Ovo tamičenje je već od početka bilo interesantno, pošto sam posle EP u Egeru otišao na more u Grčku gde sam sa porodicom proveo 12 lepih dana. Planirao sam da ću se dosta odmarati, plivati i trenirati. Do sad, gde god sam otišao na more, uvek sam našao teretanu gde sam mogao trenirati. Međutim ovog puta nije bilo tako. U celom gradu gde smo bili, ali i u okolnim gradovima nije bilo nijedne teretane! Kad sam ovo saznao malo sam se razočarao, ali nije dugo trajalo, smislio sam način za vežbanje. Na dečijem igralištu je bilo raznih mesta gde su postavljene ljuljaške i razne igračke pa sam tamo mogao da radim zgibove, propadanje, veslanje ramenima (sa balonima od 5l vode) i sklekove svih vrsta. Iako nije bilo isto kao da sam vežbao u teretani, ipak sam mogao koliko-toliko da održim snagu.
28. juna stigao sam kući i odmah 29. sam krenuo u Mađarsku, gde su me čekali takmičari iz Mađarske sa kojima sam putovao dalje za Prag. 30. popodne u 14 časova je bilo merenje. Opet sam upao u kategoriju do 125 kg koja je bila jedna od najjačih kategorija. Najjača je bila kategorija do 100 kg. Posle merenja smestili smo se u hotel, što je bila jedna velika farsa, pošto smo smeštaj dobili na 7. spratu, trebali smo platiti unapred, a pored toga parking hotela je bio prepun pa smo morali naći parking negde na ulici gde se plaćao parking od 60 čeških kuna na svaka sat vremena do uveče u 8, što znači ceo dan. To nas je jako skupo koštalo. Uveče smo izašli u grad, da ga obiđemo i večeramo. Oko 22h smo se vratili i videli da još nije istaknut raspored za petak 1. jul kada treba da počne takmičenje i još uvek nismo znali ko i kad će se tamičiti. Organizatori su rekli da će biti istaknuto za pola sata. To nam je rečeno oko 22h, a u 1 posle ponoći konačno je bilo istaknuto! Moja kategorija je bila na raspoedu od 12 časova. Doručak je bio od 7-10 pre podne, a ja pošto sam rano ustao, otišao sam da jedem oko 8. Dobro sam se najeo i popio espresso. Planirao sam da pogledam malo takmičenje pa da odem u sobu da se malo isružim i psihički pripremim. Oko 11 sam se vratio na takmičenje, koje se održavalo u sklopu hotela, malo popričao sa takmičarima i počeo lagano da se zagrevam sa ostalima. Posle 5 minuta zagrevanja prišao je jedan od orgaizatora i rekao da su našu grupu razdvojili i da ćemo biti na redu u 13:30h. Već sam ae bio namazao nikoflexom (to je krema koja dobro zagreje mišiće i drži ih toplim). Oko 13h smo otišli opet na zagrevanje gde na je rečeno da ćemo početi u 15:30h, zbog toga što su sudije umorne pa će morati na pauzu da se odmore. Tada sam već počeo da besnim zbog organizacije, a i zbog toga što sam već bio jako gladan - jeo sam u 8 ujutru, neću imati sange da se takmičim. Pošto je 15:30h i takmičenje bilo dosta blizu, odlučio sam da pojedem nekoliko banana, a i zbog toga što ništa konkretnije nisam smeo da jedem, a ipak da pojedem nešto od čega ću imati energije. Najzad smo počeli u 16h da se takmičimo, a zagrevanje smo već počeli u 15 časova. Pošto nisam vežbao od Egera u teretani, počeo sam sa 205 kg što je bilo lagano, ali ipak da se upišem, drugi pokušaj 215 kg i tu sam čekao Rusa sa kojim sam se takmičio i Švajcarca da vidim šta će oni uraditi, pa posle da najavim svoj treći pokušaj što sam planirao da bude oko 225-230 kg. To mi je bilo dovoljno za drugo mesto, pošto sam bio lakši od Švajcarca koji je najavio 230 kg. Kad sam otišao do zapisničkog stola i hteo da prijavim težinu rečeno mi je da sam zakasnio i da se obratim glavnom sudiji. Otišao sam do njega i pitao ga, a on mi je mahajući sa pravilnikom u ruci rekao da su pravila pravila i da mora da se poštuje i da mu je žao. Nakon kraće prepirke shvatio sam da neću ništa postići svađom osim da zaradim diskvalifikaciju, što ni u kom slučaju nisam hteo. Ostalo mi je da čekam. Rus nije postigao ni u trećem pokušaju ono što mu je trebalo da me prestigne pa sam ipak ja osvojio 3.mesto. Ima Boga!
Na kraju sam se radovao osvojenoj bronzanoj medalji, ali ovo takmičenje i sudije u ovom savezu (čast izuzecima) su ostavili gorak ukus i veoma loše iskustvo, jer sam mislio da nije važno ko si i odakle dolaziš (ne samo u sportu nego uopšte) nego je važan rezultat koji postigneš i fair play. Izgleda da sam naivan i da mnogo očekujem od ljudi.
Nadam se da na jesen, kad su na rasporedu Svetska prvenstva da ću moći da odem (zbog finansija) i učestvujem i ostvarim lepe rezultate i odatle poneti neke lepše uspomene!
Sportski pozdrav!
P.S. Pogledao sam pravilnik WPC federacije i nisam naišao na pravilo da tamičar po završetku nastupa u prvom ili drugom pokušaju ima 1 minut da prijavi svoj sledeći pokušaj, kako mi je tamo sudija objasnio!
