You are here

Put proteina

image

 

Najčešće pitanje koje se postavlja i oko kojeg se vode mnogobrojne rasprave je vezano za apsorpciju proteina, tj.količinu proteina koja se može svariti i onu koja se može iskoristiti za proteinsku sintezu „mišićnih proteina“. Da, ljudsko telo ima limite, ali ljudsko telo je sposobno na prilagođavanje, tj. adaptaciju na postojeće uslove, odnosno prilagođavanje zahtevima koji se pred njega nameću....naravno sa vremenom...

Proces varenja proteina započinje u usnoj duplji, gde hrana dospeva u kontakt sa pljuvačkom i zubima kao osnovnim sredstvom za mehaničku obradu hrane.

PutProteina3Podsetimo da je za dobro i svrsishodno varenje nepohodno hranu „prožvakati“ oko 30 puta. Koliko nas to pravilo poštuje?

Sažvakana hrana stiže do želuca gde dospeva u kontakt sa HCl( hlorovodonična, želudačna kiselina), koja omogućava denaturaciju proteina, kao inicijalni proces njihove dalje razgradnje. Kisela želudačna sredina je neophodna i za aktivaciju pepsina (proteolitički enzim) koji razlaže denaturisane proteine do „dužih“ peptida ( lanci amino kiselina).

Pre nego što krenemo dalje, napomenimo da unos vode može smanjiti „kiselost“ želudačnog sadržaja i omesti „želudačni deo“ proces varenja, dakle, unos vode ograničiti na 15 minuta pre obroka i do sat vremena posle oborka.

Svareni sadržaj stiže do dvanaestopalačnog creva, gde dospeva u kontakt sa žuči i pankreasnim enzimima i dalje nastavlja putem resorpcije u ostalim delovima tankog creva...

Ne treba potcenjivati ni uticaj stepena aktivnosti i „količine“ pankreasnih enzima, na efikasnost procesa varenja proteina...

Proteini su dakle razloženi do nivoa „kratkolančanih“ peptida( sa po nekoliko amino kiselina), na nivou epitelnih ćelija creva se peptidi definitivno razlažu do „slobodnih amino kiselina“ i tako „većinski“ ulaze u krv...i od procesa varenja dolazimo do faze resorpcije...dakle, „svareni sadržaj“ ulazi u krv i preko sistema vene porte dospeva do jetre, odakle se vrši dalje usmerenje amino kiselina do svog odredišta...ili deo stiže direktno krvlju do „gladnih“ ćelija...

Opet ponavljamo slično pitanje sa početka, koliko proteina može naše telo da iskoristi u svrhu sinteze mišićnih konktraktilnih proteina ?

Kao prvo, svi znamo da je telesna rezerva ugljenih hidrata - glikogen, masnih kiselina - masno tkivo( salo), ali šta je sa proteinima ?

PutProteina1Glavni depo amino kiselina u ljudskom telu, tj. zlatna proteinska rezerva su mišićni proteini.

Upoznajmo se sada sa terminom PROTEINSKI PROMET.

PROTEINSKI PROMET = PROTEINSKA SINTEZA( anabolizam) – PROTEINSKA RAZGRADNJA(katabolizam)

PROTEINSKI PROMET može biti pozitivan, dakle, sinteza( stvaranje) proteina dominira nad razgradnjom proteina, i negativan, dakle, obratan proces dominacije procesa razradnje proteina.

Čilj ishrane svakoga ko želi povećanje mišićne mase na račun mišićnih proteina je svakako pozitivni proteinski promet. Čim je proteinski promet pozitivan, telo „ne napada“ svoje rezerve amino kiselina u mišićima, dakle stvaraju se preduslovi za mišićni izgradnju, anabolizam.

Pa otuda i određivanje dnevne potrebe za proteinima u skladu sa stepenom aktivnosti...

Da, naše telo pored potreba za vitaminima i mineralima ima potrebe i za makronutrijensima, tj. proteinima.

Dnevne potrebe za proteinima u gramima po kilogramu telesne težine

Neaktivne odrasle osobe  0,79
Odrasli rekreativni sportisti  2,09
Odrasli sportisti takmičari  3,08
Odrasli takmičari, izgradnja mišićne mase  4,40
Sportisti na dijeti  2,20
Sportisti tinejdžeri  2,20

 

Moramo istaći i činjenicu da dobar odnos ugljenih hidata, proteina i masti, ima bitnu funkciju stvaranjem kalorijskog suficita( kalorijski višak) koji je osnovni preduslov za mišićni anabolizam( pozitivan azotni bilans).

Ali ne zaboravimo da sve amino kiseline ne stignu uvek do mišića...upoznaćemo se sada sa terminom AZOTNA RAVNOTEŽA( balans), koji nije ništa drugo nego PROTEINSKI PROMENT na nivou amino kiselina, čiji se metabolizam prati preko azota...tako da azotni balans možemo da prikažemo i ovako( slovo N se odnosi na azot):

Azotna ravnoteža = Nt (ukupni unos) – Nu (u urinu) – Nf (u stolici) – Ns (u znoju)

Da, deo amino kiselina završi u stolici, deo u urinu, deo u znoju...inače, sve apsorbovane amino kiseline ne odlaze do mišića, jer deo ide i na sintezu drugih proteina u ljudskom telu, npr. albumina( rezervni protein krvi), kolagena...ali problem nastaje i po pitanju viška...da, od viška glava ne boli...ali...

Ma koliko neki tvrdili da se amino kiseline teško pretvaraju u masti, da to se ipak dešava...ili se aktivira proces glikoneogeneze( katabolička stanja, smanjene rezerve glikogena),pa od amino kiselina nastaje glukoza, tj. glikogen...

Pomenimo dva jako bitna procesa...dezaminaciju i transaminaciju koje jasno govore šta se dešava sa amino kiselinama koje se ne iskoriste za sintezu tkivnih proteina...

Odvajanjem amino grupe( dezaminacija) iz amino kiselina nastaju keto kiseline, koje se mogu ukljuciti u Krebsov ciklus i tako iskoristiti u procesu stvaranja energije ( oksidativna fosforilacija) ili učestvuju u „stvaranju“ acetil-CoA, kao supstrata za sintezu masnih kiselina.

PutProteina4Da, amino kiseline se mogu direktno koristiti za stvaranje energije!

Sa druge strane, tu je transaminacija, proces u kome se prenošenjem amino grupe može iz amino kiselina BCAA( valin, leucin, izoleucin), preko glutamina i u tzv. „ciklusu glukoza-alanin“ iz nastalog piruvata može sintetisati glukoza...

Dakle, gledano iz ove perspektive možemo zaključiti da nijedna studija ne može dati konačan i tačan odgovor na to koliko grama proteina možemo da iskoristimo po obroku...tj., na sve to utiče, izbor hrane, tj. vrste proteina, proces varenja hrane, stepen fizičke aktivnosti koji diktira potrebe za proteinima, kalorijski suficit ili deficit , starost, pol , genetska predispozicija, kao i „hormonski status“...

Kao i uvek sve je to relativno...treba eksperimetisati, učiti o samom sebi...ali neka nam kao smernica bude raspon od 30-50 grama po obroku, podeljeno u 5-6 obroka...a ogledalo će reći sve...

 

Slaviša Stojić,

lekar, savetnik za ishranu