You are here

Kineziterapija

image

Najvažniji segment lečenja sportske povrede i rehabilitacije jeste terapija pokretom – kineziterapija. Kineziterapija neposredno uklanja negativne posledice povreda, funkcionalna oštećenja i razvija kompenzatorne kapacitete. Predstavlja nezamenjiv i osnovni metod funkcionalnog lečenja, osposobljavanja i rehabilitacije.Za uspešnu primenu kineziterapije koja direktno leči (uklanja) posledice povreda moraju se posedovati temeljna znanja iz sledećih oblasti:

- Kineziologija, nauka o funkciji lokomotornog sistema
- Biomehanika, nauka o mehaničkim odnosima u organizmu
- Anatomija
- Fiziologija
- Patofiziologija

Opšte dejstvo pokreta i vežbi izraženo je povećanom brzinom i prilivom cirkulišuće krvi do anderlechttkiva i mišića, najpre i najviše u tkivima koja se pokreću, a onda i u svim tkivima lokomotornog sistema. Pojačava se rad srca i krvnih sudova, brzina pulsa i minutni volumen. Tako se aktivni mišići snabdevaju većom količinom kiseonika. Ubrzana je aktivnost pluća, povećani su disajni volumen i razmena gasova. Opšti promet materija u organizmu je znatno povećan. Poboljšava se tonus mišića i krvnih sudova, kao i vitalnost svih tkiva lokomotornog sistema. Vežbe stvaraju mehaničke impulse za remoduliranje povređenog tkiva. Vežbe povećevaju snagu, otpornost i elastičnost mišića, ligamenata i zglobnih čaura, snagu, izdržljivost i koordinaciju pokreta. Vežbe podižu psihičku svežinu i mobilnost.
Refleksno dejstvo pokreta se ispoljava i pri opštim efektima kineziterapije. Ali, ovde prvenstveno valja imati u vidu da vežbe jednog segmenta izazivaju refleksno povećanje cirkulacije krvi i metabolizma u drugom, simetričnom kontralateralnom segmentu, čak i kada taj segment miruje ( „konsezualna reakcija“). Ova svojstva se koriste u lečenju svih trauma i oboljenja koja zahtevaju privremenu imobilizaciju.
kineziotejping1_thumbPozitivni efekti kineziterapije
Lokalno dejstvo pokreta se odnosi na povećanje povredom smanjenih funkcionalnih sposobnosti lokomotornog sistema ( obima pokreta, snage, brzine, koordinacije i izdžljivosti). Rana mišićna aktivnost u povređenoj regiji sprečava prekomerno stvaranje ožiljaka, skraćivanje mišića, skraćivanje ligamenata i zglobnih čaura, poboljšava kvalitet reparacije tkiva, naravno pod uslovom da se primeni stručno i na vreme, bez rizika. Ima i preventivno dejstvo na vazomotorne komplikacije: algodistofiju i trombozu krvnih sudova.

Ciljevi kineziterapije su:
- Poboljšanje obima pokreta i funkcije zglobova
- Povećanje mišićne snage
- Održavanje pravilnog položaja
- Istezanje skraćenih mišića

Vidljiv je pozitivan efekat kineziterapije jer se pomoću ovih vežbi postiže jačanje muskulature, povećana pokretljivost i dodatna stabilnost zgloba.
Postoje dve vrste vežbi, pasivne i aktivne vežbe.

1) Pasivne vežbe
Pasivne vežbe se rade kada bolesnik ne može da kontrakuje tj. pokrene svoje mišiće pa terapeut obavlja pokrete u zglobu bez aktivacije mišića bolesnika. Najviše se koriste za sprečavanje kontraktura zglobova i u postoperativnom oporavku. Potpomognute vežbe se rade kada bolesnik može delimično da kontrakuje svoje mišiće, a terapeut mu pomaže da obavi pun pokret.

2) Aktivne vežbe
Aktivne vežbe predstavljaju samostalnu kontrakciju mišića, kada bolesnik može samostalno da kontrakuje svoje mišiće i vrši pun obim pokreta.
Izometrične vežbe predstavljaju kontrakcije mišića bez pokretanja zglobnih površina. Rade se zbog održavanja snage mišića ali ne mogu da dovedu do povećanja izdržljivosti.
Izotonične vežbe predstavljaju kontrakcije mišića sa pomeranjem zglobova.
Izokinetične vežbe predstavljaju kontrakciju mišića protiv otpora gde se vrši maksimalan pokret.

Do povećanja snage i hipertrofije mišića dovodi kontrakcija mišića protiv velikog otpora kineziterapija1ponovljena samo nekoliko puta. Do povećanja izdržljivosti mišića dovodi kontrakcije mišića protiv malog otpora koje se izvodi sa mnogo ponavljanja. Takođe neadekvatne vežbe mogu da povećaju opterećenje zglobova pa kineziterapija mogla biti individualno dozirana za svakog pacijenta. Postoji mogućnost vežbanja u bazenu koja obezbeđuju lakše pokrete tako da se preporučuje kod teže pokretnih pacijenata zbog smanjene gravitacije u vodi.
Kineziterapija je sastavni deo fizikalne terapije i rehabilitacije ,vrlo važan segment lečenja jer aktivno uključuje pacijenta .Kineziterapija je vid lečenja koje koristi pokret kao metodu lečenja.

Zadaci kineziterapije su :
1. prevencija oštećenja funkcije lokomotornog sistema

2. lečenje

3. restauracija funkcije lokomotornog sistema

Ovi zadaci se odnose na :
• očuvanje i vraćanje normalne pokretljivosti zglobova

• očuvanje i vraćanje normalne mišićne snage

• motorna edukacija –učenje pokreta

• motorna reedukacija-ponovno učenje pokreta

• očuvanje i vraćanje koordinacije

• delovanje na centralni i periferni nervni sistem, kardio-vaskularni, respiratorni i koštano-zglobni sistem u cilju postizanja maksimalne funkcionalnosti

• postizanje dobrog psihičkog stanja

Pedja_profile_picmala

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Branka Patić Macan
urednik