U poslednje vreme jedno od čestih pitanja na "Pansport Forumu" tiče se i ovog ne tako prijatnog oblika digestivnog diskomfora...Nadutost trbuha, nadimanje, meteorizam, flatulencija, vetrovi (narodski rečeno), je osećaj napetosti ili punoće u trbuhu praćen izbacivanjem gasova, koji nastaje kao posledica nakupljanja velike količine gasova u trbuhu, tačnije u crevima.
Sem toga što osoba ima osećaj naduvenosti, ovaj poremećaj može biti i socijalno neprihvatljiv, a takođe može dovesti do pojave neprijatnih grčeva i/ili bolova.
Svaka osoba u sopstvenim crevima IMA određenu količinu gasova koji nastaju, pod normalnim okolnostima, kao posledica razlaganja sastojaka iz hrane od strane bakterija koje su normalni i prirodni stanovnici naših creva (crevna mikroflora). Prosečna odrasla osoba proizvede oko pola do litar i po crevnog gasa svakog dana, koji se ispušta 14 do 23 puta dnevno. Povremeno podrigivanje pre ili nakon obroka takođe je normalno. Količina "crevnog gasa" koji telo proizvede zavisi od načina ishrane i drugih individualnih faktora. Međutim, jedan deo osoba koje se žale na preveliku količinu gasova ne proizvodi više gasa od prosečne osobe. Oni su samo su svesniji toga.
Sa druge strane imamo i većinsku populaciju koja pre svega lošom ishranom, tj. manipulacijom namirnica sebe dovodi u ovakav "nezavidan položaj".
1) Najčešći uzrok je halapljivo uzimanje hrane, kada se guta i velika količina vazduha(ingestirani vazduh), poznatija kao-AEROFAGIJA;
2) Oslobađanje ugljen-dioksida i vodonikovih jona prilikom prolaska hrane kroz želudac;
3) Fermentacija ostataka hrane u crevima;
4) Prelazak gasova iz krvi u creva, kroz zid creva;
5) Generalno usporeniji rad creva i sledstveno loše varenje;
6) Nefunkcionalni spazam ( grč ) kao posledica poremećene crevne motorike u sklopu zatvora ( opstipacije ) i „nervoznih creva” ( iritabilni kolon) praćen prolivom;
Ajmo sada malo detaljnije o svakom od uzroka posebno...
Gutanje vazduha — Gutanje vazduha je glavni izvor gasova u trbuhu. Prilikom jedenja i pijenja gutanje male količine vazduha je normalno, kao i prilikom gutanja pljuvačke. Veće količine vazduha možete da progutate kada brzo jedete, uzimate velike gutljaje tečnosti, žvaćete žvaku ili pušite.
Progutan vazduh se uglavnom eliminiše podrigivanjem, tako da iz stomaka u tanko crevo prolazi mala količina vazduha. Držanje takođe može da utiče na to koliko vazduha prođe u tanko crevo.
- Kada sedite uspravno, najveći deo progutanog vazduha se vrati kroz jednjak i usta i može da dovede do podrigivanja.
- Kada ležite, progutan vazduh češće prelazi u tanko crevo, što uzrokuje ispuštanje gasova.
Podrigivanje može da bude namerno ili nenamerno. Nenamerno podrigivanje je normalan proces koji se obično javlja nakon obroka kako bi se oslobodio vazduh koji uvećava i rasteže želudac. Podrigivanje je češće ako unosite namirnice koje opuštaju prstenasti mišić (sfinkter) oko donjeg dela jednjaka, na mestu gde prelazi u želudac. Te namirnice su menta, čokolada i masnoće( obilan masniji obrok).
Bakterijska produkcija — Normalno, debelo crevo (colon) je puno bezopasnih bakterija, od kojih neke održavaju creva zdravim (normalna crevna mikroflora). Neki složeni ugljeni hidrati, tačnije (dijetna) vlakna se ne mogu svariti dostupnim digestivnim enzimima, što omogućava uključivanje bakterija u taj proces, tzv. fermentacija. Nusproizvodi tog procesa su, između ostalog i gasovi kao što su azot, ugljenik dioksid, vodonik i metan. Malobrojni sastojci gasova imaju neprijatan miris, kao što je sumpor koga ima u osetnim tragovima.
Pojedini ugljeni hidrati, npr. melitroza, stahioza i verbaskoza, se ne vare dobro (potpuno) i zbog toga dovode do veće produkcije gasova. Neke vrste povrća takođe sadrže melitrozu, kao kupus, prokelj, špargla, brokoli i cela zrna nekih žitarica. Zato te namirnice češće izazivaju gasove i nadimanje.
Laktozna inteolerancija - Neke osobe ne mogu da vare određene ugljene hidrate. Klasični primer je laktoza, glavni šećer mlečnih proizvoda. Unos veće količine laktoze kod tih osoba(intolerancija na laktozu) može da dovede do povećane produkcije gasova, kao i grčeva i dijareje.
Određene bolesti takođe mogu da uzrokuju preterano nadimanje i gasove – Npr. kod osoba sa dijabetesom i sklerodermom funkcija tankog creva može da postane sporija tokom vremena. To uzrokuje patogeno umnožavanje bakterija unutar creva, sa posledičnim lošim varenjem ugljenih hidrata i drugih nutrijenata.
Simptomi...
Mnoge osobe smatraju da prečesto imaju gasove ili podriguju. Neke osobe osećaju nadimanje i grčeve u stomaku. Taj bol osoba oseća u delu creva u kome se nalazi zarobljen vazduh, kao što su zavoji debelog creva (colona) koji se normalno nalaze u delu ispod jetre (gornji do srednje-desni deo stomaka), kao i u delu ispod slezine (gornji do srednje-levi deo stomaka).
Kao što pomenusmo neke od osoba pogođenih simptomima povezanim sa gasovima nemaju preveliku količinu gasova u crevima, već su osetljivije na normalnu količinu. To može da bude posledica različitih okolnosti.
Pomenimo sindrom iritabilnih creva ( iritabilini kolon) - Osobe sa sindromom iritabilnih creva (SIC) su osetljive na normalnu količinu gasova. Nervi koji prenose impulse od creva kod osoba sa SIC-om mogu da budu preterano osetljivi, pa normalna količina gasova ili pokreta u crevima deluje kako prevelika i bolna. Primarni simptomi SIC-a su stomačni bol i promene "crevne pokretljivosti" (kao što su dijareja i/ili "zatvor"). Mnogi se žale i na nadimanje.
Pored osoba koje su osetljive na normalnu količinu gasova u crevimo, tu su i osobe kod kojih je produkcija istih povećana...
Progutan vazduh — Hronično, često podrigivanje može da se javi ako progutate veće količine vazduha (tj, aerofagija). Aerofagija je obično nesvesna. "Lečenje" se fokusira na smanjenje količine progutanog vazduha sporijim i dužim žvakanjem( smatra se da zalogaj treba prožvakati 30 puta pre gutanja) bez gutanja i izbegavanje gaziranih pića, žvaka i pušenja.
Namirnice koje izazivaju gasove — Nekoliko namirnica sadrži ugljeni hidrat melitrozu koji se loše vari i može da dovede do povećane produkcije gasova. Namirnice koje sadrže melitrozu su grašak, kupus, karfiol, prokelj, brokoli i špargla. Izbegavanjem tih namirnica ili ređi unos može da se smanji količina gasova.
Skrob i rastvorljiva vlakna takođe mogu da povećaju gasove - Krompir, kukuruz, testenina i pšenica proizvode gasove, dok pirinač ne. Rastvorljiva vlakna (koja se nalaze u ovsenim mekinjama, boraniji i drugim mahunarkama, pasulju i većini voća) takođe uzrokuju gasove.
Laktozna intolerancija — Laktozna intolerancija nastaje kada organizam otežano vari laktozu, šećer koji se nalazi u mlečnim proizvodima. Simptomi laktozne intolerancije su dijareja, bol u stomaku i nadimanje nakon konzumiranja mleka ili mlečnih proizvoda.
Intolerancija šećera u namirnicama — Neke osobe ne mogu da tolerišu šećer koji se nalazi u određenim vrstama namirnica. Dva glavna primera su fruktoza (koja se nalazi u suvom voću, medu, saharozi, luku, artičokama i mnogim drugim namirnicama i napicima i slatkišima koji sadrže "kukuruzni sirup bogat fruktozom") i sorbitol (zamena za šećer koja se nalazi u slatkišima i žvakama bez šećera).
Bolesti povezane sa većom produkcijom gasova — Određene bolesti mogu da dovedu do otežane apsorpcije ugljenih hidrata, što dovodi do povećane produkcije gasova. Ovaj problem može da se javi kod osoba sa celijakijom-glutenska enteropatija (bolest uzrokovana intolerancijom na protein-gluten u žitaricama), tu je i ulcerozni kolitis, Kronova bolest i neki retki poremećaji.
Pomenimo kao mogućeg uzročnika tegoba i gljivicu kandidu...stoga preporuka za anti-kandida dijetu.
Prevelika količina gasova može da se tretira na više načina...
Nutritivne preporuke — Izbegavanje namirnica koje pogoršavaju simptome. To mogu da bude mleko i mlečni proizvodi, određeno voće i povrće, celo zrno žitarica, veštački zaslađivači i/ili gazirana pića. Vodite dnevnik namirnica i napitaka kako biste lakše odredili koje Vam namirnice smetaju.
Veliki problem može biti neumerenost u unosu vlakana, kao i preterivanje sa unosom proteinskih suplemenata. - Više, nije bolje u ovom slučaju...ne zaboravite da vaš digestivni trakt ima ograničenja u pogledu obrade i iskoristljivosti unetih proteinskih suplemenata, tako da u slučaju "preterivanja", mogu nastati i neki od ovih simptoma.
Ako ste laktozno intolerantni, nemojte konzumirati namirnice, kao i suplemente( whey koncentrat, npr.) koje sadrže laktozu, niti da koristite pomoć za njeno varenje kao što su mleko bez laktoze ili suplementi laktaze koji se dobijaju bez recepta (npr. LactAid® tablete ili tečnost).
Kada bi taksativno naveli uopštene smernice za "prevenciju i sanaciju" navedenih "tegoba", to bi izgledalo ovako...
- Osnovno, PROMENA NAČINA ISHRANE I ŽIVOTNIH NAVIKA ( izbegavati fast food, tj. brzu hranu, slatkiše, kao i grickalice);
- REGULACIJA RITMA PRAŽNJENJA STOLICE, tj. čim osetite potrebu za pražnjenjem, ne čekajte previše (tako gasite refleks pražnjenja)...neredovno pražnjenje creva je bitan faktor u celoj priči;
- Ograničite upotrebu HRANE bogata DIJETNIM VLAKNIMA (NE VIŠE OD 40 g vlakana dnevno );
- PRAVILNO KOMBINOVANJE OBROKA - dobro sažvakati hranu, više manjih obroka u toku dana (4-6), idealan razmak između obroka oko 3h, ne preterivati sa količinom proteina i hidrata po obrocima...izbegavati premasne obroke...ne uzimati previše tečnosti uz obroke...
- PROBIOTICI mogu biti dobro rešenje(kao i izvori istih, jogurt i kefir);