Kao početnik u teretani treba odmah po ulasku da potražite trenera i konsultujete se sa njim. Da mu kažete vaše želje (realne) i da vidite kako i šta dalje. Ono što sam primetio je da većina početnika dolazi u grupama i nikog ne pitaju za savete, već odmah “landaraju” po tegovima i spravama. Ako su mlađi momci u pitanju, onda dolazi i do takmičenja ko će "pravilno" podići što više kilograma. Nije bitno kako već samo da se podigne. I eto problema, jer, samim tim, se samo rizikuje povreda i ništa više. Nema razloga za takmičenjem na početku, jer mišići i kosti nisu spremni za velika opterećenja i može doći samo do jakih povreda. Na početku bi trebalo odmah se obratiti treneru i krenuti lagano i postepeno.
Ono što je primetno je i kopiranje drugih - naprednijih vežbača koji već imaju duži radni staž. To isto može biti greška jer svi oni već imaju razrađen sistem koji njima odgovara i rade ga duže vreme. A vi ako pokušavate da ga pratite u vežbama i težinama, opet samo rizikujete povredu i ništa ne dobijate time. Nije cilj teretane da silite i da se ubogaljite, već da postepeno vežbate i napredujete. Većina početnika bi to sve preko noći da postigne i bilo bi odlično kada bi to tako moglo, ali, nažalost ne može. To treba shvatiti odmah, da teretana traži dugogodisnji rad i mnogo odricanja, ali biće i rezultata.
Tu još morate uzeti u obzir da su većinom ti napredniji vežbaci i puni iskustva, ishrana im je dobra, suplementi, a možda i hemija. Truditi se stići ih za kratko vreme je nemoguća misija i zato još jednom napominjem samo polako i bez žurbe.
Pričanje za vreme vežbanja sa drugovima je po meni najveća greška, jer se time samo hladite i gubite vreme. Trening ne treba da je maratonski dugačak, već kraći, ali efikasan. Zato vam je moj savet da priču ostavite za posle treninga, a da sam trening bude maksimalno efikasni.
Pravilna izvođenja vežbi su veoma važan faktor našeg napretka. Često i kod mene u teretani viđam vežbače koji određene vežbe rade totalno nepravilno na svoju ruku. Većina njih polazi od stava-daj da se podigne što veći teret, pa kud puklo da puklo. Ovakav način razmišljanja može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje vežbača.
Nije sramota pitati!
Jer niko se načen nije rodio. I ja, posle mnogo godina vežbanja, još uvek učim neke stvari i usavršavam se, pitam ako mi nešto nije jasno. To je moj savet svima vama koji ste na neki način početnici. Pitajte šta vam nije jasno, nisu ni treneri u teretanama uvek tu da baš vas pogledaju u trenutku dok izvodite vežbu. I upravo zbog toga priđite i zatražite savet, svako će vam rado pomoći. Kada vam se izvođenje vežbe objasni trudite se da je radite što pravilnije, stalno, ako se i desi da je zaboravite za sledeći put slobodno opet pitajte. Ne treba da se stidite ili da vas bude blam - vi ste u pitanju, vaše telo, a ne komšijino, i zbog toga pitajte onoliko puta dok ne shvatite sve sto posto kako treba. Vremenom će pravilno izvođenje vežbi za vas postati rutina, a vaš će napredak biti mnogo brži.
