You are here

Vlakna u ishrani

image


Vlakna su, uglavnom, sastavni delovi biljnih ćelija, koji, uneseni hranom, u tankom crevu ne podležu procesu probave. U debelom crevu, pod delovanjem bakterija, samo delimično se razgrađuju.
Biljna vlakna se uglavnom sastoje od složenih ugljenih hidrata (polisaharida): celuloza, hemiceluloza, pektin, lignin, biljne smole, gume (guar, santan). Najčešća je podela na osnovnu rastvorljivost u vodi, na rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Generalno gledano, nerastvorljiva vlakna imaju glavnu ulogu u prevenciji intestinalnih (digestivnih poremećaja), dok su rastvorljiva vlakna značajna za regulisanje dijabetesa, smanjenje holesterola u krvi i lečenje gojaznosti.
Za razliku od makronutrijenata (drugih ugljenih hidrata, belančevina i masti) koji organizmu daju neophodnu energiju, biljna vlakna ne daju organizmu energiju, ali, pošto se pretežno nalaze u biljnoj hrani, predstavljaju dragocen izvor vitamina i minerala i imaju važnu ulogu u organizmu.

sallad

Osnovna uloga vlakana u organizmu :
1. Održavaju dobro zdravlje
2. Sprečavanje srčanih oboljenja
3. Snižavaju holesterol
4. Snižavaju i stabilizuju šećer u krvi
5. Sprečavaju karcinom dojke, debelog creva
6. Sprečavaju nastanak gojaznosti
7. Deluju kao antioksidansi
8. Sadrže fitoestrogene

1194292189_oatmealVrlo je važno da, kada jedete hranu koja sadrži dosta vlakana, pijete dosta tečnosti, jer, ukoliko to ne činite, može doći do iritacije creva, ili pak do začepljenja creva.
Mnogi nutricionisti preporučuju za decu: preko 2 godine treba početi s unosom vlakana i to: broj godina + 5 g/dan Važno je unositi podjednako rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna.
S aspekta prevencije gojaznosti, unos vlakana je značajan jer, pored ostalih nabrojanih pozitivnih dejstava u organizmu, stvaraju osećaj sitosti i važna su za probavu.