši, grickalice...)Mast5

Najviše trans masti imaju "junk food" specijaliteti poput - pomfrita, čipsa, majoneza, slatkiša, krofni npr.prženog mesa na „dubokom“ ulju, kod hrane pripremljene u fritezama u kojima se jedno ulje koristi više puta.

Značajnost trans masti se ogleda u tome što sprečavaju apsporpciju esencijalnih masnih kiselina (omega-3 i omega-6), a istovremeno i "zamenjuju" mesta esencijalnim masnim kiselinama u ćelijskoj membrani, tako da menjaju njenu propustljivost…uvod u smanjenu osetljivost na insulin.

Trans masti dovode i do disbalansa između LDL i HDL-a (transportnih lipoproteina plazme – odnosi „dobar/ loš“ holesterol) i tako aktivno učestvuje u nastanku ateroskleroze.

Kakve bi bile preporuke oko unosa masti?

Preporučen, prihvatljiv raspon unosa za ukupne masti je minimum 15-20% od ukupne dnevne potrošnje energije( TDEE), a maksimalno do 30-35% ukupne energije( u LCHF, keto dijeti i sl., udeo masti može biti i „duplo“ veći).

Preporučen unos zasićenih masnih kiselina – do 10% od TDEE.

Ako bi to sveli „na grame“, 0,5 – 0,8 g masti po kg…

Od ukupnog unosa masti( uopštene preporuke ):

-          10-30% bi trebalo da ide na zasićene masne kiseline( dominacija kratko-lančanih i MCT)

-          35-40 % mononezasićene masne kiseline

-          35-50% polinezasićene masne kiseline( odnosi omega-3 / omega-6, 1 : 1)

UNOS TRANS MASTI NEPOŽELJAN!

 

Slavisa_profil_pic

Branka Patić Macan
urednik