Reč čokolada vodi poreklo iz navatl, astečkog jezika od reči „czoko-latl“, što znači kakaovo piće.Glavni sastojak čokolade, kakao, potiče iz tropskih nizija Južne Amerike, a najviše se uzgaja u Meksiku i Centralnoj Americi. Po staroj Meksičkoj legendi, čokolada je bila piće bogova u raju, a seme drveta su bogovi dali ljudima kao blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti bogovima prinosili ljudsku žrtvu , a poslednji obrok „žrtvovanog“ je bio kakao.
Asteci i Maje su koristili kakao zrna kao novac, a bogatiji Asteci su pili desetine čaša vruće čokolade dnevno, kao eliksir dugovečnosti. Od Korteza, čuvenog španskog konkvistadora, do švajcarca Danijela Petera (jednog od osnivača „Nestle“) čokolada je menjala svoj sastav, oblik i ukus. Ali ono što je uvek bilo i ostalo polazna osnova za spravljanje čokolade bio je kakao.
Kakao drvo, tj. Theobroma cacao, daje plodove dva puta godišnje. Postoje tri osnovne vrste zrna kakaa: Forestero, Kriolo i Trinitario.
Da bi seme kakaa razvilo karakterističnu aromu i boju potrebno je da se izloži procesu vrenja (fermentacije), zatim se zrno ljušti, peče, drobi, sortira, melje i na kraju se od nastale kakao mase pod velikim pritiskom (presovanje) dobija kakao buter i kakao prah.
Crna čokolada se pravi od kakao mase, kakao butera i šećera( tu je i lecitin), dok se mlečnoj dodaje mleko u prahu (30% kakao delova). Sadržaj od preko 60% kakao delova garantuje maksimalan kvalitet i sve pozitivne efekte konzumacije crne čokolade.
Kakao zrno ima veliku energetsku vrednost (količina masnoće u kakao zrnu je 54%).
Sadrži i alkaloide (metilksantine) – teobromin i kofein, poznate kao jake stimulanse uma i tela.
Crna čokolada sadrži i feniletilamin, koji se smatra da funkcioniše kao neuromodulator ili neurotransmiter u centralnom nervnom sistemu sisara( sastojak je mnogih dodataka ishrani u kategoriji „stimulativnih” sagorevača masti).
Količina kofeina u jednoj šoljici kafe odgovara količini od oko 800 g crne čokolade.
Pretpostavka je da teobromin( metiksanitin, srodnik kofeina u čokoladi) doprinosi „zavisnosti” od čokolade, a tu je i triptofan , esencijalna amino kiselina koja direktno učestvuje u stvaranju serotonina (čokolada, kao prirodni anti-depresiv).
Inače, samo 40 grama crne čokolade obezbeđuje 15% svih dnevnih potreba za magnezijumom, koji je važan u proizvodnji energije, za jake kosti, oporavak mišića i prenos nervnih impulsa. Ista količina obezbeđuje 34% dnevnih potreba za bakrom.
Pored magnezijuma, tu je i gvožđe, koje može pomoći kod blaže anemije, 50 grama crne čokolade obezbeđuje oko 23% dnevnih potreba za gvožđem.
Novija istraživanja su pokazala da je crna čokolada koja sadrži 60% kakao delova i više, veoma moćan antioksidans. To „blagotvorno svojstvo” duguje sadržaju polifenola i flavonoida, koji čiste organizam od „slobodnih radikala” – „nosilaca oksidativnog stresa” za svaku našu ćeliju, a nastaju u metaboličkim procesima( proizvodnje energije).
Flavonoidi doprinose snižavanju krvnog prtiska i boljoj cirkulaciji preko efekta na vazo-dilatatorni (širi krvne sudove) azot-monoksid (NO).
Polifenoli i flavonoidi se smatraju i bitnim faktorom u regulaciji nivoa dobrog holesterola u krvi( HDL), neka istraživanja pokazuju da redovna konzumacija crne čokolade (60% kakao delova i više) doprinosi povećanju nivoa HDL za 10%, podsetimo se da je HDL najbitniji faktor u prevenciji ateroskleroze (masni plakovi na zidovima krvnih sudova) i zdravlja krvih sudova. Navedeni antioksidansi sprečavaju oksidaciju LDL( „loš holesterol”).
Pomenimo i to da crna čokolada sadrži oleinsku kiselinu (nezasićenu masnu kiselinu) koja ima bitnu funkciju u regulaciji „nivoa holesterola”.
Postoje dokazi da tamna čokolada ima pozitivan efekat i na insulinsku osetljivost kod obolelih od dijebetesa.
Antioksidativne komponente crne čokolade, doprinose većoj otpornosti kože na UV zračenje. U jednoj studiji rađenoj na 30 ispitanika, osobe koje su konzumirale crnu čokoladu redovno bile su otprilike duplo otpornije na „crvenilo” izazvano sunčanjem( opekotine od sunca).
Zbog uticaja na nivoe serotonina crna čokolada može biti jedan od okidača migrenoznog napada kod „osetljivih”.
Pored gvožđa, bakra i magnezijuma, crna čokolada je bogata je i kalijumom i fosforom, kao i vitaminom K.
Loše strane crne čokolade?
- crna čokolada sadrži oksalate koji se izlučuju kroz urin i mogu doprineti stvaranju kamenaca u bubrezima (međutim ovo je problem samo ako jedete velike količine čokolade)
-osobama sklonim migrenama je čokolada često okidač za napade glavobolje
- crna čokolada je jako kalorična pa je umerenost poželjna( 100g = oko 540 kCal)
- s obzirom da sadrži manje količine kofeina, tamnu čokoladu ne biste trebali da jedete pred spavanje
Većina ovih “mana” crne čokolade je povezana sa preteranom konzumacijom.
Da biste osetili sve dobrobiti crne čokolade, ne preterujte!!!
Dovoljno je 20-40 grama (ili jedan, dva reda) crne čokolade dnevno.
A mlečna i bela čokolada?
Ako više volite mlečnu čokoladu, možda će vas razočarati činjenica da ništa od navedenog ne važi za mlečnu čokoladu.
Supstance iz mleka “se vežu” sa antioksidansima iz čokolade i čine ih nedostupnim (zato mlečna čokolada nije dobar izvor antioksidanasa)
Ona je poput neke razblažene varijante, čije su sve dobre vrednosti stavljene po strani na uštrb dobrog ukusa. Sadržaj kakao delova je i do 3 puta manji, dok dodato mleko sadrži dodatne zasićene masnoće.
Crna čokolada, takođe sadrži zasićene masti, ali one su u obliku stearinske kiseline iz kakao butera, koja nimalo ne utiče na nivoe holesterola.
Mlečna čokolada sadrži više šećera od crne, koji posledično podiže apetit, dok kod crne nema takav učinak. Kada jedete slatko( prosti šećeri), količina šećera u krvi se diže naglo, a onda brzo i pada, pa smo „brže gladni” i jedemo više( paradoksalni efekat „insulinske oluje”).
Bela čokolada se i ne može nazvati čokoladom.
To je proizvod baziran na šećeru i masnoći (bez obzira da li se radi o kakao puteru ili ulju). Nema ni „k“ od kakao delova.
Ako crna čokolada zdravstvene efekte duguje velikom sadržaju kakao delova, onda je kod bele takav efekat ravan nuli.
Prijatno!
