You are here

Kako se postaje profesionalni sportista?

image

Ne postaje se profesionalni sportista u jednom danu. Kako se telo i um kod sportiste s vremenom razvijaju, razlikuju se u periodu kada sportista ima 8, 12, 15 ili 25 godina, tako se i trenažni proces, pristup treningu razvija i unapređuje. Kada pojedinac dođe u tu fazu da mu se koncepcija, raspored celog dana, nedelje,  meseca zasniva prvenstveno na njegovim sportskim obavezama, sa pravom se može nazvati profesionalacem.

Kada sam počeo da treniram džudo imao sam sedam godina, tada je to bila igra tri puta nedeljno. Godinu - dve kasnije odlazio sam  svakim radnim danom na trening, vikendom uglavnom na takmičenja. Kako sam rastao želeo sam da napredujem i treniram više, počeo da treniniram i pre podne, ali na svoju ruku - po malo. Sa svojih sedamnaest godina počinjem saradnju sa prvim ozbiljnim kondicionim trenerom, uz mog tadašnjeg trenera džudoa, činili smo jedan lep tim. Danas imam svog trenera, terapeuta, psihologa, Masterfizikal koji se brine o mom zdravlju , Pansport koji je tu za suplemente, Greenhill za opremu...  Imam ozbiljan tim oko sebe.

Međutim, posao je takav da ,ako ja nisam spreman da uložim sebe, ni sto najboljih timova mi ne može  kukoljaleksandar_1pomoći. Kada nešto radite dugo, sa puno žara i volje, uz dobar tim oko sebe težite najboljem. Prostora za napredak je sve manje, ali ga uvek ima, postoji i u stvarima u kojima smo već na ozbiljnom nivou. Ja i dalje učim nove tehnike, nove kombinacije i usavršavam naučene. Po mom misljenju, pored svega toga, jako je bitno konstantno tržiti nova polja na kojima se možemo unaprediti i dobiti pozitivan transfer na ono što nam je zapravo i posao. Ako krenemo da radimo na nekom novom polju, mogućnost za napredak može biti iznenađujuće velika - kada krenete da trenirate džudo, posle tri meseca o džudou znate deset puta više nego pre pa je i napredak ogroman. Posle 20  godina bavljenja džudoom, tri meseca treninga su po naučenom neuočljiva.

Svi vodimo računa o treningu, ishrani, suplementaciji i spavanju, međutim...

Prerehabilitacija, u nekom užem smislu, znači jačanje mišića radi prevencije povreda, ali moje poimanje prerehabilitacije je malo šire. To je nešto gde sam ja kod sebe video ogroman prostor za napredak i na čemu radim poslednjih godinu dana. Da mi je ova ,,pamet" bila ranije, odavno bih se tome više posvetio. Veliki broj sportista zanemaruje ovu oblast, ne mogu ih kriviti jer sam i ja do skora, nije mi to omiljeni deo treninga, ali jednostavno mora. Ne smeju se zanemariti mali napori koji u zbiru doprinose mnogo. Ono što je mene, nažalost, podstaklo da se unapređujem u ovom smislu je borilački sport, samim tim i niz povreda što manjih, što većih. Siguran sam da ih ne bi toliko bilo da sam ranije krenuo sa ovakvim pristupom. Sada, sta je tu je, znam da želim da postignem maksimum svojih mogućnosti i da na tom maksimumu budem što duže. Osećam da mi ovakav pristup u tome puno pomaže.

kukoljaleksandarAko niste spremni  da dođete 20 minuta  pre treninga i ostanete pola sata duže, da preventivno radite na jačanju malih mišića koji štite zglobove ili ozbiljno shvatite prve naznake  nekog problema ( povrede ) i krenete u sanaciju pre nego što problem postane ozbiljniji; ako niste spremni da zasebno zagrejete ili istegnete mesto gde je problem, da intenzivno radite na poboljšanju amplituda, pokretljivosti i gipkosti tela, da odete na barem jednu masažu nedeljno, opustite mišiće  u vodi... Jednostavno, ako niste spremni da odvojite novih sat vremena dnevno za svoj sport, uz vreme koje ste inače uložili, vrlo je verovatno da nećete iskoristiti svoj pun potencijal.

Telo je mašina, kao i auto. Ako ste profesionalac u onome što radite, taj auto je Ferrari. Ferrari traži mnogo pažnje, pravilno održavanje i dosta ulaganja. Ako mu sve to pružite, biće najbolji na svetu.

 

Aleksandar_Kukolj_copy