Dijabetes mellitus jedna je od vodećih hroničnih bolesti naše populacije, a direktno je vezana uz način zivota. Dijabetes melitus karakteriše smanjeno lučenje insulina od strane beta ćelija pankreasa ili smanjenja osetljivost na insulin. Dijabetes melitus izaziva poremećaje u metabolizmu ugljenih hidrata, proteina i masti i može da bude smrtonosan ako se ne leči.
Dijabetičari su izloženi većem riziku od brojnih zdravstvenih problema (prestanak rada bubrega, nervni poremećaji, problemi sa očima, bolesti srca...)
Dve glavne vrste dijabetesa su dijabetes zavisan od insulina ( IDDM ) i dijabetes nezavisan od insulina ( NIDDM ). IDDM izaziva uništenje beta ćelija pankreasa koje proizvode insulin, zbog čega dolazi do malog ili nikakvog lučenja insulina. Simtomi IDDM su prevelika zeđ i glad, često mokrenje, gubitak telesne težine, zamućen vid i česte infekcije. Zbog nedostatka insulina zadržava se nenormalno visok nivo glukoze u krvi, a to stanje se naziva hiperglikemija. NIDDM je najčesci oblik dijabetesa i obično se javlja kod osoba sa prevelikom telesnom težinom. Lečenje NIDDM obično obuhvata izmenu načina ishrane, lekove i terapijske vežbe. NIDDM karakterišu i česta stanja hiperglikemije, ali bez povećanog katabolizma masti i proteina. NIDDM se često može vratiti u normalu uz trajan gubitak težine, jer 75% osoba sa NIDDM je gojazno ili imaju istoriju gojaznosti.
Kod IDDM regulacija glukoze se postiže putem redovne procene glukoze, pravilnog načina 
ishrane, vežbanja i odgovarajućih insulinskih lekova. Redovnom fizičkom aktivnošću osobe sa IDDM mogu da poboljšaju svoj funkcionalni kapacitet, smanje rizik od CAD i poboljšaju osetljivost i broj receptora insulina.
Kod NIDDM vežbanje smanjuje i nivo holesterola i težinu. Prekomerni porast nivoa glukoze u krvi izaziva povećanje masnoća u krvi kako bi postale osnovni izvor energije za telo. Nenormalno visoki nivoi masnoća u krvi izlažu dijabetičare većem riziku od bolesti srca.Znači, osnovni cilj vežbanja u slučaju IDDM jeste bolja regulacija glukoze i smanjenje rizika od bolesti srca. Vremensko programiranje vežbanja, količina insulina koji se ubrizgava i mesto ubrizgavanja je važno razmotriti pre vežbanja. Dijabetičar bi trebalo da obavlja sličnu rutinu vežbanja svakog dana, tako da se održava redovan plan ishrane i doziranje insulina.
Osnovni cilj vežbanja za dijabetičara tipa NIDDM jeste gubitak i kontrola težine. Gubljenjem težine putem vežbanja i načina ishrane NIDDM dijabetičari mogu da budu u stanju da smanje količinu potrebnih oralnih insulinskih lekova.
Insulin se nikada ne sme ubrizgavati u glavne mišićne grupe koje ce se koristiti tokom vežbanja, 
jer će se prebrzo apsorbovati što izaziva hipoglikemiju. Dijabetičari, takođe, treba da vode računa o svojim stopalima da na njima nema plikova, žuljeva ili nekih znakova infekcije. Obavezno pre i posle vežbanja se mora proveriti glukoza u krvi. Ukoliko je nivo glukoze u krvi ispod 70 mg/dl ili iznad 150mg/dl vežbanje se ne sme nastaviti. Pri sebi, obavezno, treba da imaju brzodelujuće ugljene hidrate ( kao sto su sok ili bombona, proteinska pločica) za slučaj pojave hipoglikemije. Osobe sa bilo kojom vrstom dijabetesa treba da vežbaju jedan ili dva sata posle obroka, a pre unošenja insulina. Dijabetičari zavisni od insulina treba da smanje unos insulina pre vežbanja ili povećaju unos ugljenih hidrata.
Preporuke za vežbanje dijabetičara:
Trening za izdržljivost, plivanje, hodanje, vožnja bicikla. Intezitet treba da bude 50 do 60 procenata srčane rezerve i postepeno napredovanje na 60 do 70 procenata. Osobe sa IDDM treba postepeno da vežbaju 20 do 30 minuta po bloku. Osobe sa NIDDM 40 do 60 minuta.
