Ako bi govorili o pojmu superzvezda na zvezdanom nebu vitaminologije, jedna od najsjajnijih bi bila vitamin D3. Ali da prvo verno predstavimo zvezdu našeg vitaminskog kastinga. Često se govori „uopšteno“ o vitaminu D, koji zapravo predstavlja sedam jedinjenja, koja se razlikuju strukturno, ali „vitamin D“ zapravo ima svoja dva lica - vitamin D2 (ergokalciferol, biljnog porekla) i vitamin D3 (holekalciferol, „naš nasušni“).
Vitamin D3 spada u grupu vitamina rastvorljivih u mastima, po svojoj strukturi je sekosterol, tj. molekul sličan steroidnim hormonima(testosteron, kortizol, progesteron, estrogen, aldosteron...), ali sa otvorenim B-prstenom.
Vitamin D3 se najviše deponuje potkožno, gde se nalazi u obliku provitamina, 7-dehidroholesterola (koji nastaje iz holesterola, njegov je derivat).
Pod uticajem UV-zračenja se iz provitaminske varijante dobija (ne)aktivna forma vitamina D3, tj. kalciol( holekalciferol), od njega se u jetri dobija kalcifediol (25-hidroksiholekalciferol), to je ujedno i rezervni oblik (dok ne zatreba), a u bubrezima nastaje kalcitriol, tj. aktivna forma vitamina D3 - 1,25 dihidroholekalciferol.
Glavna funkcija ovog vitamina je u metabolizmu kalcijuma i fosfora, jer podstiče resorpciju ovih minerala na nivou nižih partija digestivnog trakta.
Neophodan je i za normalnu mineralizaciju kostiju i zuba, i njihov pravilan razvoj.
Dakle, „preventivno“ deluje kao „anti rahitični vitamin“, povećava ne samo mineralizaciju, već i gustinu koštanog tkiva, tako da ima bitnu ulogu i u prevenciji i poboljšanju stanja koštane gustine kod osteporoze.
Napomenimo da je rahitis karakterističan za dečiji uzrast( deformiteti, najizraženiji na kostima donjih ekstremiteta i grudnog koša), a osteomalacija( poremećaj mineralizacije kostiju nakon završetka rasta, „razmekšavanje kostiju“) za odrasle, kao „manifestacije“ deficita ovog vitamina na koštanom sistemu.
Svoje glavne funkcije i sve pozitivne aspekte svog dejstva vitamin D3 ostvaruje kroz direktnu ili indirektnu kontrolu aktivnosti gena koji su zaduženi za ćelijsku deobu, diferencijaciju tkiva, apoptozu( programiranu ćelijsku smrt), prokrvljenost tkiva...
Vitamin D3 je neophodan za normalan razvoj mozga fetusa, kao i normalno funkcionisanje nervnog sistema uopšte. Vitamin D3 je pokazao svoj antitumorski potencijal, pogotovu kod karcinoma debelog creva, prostate, raka dojke, a smatra se da vitamin D3 smanjuje smrtnost od svih vrsta kancera. Vitamin D3 je potreban i za zdravlje kože, smatra se bitnim faktorom u lečenju psorijaze( efekat imuno-modulacije). Vitamin D3 je značajan i za kontrolu šećera u krvi, povećavajući osetljivost tkiva na insulin, a i utičući na normalnu insulinsku produkciju na nivou pankreasa. Vitamin D3 je bitan i za normalno raspoloženje, kao i više misaone funkcije, njegov nedostatak se vezuje za „pogoršanje“ simptoma kod depresije, šhizofrenije. Vitamin D3 ima blagotvoran uticaj i kod obolelih od multiple skeroze, reumatoidnog artritisa i drugih autoimunih bolesti. Vitamin D3 je jako bitan za normalno funkcionisanje ćelija imunog sistema i blagovremeni „imuni odgovor“. Vitamin D3 ima kardio-protektivni efekat, pogotovu u slučaju kongestivne srčane insuficijencije ( popuštanje srčanog mišića), kao i u regulaciji krvnog pritiska.
Vitamin D3 je neophodan za normalno funkcionisanje mišićnog tkiva, pogotovu u uslovima pojačanog stresa na muskulaturu uzrokovanog napornim treninzima sa opeterećenjem.
Vitamin D3 je pokazao svoj značaj i u tretmanu gojaznosti (povećava sposobnost gubitka masnog tkiva), epilepsije, Alchajmerove bolesti, endokrinoloških poremećaja (poremećaj funkcije štitne žlezde...), smatra se i vitaminom dugovečnosti (pogotovu značajan kod starijih osoba posle 60. godine života)...
Najbolji izvori vitamina D3 su riblje ulje, riblje meso (losos, tuna, sardina, haringa), goveđa jetra, mleko i mlečni proizvodi( sir), puter, „pojačani“ margarin, neke vrste „jestivih pečuraka“(šampinjoni...), žumance, soja, žitarice, ali pre svega to je kontrolisano izlganje UV-zračenju, „moć sunca“...za osobe starije od 60 godina koje su najosetljivije na nedostatak ovog vitamina preporučuje se „sunčanje“ u trajanju od 10-30 minuta dva puta nedeljno da bi se obezbedila dovoljna količina ovog vitamina( naravno uz „odgovarajući zaštitini faktor za kožu“).
Preporučena dnevna doza ( RDA – recommended dietary allowance) za ovaj vitamin je 400 i.j.( internacionalne jedinice)...
Ishrana savremenog čoveka je često siromašna ovim vitaminom...sve se radi na brzinu, u žurbi...brza hrana, nedostatak vremena za pripremu hrane, tako da je ishrana siromašna bitnim sastojcima, sve je to „indikacija“ za suplementaciju vitaminom D3...a da ne pominjemo i „minorne“ simptome nedostatka ovog vitamina – „krtost“ kostiju i zuba, bolove u kostima i zglobovima, nesanice, depresiju, sklonost ka infekcijama.
Nedostatak ovog vitamina može značajno umanjiti „učinak na terenu“ kod profesionalnih sportista i drugih fizički aktivnih pojedinaca, pogotovu mlađe životne dobi.
Smatra se da su potrebe za vitaminom D3 kod „aktivne“ populacije mnogo veće i mogu dostići cifru od oko 1000 i.j. dnevno, a postoje i primeri većih „terapijskih doza“ .
Ali, ni sa čim ne treba preterivati, pa ni sa vitaminom D3, koji uziman u mega-dozama (suplementacijom) u dužem periodu može izazvati toksične efekte, pogotovu kada su u pitanju jetra i buburezi...što nije zapaženo kod „suplementacije“ ribljim uljem kao izvorom vitamina D3.
