You are here

Joga za zdrav i snažan organizam

U današnjem, savremenom svetu, ljudi su  navikli da očekuju trenutne rezultate. Ako smo bolesni želimo magičan lek koji će nas odmah izlečiti; ako želimo da putujemo, imamo izbor više prevoznih sredstava koji će nas brzo i sa malo napora odvesti do odredišta; savremena tehnologija i industrija zabave nudi mnoštvo električnih uređaja čiji je cilj nemanje slobodnog vremena u kojem bi se bavili sobom i svojim mislima.

Zapitajmo se nekad da li je to pravi način razmišljanja? Da li ponašanje u kojem je čovek kao jedinka maksimalno potisnut u stranu, kao i njegove misli o svetu u nama i oko nas?

Joga je od iskonskih vremena ležala u samom korenu velikog drveta života indijskog naroda. Ona je oduvek bila prisutna u njegovom duhovnom životu: znanje, iskustvo, vera, ljubav, moral, u njoj su imali svoj čvrst oslonac. Nauka koju su oni razvili kroz stotine i hiljade godina, ponikla je iz njihove želje da pomognu ljudima. Želeli su metodu koja bi zavisila samo od onog čime svaki čovek već raspolaže: njegovog tela, uma i duha. 

Reč yoga potiče od sanskritskog izraza yuj što znači sjediniti, a kojoj je dodat sufiks ghan koji znači upotpunjavanje. U najširoj primeni tumačenje izraza yoga jeste jedinstvo i sjedinjavanje: jedinstvo individualnog sa univerzalnim, mikrokosmosa sa makrokosmosom, konačnog sa beskonačnim.

Da bi se u najkraćim potezima dala definicija Joge često se kaže da je ona „stanje duha“, „pogled na život“ ili „način života“.

Hatha Yoga

Pod pojmom joge danas se uglavnom podrazumeva Hatha Yoga koja je jedna od grana joge. Hatha jogom se nazivaju određeni propisi, moralna pravila, vežbe tela i posebna tehnika disanja pomoću kojih se telo i duh stavljaju pod kontrolu a vitalna energija dolazi do punog izražaja. Hatha joga predstavlja jedinstvo tj. neutralizaciju pozitivne i negativne energije. Ovaj dualizam pojmova i vrednosti klasične joge podudara se sa principom jedinstva suprotnosti čija uzajamnost odnosa uslovljava pokretačku snagu života i razvoja sveta- sa YIN- YANGOM.

Dobro poznavanje tehnike disanja leži u samoj biti učenja joge. Ljudi, naročito oni u više civilizovanoj sredini, dišu površno i na taj način koriste samo trećinu kapaciteta svojih pluća. Samim tim u organizam ne ulazi dovoljna količina kiseonika i ćelije postaju nedovoljno snabdevene. što vodi u brojne zdravstvene posledice.

Posle disanja u životu čoveka hrana je svakako najznačajniji faktor. Ovome bi se mogao dodati i savet francuskog biologa „pri jelu treba imati u vidu da hrana ostaje u ustima samo jedan minut, u stomaku nekoliko časova a na bokovima mesecima pa i zauvek“. U jednom starom zapisu iz Indije kaže se da je Alah svakom čoveku u trenutku njegovog rođenja dodelio izvesnu količinu hrane koju treba da pojede u toku svog života. Prema tome: ko brže i više pojede živeće kraće a ko se hrani štedljivo i razvuče dosuđeni deo živeće duže“.

Mentalni razvoj u Jogi postiže se kroz vežbe disanja, vežbe koncentracije i meditaciju.  Kroz Jogu se stimulišu svi delovi našeg tela, da bi kao celina funkcionisali u najboljem zdravlju, smireno i opušteno. Joga  poboljšava cirkulaciju, povećava elastičnost svih mišića, kao i snagu i otpornost prema bolestima.

Joga nema trenutne odgovore i rešenja.  Ona je jednostavna i prirodna, celovit sistem koji vodi ka jedinstvu, njeni rezultati se razvijaju prirodno i postepeno. To znači da i u našim životima moramo postići i održavati sklad tela i duha i sklad niže i više svesti. Taj put je dug, i nije ni malo lak, ali, redovnim i ispravnim praktikovanjem vežbanja, sa verom, postepeno se napreduje ka cilju i gradi temelj za život celovitosti, sreće i mira. Pravila, propisi i zakoni Joge sadrže u sebi sve elemente pomoću kojih se izgrađuje jedna kompletna, fizički i psihički zdrava i jaka ličnost.

Literatura:

Stephens M (2011). Teaching Yoga: Essential Foundations and Techniques. Berkley, CA: North Atlantic Books.https://www.yogabasics.com/learn/history-of-yoga/

Mahešvarananda PS (2000). Sistem “Joga u svakodnevnom životu”. 1.izd. Ibera Verizg: EUP: Wien.

Foto:Pexels, GFP, Pexels

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede