You are here

Želja i potreba za hranom

image
Nešto nam se jede. Krećemo prema frižideru ni ne stajući da razmislimo da li smo zaista gladni ili samo želimo nešto da gricnemo. Rupa u stomaku koju osećamo treba da bude posledica gladi a ne napetosti, ali to često nije slučaj.

Dakle, postoji značajna razlika između gladi (nagona za preživljavanjem) i želje (osećanja).

Glad je nagon za preživaljavanje koji nas sprečava da se razbolimo ili umremo od gladi. Ovaj nagon nas sprečava da se izgladnjujemo i ako je sve ok, ješćemo od 3 do 5 puta dnevno u količinama koje su dovoljne da zadovolje naše dnevne potrebe. Verovatno ne znate puno ljudi koji tako jedu, a zapravo ovo je jedini ispravan način ishrane. Ljudima koji nisu izgubili svoj biološki merač kalorija ne trebaju dijete, a vežbaju iz čiste potrebe za kretanjem i uživancije, a ne radi smanjenja masnih naslaga. Oni koji jedu kad su gladni, a gladni su kad telu zaista trebaju kalorije, nemaju ni višak ni manjak kg. I opet, naravno, ne poznajete puno ovakvih ljudi.

Sa druge strane verovatno poznajete dosta ljudi koji imaju višak kg. Najčešći uzrok viška kilograma jeste zamena želju za hranom za glad. Ovo osećanje je najčešće povezano sa nekim drgim osećanjem, napetosti, straha, sreće... a mi ga registrujemo kao potrebu za hranom. I naravno ne bilo kojom hranom. Želja se obično javlja kad nam je potrebna podrška, topla reč, zagrljaj. I onda se vraćamo u detinjstvo i slatkiše kojim nas je mama častila kad smo bili dobri ili kolače koje nam je baka spremala sretna što nas vidi. Sve lepa sećanja i ko ne bi voleo da se vrati u to doba.

Mi treba ponovo da naučimo da jedemo kad smo gladni i prestanemo da jedemo kad smo siti.

A sad trik: kako znati da li smo zaista gladni ili želimo hranu.

Postoji nekoliko tehnika, svako treba da nađe neku koja njemu odgovara.

Glad ima sledeće karakteristike:hc3

  • glad je fiziološka
  • glad ne nestaje ako malo sačekate
  • glad se povećava tokom vremena, ako ne jedete
  • ništa neće smiriti glad osim hrane.

 

Želja za hranom:hc2

  • nije fiziološka
  • ako sačekate, proći će
  • želja se ne povećava tokom vremena, ali emocija se intenzivira
  • uradite nešto da zadovoljite emotivnu potrebu i osećanje će nestati

Idealno bi bilo da nestane te želje za hranom i da svoje emotivne potrebe zadovoljavamo na drugi način (ovo samo važi za one osobe koje želja za hranom sputava da dostignu svoju idealnu telesnu težinu). Na ovaj način ostaće nagon za hrnaom i ješćemo kad smo gladni. Naravno ovo ne zanči da nećemo uživati u hrani, samo nećemo jesti samo zato što se osećamo tužno ili nervozno. U ovome najčešće pomažu tehnike za oslobađanje od stresa: topla kupka, šetnja, yoga, vežbe opuštanja, sex. Takođe preporučuje se da se popuie jedna čaša vode – kažu da kad kao osećamo glad, da smo ustvari žedni. Ako ni ovo ne pali pojedite nešto zdravo. Proteinski šejk nije slatkiš ali ipak delimično zadovolji potrebu za šećerom. I konačno ako ništa od navedenog nije imalo efekta, pojedite maaaaalo parče kolača a ne pola tepsije (mada započinjanjem tepsije već zalazimo u opasnu teritoriju, priznaćete). I ako vam treba opravdanje za to parčence da napomenemo da stručnajci kažu da je bolje zadovoljavati ove svoje želje po malo, nego izbegavati ove namirnice u potpunosti što ih navodno čini neodoljivim.

Možda najbolji savet koji možemo da vam damo jeste da prepoznate šta su okidači vaših želja za hranom i da ih izbegavate.

 

Daniela_potpis_fotografija