You are here

Kako nastaviti trening posle ozbiljne sportske povrede?

image

Nešto sa čim se svaki sportista suočio u svojoj karijeri su povrede. Nekada su one male, kratko traju i ne ostavljaju posledice na dalji trenažni proces i takmičenje. Ali ponekad one umeju da unesu veliku pometnju, oporavak traje dugo, a i kada se završi one ostave ograničenja koja se ogledaju u daljem radu. Borba sa samom povredom ume da bude iscrpljujuća i naporna, jaki bolovi, uspostavljanje tačne dijagnoze (za šta je nekad potrebno i nekoliko meseci), onda na red dolazi lečenje, kasnije rehabilitacija pa tek onda povratak na trening.

Pored ove borbe sa povredom dolazi jedna još teža, a to je borba sa samim sobom. Borba u vašoj glavi koja cucanj2je presudna, ako tu bitku dobijete kasnije sve postaje lako u suprotnom nema povratka. To razočaranje kada dođete do vrhunskih rezultata ili ste blizu njih, a onda odjednom morate da prekinete sa treningom. Vreme prolazi, povreda je još tu i dok se borite sa njom vaše telo se polako menja jer nema treninga, sa tom promenom odlaze i rezultati. I kada ceo proces oporavka prođe i vratite se u teretanu (na teren) tek tad uvidite koliko je ta promena bila velika, a vaše mogućnosti i performanse možda čak i manje od onih koje ste imali i pre početka treniranja. Što bi značilo da ne krećete opet iz nule već i iz minusa, a pored toga ne možete da počnete ni istom jačinom kao prvi put jer morate voditi računa o ograničenjima koja su posledica povrede. Sve ovo ume da napravi veliku pometnju u glavi, dolazi do razočarenja, pada motivacije i veoma je teško izboriti se sa ovim početnim periodom. Tu se sve lomi ili ćete odustati od treninga ili prihvatiti trenutno stanje i koliko god ono bilo loše, nastaviti dalje. Iako se tada sve čini daleko i teško rezultati se veoma brzo vraćaju, a vi podučeni iskustvom mnogo lakše savladavete pepreke koje ste već ranije prolazili, a tu je i mišićna memorija koja igra u vašem timu.

Ja sam se susreo sa jednom takvom povredom i kao što sam napisao taj početni period je bio najteži. Kada sam ponovo počeo sa treningom i video odakle startujem mislio sam da nikad neću povratiti stare rezultate i ostvariti zacrtane ciljeve. Prvih nekoliko treninga bili su užasni, težine sa kojima sam radio bile su manje i od onih sa kojima sam radio pre nekoliko godina kada sam počeo sa treninzima. Već posle par vežbi bio sam umoran i nisam mogao da ispratim i završim ceo trening do kraja. Kako se situcija nije mnogo menjala u naprednih par nedelja bio sam veoma razočaran i gubio sam nadu. Veoma često sam se borio sa mislima da odustanem od svega jer ne mogu da izdržim taj pritisak, telo nije moglo da isprati ono što je bilo zacrtano u glavi. Benč je veoma loše napredovao, a još gore od toga postojalo je ograničenje da čučanj i mrtvo dizanje ne mogu uopšte da radim. Tada sam sebi stalno ponavljao “idi na taj trening, odradi ga kako ga odradiš makar samo pretrčao kroz par vežbi ali se pojavi u teretani i počni da treniraš redovno” . I tako svakog dana ubedjivao sebe da moram otići na trening jer ako je sad ovako teško svakim narednim danom odmora koji bude prolazio biće mi još teže da se aktiviram, a i rezultati se neće vratiti sami od sebe. Posle mesec i po dana situacija je počela da se kreće u boljem smeru. Težine su došle do nekog ne tako zavidnog nivoa ali dovoljnog da je moja motivacija počela jačati. Tada to više nije bilo samo da se pojavim u teretani i “pretrčim” koz par vežbi već su počeli isplanirani i dobro organizovani treninzi. Svake nedelje treninzi su bili jači i kvalitetniji, a snaga veoma brzo i slobodno mogu reći gotovo linearno rasla. Tako da sam već posle nešto više od dva meseca organizovanog treninga povratio stare rezultate i ako mi je telesna težina bila manja nego ranije. Potpuno neplanirano posle tih nekoliko meseci izašao sam na takmičenje u powerlifitng-u i sa najmanjom telesnom težinom sa kojom sam se ikad takmičio napravio najbolji rezultat do tad, što je bilo veliko iznenađenje za mene.

jacanjepodlakticaKada je sport u pitanju neke povrede dođu slučajno, iznenada i na to ne možemo da utičemo, ali jedan veliki deo povreda se može sprečiti i možemo se zaštiti od njih pravilnim radom i dobro organizovanim treningom. Najčešća greška koju mnogi prave, a i sam sam je napravio je ta što sam pravio kompromis između rezulata (podignutih težina) i pravilne (bezbedne) tehnike izvođenja. Na meni veoma bolan i težak način naučio sam da kompromisa kada je naše telo i naše zdravlje u pitanju ne treba praviti. Nisam hteo da poslušam ni savete drugih, a ni svoj razum već sam se vodio time “1000 puta sam radio tako i nije se desilo ništa pa valjda se neću ni danas povrediti, onda je došao na red i taj 1001. put kada se nešto desilo, a to je povreda. Svakog dana u teretani gledam rekreativce koji stalno povećavaju težine na račun pravilne tehnike izvođenja i sebe dovode u rizične pozicije. Takođe, i na takmičenjima sve češće imam prilike da vidim kako veliki broj takmičara sa lošom tehnikom testira svoje telo do maksimuma. Iako se u poslednje vreme trudim da budem dosadan i skrećem paznju na to kako pravilno izvoditi svaku vežbu, kao da moj glas ne dopire do onih kojima je upućen. Ali i ja sam bio isti takav, jako tvrdoglav, zato i sada preko ovog teksta želim da vam poručim da se ne igrate sa svojim telom. Ne postoji prečica do brzih rezulata, već samo put do povrede. Za rezultate je potrebno vreme, umesto kompromisa u tehnici potrudite se da ojačate slabe tačke kako ne bi bilo potrebe da ih pravite i kako biste poboljšali svoju tehniku. A kada su rekreativci u pitanju, preispitajte zbog čega trenirate, da li zbog boljeg izgleda, zdravlja i kondicije ili da biste zadivili nekoga u teretani.

Na kraju teksta morao bih da se zahvalim Pansportu koji je uvek bio i još uvek je uz mene. Podržava me kada je sve odlično i sjajno, kada se prave rezultati i osvajaju medalje, ali je tu i ne odustaje od mene ni kada naiđu loši trenuci i povrede.

Dusan_profile_pic_copy

Branka Patić Macan
urednik