You are here

“SUPER MESO” – KONJETINA

Konjsko meso ili konjetina u Srbiji nije toliko popularna kao u Francuskoj, drugim zapadnoevropskim (germanskim) zemljama i zemljama centralne Azije, pa bi bilo dobro da se upoznamo sa svim pozitivnim aspektima konzumacije ovog mesa.

U zemljama koje najviše konzumiraju konjetinu, godišnje se pojede oko 4,7 miliona konja.

U mnogim kulturama se konjsko meso ne koristi u ishrani zbog činjenice da je konj čoveku ljubimac, saputnik i radna snaga, ali i iz religioznih razloga.

Zbog tabua, koji nekada potiču i od samog „zdravstvenog osoblja” vezanog za konzumaciju „crvenog mesa”, konjskog mesa gotovo da i nema na meniju, a da li smo svesni činjenice, koliko je konjsko meso bolja i zdravija alternativa od teletine i svinjetine

U praistoriji, divlji konji su bili važan izvor mesa u ishrani, a trend konzumiranja konjskog mesa se u Evropi nastavio sve do srednjeg veka. U paganskim ceremonijama, u severnoj Evropi, se jela konjetina i katolička crkva je 732. godine zabranila upotrebu konjskog mesa. Ta zabrana je naravno uticala da se upotreba konjetine smanji, ali ne i iskoreni. Konji su zbog raznih razloga uglavnom bili na „meniju“ kada nije bilo druge stoke, u doba oskudice i gladi.

Danas se konjsko meso u našoj zemlji i mnogim drugim državama, članicama EU, preporučuje u ishrani, pa čak i u bolnicama. U nekim zemljama je potpuno zabranjeno, recimo u Australiji, Novom Zelandu i u Izraelu. U mnogim zemljama se smatra da je to “meso za sirotinju”, jer je jeftinije od recimo teletine ili svinjetine.

U odnosu na stoku, konji u ishrani konzumiraju mnogo više trave i žita, to je i logično, jer se ne uzgajaju primarno radi dobijanja mesa. Umesto toga, konji završavaju u klanicama kada više nisu za jahanje ili rad.

Stručno govoreći – konjsko meso je bolja alternativa govedini.

Konvencionalni uzgoj junadi podrazumeva ishranu stoke na bazi soje, kukuruza i žitarica, što ih čini podložnim zapaljenjima. Međutim, konji imaju nemasno meso, baš zbog specifičnog načina ishrane i nisu izloženi hormonima i antibioticima radi povećanja prinosa koji mogu narušiti ljudski endokrini sistem( sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem) i dovesti do gojaznosti redovnim konzumiranjem mesa( svinjsko). 
Konji, koji se uglavnom hrane travom, „nemaju ovaj problem”. 
Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Kina je najveći “potrošač” konjskog mesa, a najčešće se prerađuje u kobasice. 
FAO procenjuje da se na drugom mestu nalazi Kazahstan, budući da se to meso tradicionalno nalazi na njihovim trpezama. 
Tabu koji okružuje “jedenje konjskog mesa” ograničen je na pojedine delove Evrope i Sjedinjene Američke Države( USA). 
Tamošnji Kongres je 2006. čak zabranio ubijanje konja za potrebe ishrane, a klanice koje su ga prerađivale su zatvorene. 
Jedan od glavnih razloga za protivljenje jedenju konjskog mesa je što je takva praksa “surova i nepotrebna”. 
Međutim, najverovatnije objašnjenje takve odbojnosti zapadnjaka prema konjskom mesu je to da se ove životinje smatraju “boljim” od krava, prasića ili pilića.

Nutritivna vrednost konjskog mesa je sledeća: 100 g mesa ima oko 133 kCal, proteina (kompletni proteini, visoke biološke vrednosti) ima 21 g, masti 5 g, gvožđa 3,8 mg, natrijuma 53 mg, holesterola 52 mg.

Kao što vidite, meso konja je bogato gvožđem (najveći stepen apsorpcije, “hem oblik”) i kao takvo, preporučuje se malokrvnim, anemičnim osobama.

Konjsko masno tkivo (loj) sadrži više od 50 odsto nezasićenih masnih kiselina, od čega je 20 odsto esencijalnih masnih kiselina - linolne i linoleinske.Sadržaj stearinske kiseline nije veliki te konjski loj ima nisku tačku topljenja i lako je svarljiv. Na osnovu navedenog može se videti da ta vrsta mesa ima veliku nutritivnu vrednost u ishrani ljudi, sa posebnim značajem u dijetetici pojedinih kategorija potrošača, a naročito dece.

U zemljama EU postoje restorani gde se isključivo služe specijaliteti od konjskog mesa i mesare gde se uvek može kupiti sveže konjsko meso.

Konjsko meso je i prirodni izvor kreatina, jer sadrži oko 5 grama kreatina po kilogramu.

Ukus konjskog mesa je slatkast i podseća na kombinaciju srnetine i teletine. Meso mladih konja je svetlije boje, dok staro konjsko meso ima tamniju boju, baš kao i kod drugih životinja. Konjsko meso veoma dobro može da zameni teletinu, junetinu, svinjetinu, ovčetinu, srnetinu i drugu divljač, a “u receptima” se termički obrađuje nešto kraće, nego recimo, teletina i svinjetina. Konjsko meso je uglavnom nemasno i mekano. Kod većine drugih životinja mlado meso je mekše što je mlađe, dok je kod konja upravo suprotno – što je konjsko meso starije, to je mekše.

Od mesa konja se prave i suvomesnati proizvodi, a njih možete naći na većim pijacama, u specijalizovanim mesarama koje prodaju konjsko meso, u Beogradu, Nišu, ali i u Vojvodini. U svakom slučaju, meso konja je jeftinije i po svemu sudeći zdravija je alternativa drugim vrstama mesa.

Stop zabludama i tabuima, ubacite konjsko meso na meni!

Slavisa_profil_pic