Ronjenje na dah (apnea, freediving) predstavlja zaron, tj. potapanje tela u vodu u stanju apnee (držanjem daha). Iz tog razloga ovaj sport se skraćeno i zove APNEA. Apnea je sport u kojem ronilac, roneći sa jednim udahom prelazi distancu u dužini, dubini ili vremenu. U pitanju je aktivnost koja je stara koliko i čovek. Voda i zaron ispod površine oduvek su privlačili ljude, kako iz ekonomskih razloga, tako i zbog avanturizma, istraživanja, sporta i zabave. Ronjenje na dah je prirodno (fiziološko) ronjenje, za razliku od SCUBA (self countained breathing aparatus – ronjenje sa bocom) ronjenja, pa samim tim predstavlja mnogo stariji vid ronjenja. U ronjenju na dah, ronilac roni u fiziološkim okvirima i limitima organizma, isključivo se oslanjajući na sopstvenu fizičku i mentalnu snagu i mehanizme adaptacije.
Najprirodniji vid ronjenja predstavlja ponavljane zarone u apnei, kratkog trajanja. To su ponavljani zaroni u okviru 50-80% od maximuma apnee. Sa druge, strane takmičarsko ronjenje podrazumeva izvodjenje jedne submaksimalne apnee do 99% mogućnosti granicu predstavlja hipoksička tolerancija organizma). Osnovni problem u ronjenju na dah predstavlja hipoksija (trošenje kiseonika tokom držanja daha), tj. hipoksička tolerancija organizma, što se postiže i povećava treningom. Posebnim programima treninga i kombinacijom različitih trenažnih stimulusa stimulišu se različiti fiziološki potencijali u ronjenju na dah. Treningom se utiče na povećanje tolerancije trošenja kiseonika, toleranciju povećanog CO2, relaksaciju tela i uma, povećanje kapaciteta i kvaliteta disanja. Takodje se vodi računa o anaeobnom i anaerobnom stanju utreniranosti.
Ronjenje na dah predstavlja kombinaciju činilaca koji deluju na organizam:
1) respiratorni arest (držanje daha)
2) potrošnju O2 i nakupljanje CO2 u organizmu
3) dejstvo ambijentalnog pritiska na telo ronioca (pritisak dubine)
Discipline u freedivingu
Discipline u ronjenju na dah podeljene su na bazenske i dubinske discipline.
Postoji 8 disciplina koje priznaje AIDA, Svetska organizacija za ronjenje na dah. U njih se ubraja 5 dubinskih disciplina i 3 bazenske discipline.
Dubinske discipline
Dubinske discipline predstavljaju zarone u apnei u dubinu. Uglavnom se organizuju u morskoj vodi, mada semože organizovati i na jezerskim vodama. Ove discipline su dosta zahtevne što se organizacije tiče. Potrebno je dosta skupe opreme, tenički dobro isplanirati i koordinisati aktivnosti, uključenost velikog broja ljudi. Uz sudije i medicinsku ekipu, potrebni su i scuba ronioci (sa bocama), neki moraju biti i na velikim dubinama, koji rone udišući posebne mješavine za ronjenje na velikim dubinama. Zato se ova takmičenja ne organizuju tako često. Podrazumeva se da je bezbednost ronilaca na prvom mestu, što i zahteva ovako složenu organizaciju. Kada se ima u vidu da se danas roni na dah u morskim disciplinama od -60 do -120m u dubinu (disciplina konstantni balast), do preko 200m u disciplini No Limits (najdublja disiplina u ronjenju na dah, jasno je da su zahtevi za organizaciju ovih takmičenja ozbiljni.
1. CWT (Constant Weight – konstantni balast): ronjenje sa konstantnim opterećenjem. Tokom zarona i izron ronilac ima konstantni balast tj količinu tegova. To znači sa jednakom količinom tegova oko pojasa zaranjamo i izranjamo. Ronilac roni sa ronilačkim odelom na sebi, nosi masku, pojas sa tegovima i peraja. Ronimo sa stereoperajima (dva peraja) ili monoperajem (jedno peraje za dve noge).
2. CNF (Constant Weight Without Fins – konstantni balast bez peraja): isto kao i CWT, samo se roni bez peraja, tehnikom "na žabicu". Ronilac roni sa ronilaškim odelom, tegovima, maskom, ali bez peraja. Tehnika ronjenja je identična tehnici plivanja prsnim stilom (breaststroke).
3. FIM (Free Immersion – slobodni zaron): predstavlja vid ronjenja sa konstantnim opterećenjem, bez peraja. Toko zarona i izrona ronilac se rukama povlači po konopu u dubinu i nazad. Ronilac roni sa ronilačkim odelom, tegovima, maskom.
4. VWT (Variable Weight – promenljivi balast): ronilac zaranja pomoću tega (balasta) koji ronioca vuče na željenu dubinu. Kada se dostigne željena dubina, teg se ostavlja dole, a izranja se pomoću peraja. U ovoj disciplini se koriste stereoperaja (tehnički lakše izvodljivo). Ronilac roni sa ronilačkim odelom, maskom i perajima, tegove na sebi ovde u principu ronilac ne nosi.
5. NLT (No Limit): ovo je disciplina u kojoj se postižu najveće dubine u ronjenj na dah. Zaranja se pomoću tega (balasta) koji vuče ronioca u dubinu, a izranja se pomoću balona koji izvlači ronioca na površinu. U ovoj disciplini postoji specijalno konstruisan lift (sanke) na kojima je pričvršćen balon i balast. Ronilac se kreće kroz vodu držeći se rukom za lift, na sebi ima ronilačko odelo, maska se obično ne nosi, već je zamenjena specijalnom štipaljkom za nos (noseclip). Maska se ovde ne primenjuje iz tehničih razloga uštede vazduha koji je dragocen za ronioca na dah.
Bazenske discipline
Bazenske discipline predstavljaju statičke i dinamičke discipline u bazenu. Zavisno od discipline meri se preronjena dužina bazena ili vreme držanja daha. Dinamička apnea predstavlja preron bazena u dužinu u apnei (držanjem daha). Ronilac koristi naočare za plivanje ili masku, eventualno štipaljku za nos (noseclip), plivačko ili ronilačko odelo, specijalno dizajniran balast (teg) koji se nosi oko vrata za neutralisanje plovnosti. U zavisnosti od discipline, ronilac roni sa perajima ili bez peraja. Tokom statičke apnee ronilac drži dah u stanju potpunog mirovanja i relaksacije, a meri se vreme držanja daha.
1. DYN (Dinamic With Fins – dinamika sa perajima): ronilac preranja bazen u dužinu pomoću peraja.Koriste se stereoperaja (dva peraja) ili monoperaja (jedno peraje za dve noge). Danas je sve više ronilaca koji rone sa monoperajem, pošto se to pokazalo mnogo ekonomičnijim i efikasnijim ronjenjem. Medjutim tehnika ronjenja sa monoperajem je prilično zahtevna, tako da se neki ronioci ipak odlučuju za stereoperaja. Kod ronjenja sa monoperajima pliva se poput delfina, što je najbrži i najpropulzivniji vid kretanja kroz vodu.
2. DNF (Dinamic Without Fins): ronilac preranja bazen u dužinu bez peraja. Koristi se identična oprema kao u DYN, jedino što se pliva bez peraja. Ronilac se kreće tehnikom plivanja koja je identična tehnici plivanja plivača prsnim stilom.
3. STA (Static Apnea – statička apnea): predstavlja zadržavanje daha u mirovanju. Ronilac pluta po površini vode malog bazena u stanju potpune telesne i mentalne ralaksacije. Meri se vreme koje ronilac provede držeći dah. Ronilac koristi ronilačko odelo, masku ili naočare za plivanje i noseclip, i eventualno rukavice i čarape. Ovo je mentalno najzahtevnija disciplina u ronjenju na dah, pošto se ronilac nalazi u stanju potpunog mirovanja okrenut sam sebi. U ovoj disciplini od presudnog značaja je primena tehnika relaksacije i mentalnog treninga.
U ronjenju na dah većina takmičara trenira i takmiči se u većem broju disciplina, tj. trenažni program obuhvata kombinacije statičke i dinamičke apnee, kao I treninge zarona u dubinu.
Aktuelni svetski rekordi u apnei su: statička apnea (STA) 11min, 35sec., dinamička apnea (DYN) 273m, -124m (CWT), (izvor AIDA International 23.03.2012. www.aida-international.org ).
Vodeni potencijal čoveka
Sličnost izmedju čoveka i mora je izuzetna. Ljudsko telo sastavljeno je pretežno od vode, sa hemijskog aspekta, morska voda je gotovo identična telesnim tečnostima morskih životinja, a naša krv ima sastav soli identičan onome u drevnim okeanima. Život koji je potekao u drevnim morima, nije mogao izaći na kopno sve dok nije postao sposoban da ponese deo okeana u sebi. Iako smo se tokom dugog perioda adaptirali na život na kopnu, u svima nama postoji mali deo mora.
Tokom ronjenja na dah, čovek se vraća svom vodenom poreklu, koje je tokom prvih devet meseci života iskusio, i nikada nije u potpunosti zaboravio. Čovek podsvesno zna svoje preklo i svoju vezu sa vodenom sredinom.... (više informacija na www.pansport.rs/forum, www.dolphinboy.us i www.apnea-academy.com )
