You are here

PROBLEMI SA RIBOM – OD ŽIVE DO UZGOJA

image

Živa je hemijski element koji spada u grupu teških metala. Živa je jedini metal koji se na sobnoj temperaturi nalazi u tečnom stanju. Široko je rasprostranjena u prirodi, tj. u vodi, tlu i vazduhu, u elementarnom, neorganskom i organskom obliku. Ovaj teški metal u svom biogeohemijskom ciklusu stalno kruži u našoj okolini; isparavanjem se prenosi u atmosferu, zatim hidrosferu (vodeni "omotač" naše planete) i posledično u biosferu( živim bićima nastanjenu površinu naše planete).

Prirodni izvori oslobađanja žive u našu životnu sredinu su erupcije vulkana, erozija tla, oslobađanje iz stena koja sadrže živu, kao i bakterijska razgradnja živinih organskih jedinjenja.Pored prirodnih izvora tu su i antropogeni izvori žive (nastali "ljudskom aktivnošću") - obrada ruda bogatih živom, sagorevanje fosilnih goriva, grane industrije koje koriste živu u svojim tehnološkim procesima, termoelektrane, itd.

Dospevanje žive u našu životnu sredinu je posledica izlivanja otpadnih voda, ispuštanja izduvnih gasova, iva2kao i odlaganja industrijskog otpada koji sadrži živu. Zavisno od toga u kom je obliku unesena u vodenu sredinu, živa se može pronaći u raznim jedinjenjima i akumulirati "u sedimentu" ili u živim organizmima.

Živa se u vodama može naći u obliku hlorida žive (HgCl4, HgCl3) ili u obliku organskih jedinjenja koja nastaju u moru, rekama, dok se u odsustvu kiseonika, u sedimentu ("vodenom talogu"), može naći u obliku elementarne žive ili u obliku živinih sulfida (HgS, HgS2). Vodeni mikroorganizmi (plankton) imaju sposobnost pretvaranja neorganskih oblika žive u organsku metil-živu( CH3Hg), koja se može akumulirati ( "gomilati") u stanovnicima naših mora, reka i sl.

Svi oblici žive su potencijalno toksični, i imaju sposobnost bioakumulacije(u živim organizmima), a njihova toksičnost zavisi od koncentracije u organizmu "domaćina". Trovanje živom se naziva merkurijalizam.

Poenta naše priče o živi ticaće se problema koji mogu nastati konzumacijom ribe i morskih plodova kontaminiranih živom (hronično trovanje živom). To je i jedan od razloga vidne zabrinutosti svih nas koji pre svega morsku ribu konzumiramo redovno, ne bi li na taj način došli do benefita ove namirnice koji se tiču bogatstva sadražaja omega-3 esencijalnih masnih kiselina( EPA i DHA), proteina visoke biološke vrednosti, taurina, vitamina A i D, minerala poput fosfora, joda, bakra...

Osvrnimo se na neke istorijske činjenice - jedno od najpoznatijih masovnih trovanja  živom dogodilo se u Japanu u zalivima Minamata i Niigata, gde je u periodu od 1932. do 1969. otpušteno oko 27 tona žive iz neobrađenih otpadnih voda iz fabrike "Chisso"( živa je korišćena kao katalizator u proizvodnji acetaldehida).

Posledica ove ekološke katastrofe je bilo trovanje koje je nastalo kao posledica konzumacije ribe koja je u sebi sadržala visoke koncentracije metil-žive. Simptomi trovanja su sumarno nazvani "Minamata bolest". Simtomi ove bolesti su bili dominantno neurološki - nekontrolisan tremor (nevoljno drhtanje ekstremiteta, jezika, glave, trupa ili čitavog tela), poremećaj osetljivosti ekstremiteta, gubitak koordinacije pokreta, gubitak ravnoteže, suženje vidnog polja, poremećaj govora i sl., a tu su i neke pshičke promene u vidu tzv. „živinog” eretizma - posebna vrsta uzbuđenja i razdražljivosti, svadljivosti, gubitka samokontrole, a nekada i napadi bezrazložnog besa. Tu su i promene u usnoj duplji u vidu pojačanog lučenja pljuvačke, upale desni, kao i ispadanja zuba.

Koliko je samo slučajeva kontaminacije "ribljeg fonda" živom bilo do sada? Možemo li predvideti posledice?

iva3Vratimo se na priču o metil-živi. Vodeni organizmi – ribe, npr., koje koristimo u ishrani mogu apsorbovati živu u neorganskom ili organskom obliku, nakon čega se živa "taloži" u njihovim organizmima, vezujući se za telesne proteine, a u lancu ishrane se sadržaj žive uvećava, naročito kod morskih predatora, kao što su veće ribe, ptice koje se hrane ribom, kao i sisari koji se hrane ribom, među kojima je i sam čovek!

Jednom unesena u organizam živa ima sposobnost vezivanja za - NH2 i -SH grupe proteina, a samim tim i nekih enzima, što dovodi do njihove smanjene aktivnosti, a i "taloženja" žive u tkivima. Metil-živa se dobro rastvara u mastima, dobro se apsorbuje iz creva, lako prolazi krvno-moždanu barijeru i zadržava se u mozgu, bubrezima, srcu, jetri, masnom tkivu, kao i u dlakama (pre svega u kosi, inače analiza kose se smatra indikatorom hronične intoksikacije živom). „Taloženje žive” u svim navedenim oragnima sa vremenom dovodi do oštećenja istih i karakteristične simptomatologije.

Neka istraživanja su pokazala jasnu vezu između veće koncentracije metil-žive i kardiovaskularnog oboljevanja, naročito, poremećaja srčanog ritma, kao i povišenog krvnog pritiska.

Pomenimo i to da se elementarni i neogranski oblici žive izlučuju iz tela urinom, dok se organski oblici žive izlučuju putem žuči (i najduže ostaju u našem telu).

Eh, ajmo najkraće moguće...Ko bi trebalo da vodi računa o sadržaju žive u ribi koju ima na svom dnevnom meniju? Trudnice i deca!

Ajmo i najkraće moguće - upozorenja oko odabira ribe sa najmanje žive -  zapamtite da velike ribe i ribe koje jedu druge ribe imaju više žive!

Najveća opasnost vreba "od mesa" ajkule (morski pas), sabljarke, tune (ne više od 2 puta nedeljno na trpezi);

manja opasnost - grgeč, šaran, brancin;

umerena zona opreza - skuša, harninga, pastrmka, som (2-5 puta nedeljno na trpezi);

najmanja opasnost - losos, inćuni, sardine.

Ali ne treba zaboraviti da nekada nismo ni svesni porekla same ribe i mogućeg ekološkog žarišta sa koga riba koju imamo „na meniju” potiče...

Nego, trebalo bi obratiti pažnju ne samo na živu, već i na način uzgoja naše ribe?! Da li smo upoznati sa fenomenom ribljih farmi i gajene ribe?!

Ova riba umesto svog prirodnog načina ishrane koji „ribu našu nasušnu” čini tako bogatom omega-3 esencijalnim masnih kiselinama i sl., je zapravo „na dijeti” bogatoj žitaricama, a gde su žitarice, tu je i dominacija omega-6 masnih kiselina, što nam nikako ne treba...

Da li „veštačkim uzgojem ribe” zapravo uništavamo hranljivu srž ove namirnice...odlučno DA...obratite pažnju i na informacije da li je riba koju imate na meniju ulov ili tov?!

Da li smo zaista sigurni šta jedemo?

Mislite o tome...

Slavisa_profil_pic