Istine i zablude o powerliftingu

U današnje vreme malo je ljudi koji nikada nisu ušli ni u koju teretanu. Skoro svi oni znaju šta je 60 kg na benču ili 40 na biceps pregibu. U teretani ljudi obično mogu da rade nekoliko stvari:

Čini mi se da je većini koja posećuje teretanu osnovni motiv da smršaju i da se zategnu za more i jednom manjem broju da se raskrupnjaju. Tu je jedini kriterijum uspeha kombinacija ogledalo i vaga. I tu vrlo često subjektivizam preuzima na sebe ocenu uspeha.

Veoma mali broj vežbača se odvaži da se bavi powerliftingom jer budu obeshrabreni početnim stanjem, prvim zastojem, informacijom da se neko povredio, strahom od povišenog pritiska,... U suštini powerlifting je sport gde ne možeš da isfoliraš jer je rezultat podignuta težina, to jest brojka. Mnogi ljudi, nesigurni u sebe, beže od bilo kakvog preseka stanja i suočavanja sa minulim radom. Ima dosta powerliftera koji prestanu da dižu pod ovim ili onim izgovorom. Nemam vremena, nemam para za suplemente, star sam, su redovni na spisku razloga.
Ja bih sada izneo, sasvim lično, kako ja doživljavam i vidim powerlifting, sebe i druge...
Mimo svih verovanja powerlifting ne diže pritisak u mirovanju. Naprotiv, pomaže kod obaranja istog. Imam 41 godinu, 140 kilograma i rizičan sam za hipertenziju. Pravio sam pauze sa treningom i tada kao jedem lakšu hranu, više hodam i kontrolišem pritisak. Pa mi dosadi i odlučim da ponovo ojačam i “napunim” sakoe koji mi najbolje stoje. Neverovatno, ali svi, uključujući i neke ozbiljne doktore, su mi savetovali da ne radim powerlifting jer “povećava pritisak”. Ja uvek pitam “Ima li to negde da piše? Ima li neka studija koja dokazuje da powerlifting povećava pritisak u mirovanju?”. Odgovor koji sam dobio je bio toliko provocirajuće glup da sam počeo da istražujem po netu. Nije išlo glatko, ali sam našao nekoliko studija rađenih godinama na mnogim dizačima, koje su otkrile i dokazale, meni veoma dragu stvar:
Bavljenje powerliftingom snižava krvni pritisak.
Zašto insistiram na toj priči? Cigarete i povišen krvni poritisak su ubili više ljudi nego svi ratovi i sve druge bilesti zajedno. Kad imaš 20 godina misliš da su mladost, lepota i zdravlje nepresušni resursi. Kad napuniš 30 počinješ po malo da razmišljaš na tu temu, ali ništa ne preduzimaš. Sa 40 je već je vreme da se opredeliš da ćeš zdravo živeti ili iznenada skončati u narednih 20 - 25 godina. Da se razumemo, ja smatram da je bavljenje powerliftingom više od obične rekreacije. Powerlifting smatram delom sebe i baviću se njime koliko god budem mogao a nadam se barem do osamdesete.
Svoj najbolji rezultat na čučnju, bez da ulazimo ko veruje ko ne, od podignutih 454 kg u dva ponavljaja sam postigao u Las Vegasu pod jakim utiskom i uticajem bračnog para powerliftera. On ima 84, a ona 76 godina, i radili su board pres. U ogromnoj teretani Golds Gym sekcija za powerlifting je veća od bilo koje namenske dizačke teretane. Imaju sve. I lance, i daske, i boksove, gume, šipke raznih vrsta,… Raj na zemlji jednom rečju. A nas troje sami. Njih dvoje skoro 200 godina stari sa osmesima na licu ćaskaju i vežbaju i upisuju urađeno u svesku. Ja u životu nisam video seniore tako fit i tako spokojne. Moj najbolji rezultat na čučnju do tada je bio 430 kg podignut na svetskom prvenstvu u Beču godinu-dve ranije i osetio sam dan kada je vreme da probam da ga nadjačam. Zagrevanje je bilo prelako i sve težine su samo letele. 390 kg (855 lb) je izletelo kao da mogu četvorku da uradim. Dodao sam 90 lbs odnosno 20 kg i “oduvao” 430 kg. To je 945 lbs. Stavio sam po 10 kg sa svake strane (20 lbs zapravo), a to je 985 funti, pa je gospođa predložila da, pošto sam već tu, da zaokružimna na preko 1000, tj. 1005, i tako je i bilo. Stavio sam 454 kg i, uz podršku najstarijeg powerlifting para na svetu, pravim čudom, uradio dva ponavljanja.
Na aerodromu u Vanta, nadomak Helsinkija, 2002. godine, sam sreo čiču u nekim 80-im godinama čijeg imena se ne sećam, ali znam da se takmičio u nekoj manjoj kategoriji, pa mi je promakao jer ja gledam samo teškaše. Kaže deda da se bavi tegovima od drugog svetskog rata i kaže da je prvi put bankrotirao još 1939. i da je do sada imao još 2 bankrota i da mu je trenutni status milioner. Da ponovim, čiča je sam doleteo iz Amerike, takmičio na svetskom u powerliftingu, a za svojih 80-ak godina, tri puta bankrotirao i vraćao se.
Ali moj omiljeni primer dugovečnosti snagatora je Joe Rollino, koji je poginuo ispred svog omiljenog paba kada ga je udario kamionet. Samo nekoliko dana kasnije trebao je da napuni 105 godina. Joe Strongman Rollino je decenijama oduševljavao publiku odvajajući stenu od 1500 kg od tla i kriveći golim rukama metalni novac.
Pa i najjači bilder na svetu Sten Eferdinng ima sličnu priču. Momak završio fakultet bavio se bodibildingom do svoje 28 godine i onda se posvetio biznisu. Jednog dana je rekao sebi “Ovako više ne ide” i u 38. se vratio na sam vrh svetskog bodibildinga i ne samo to. Danas u svojoj 43. godini drži svetski rekord u čučnju, benču i totalu u RAW varijanti. Sve to uz minimalnu telesnu masnoću i treninge i kao bodibilder i kao powerlifter.
Ako vam se dopala priča, pa želite da trenirate powerlifting samo izvolite, dobili ste doživotno svoj kutak za punjenje baterija i skidanje negativne energije. Ako ste pravili pauzu pa se sekirate kakav će povratak biti - mnogo bolji nego što očekujete. Mišić pamti sve. Gde je teklo ima da teče ponovo.
Za mlađe powerliftere poruka: nije bitno samo biti nego je bitno i trajati. Ne postoje porazi već samo međustanice na putu ka uspehu.
Vidimo se na evropskom prvenstvu u Pragu za mesec dana...