Kada se profesionalno bavite nekim borilačkim sportom dobra utreniranost celog tela je važna. Naravno, utreniranost nekih delova tela je važnija u odnosu na neke druge, a gradacija važnosti često varira u zavisnosti od sporta. Takođe, ono sto podrazumevamo pod dobro utreniranim (da li je to gipkost, snaga, izdržljivost) može zavisiti od sporta. Jasno je da ne možemo svakom delu tela posvetiti jednako pažnje, ali ni jedan deo tela ne sme biti potpuno ispušten iz vida. Lanac je jak koliko i njegova najslabija karika…zlatno pravilo.
Ono što je specifično za bavljenje džudoom na visokom nivou je da, pored ostalih stvari, utreniranost podlaktica spada u prioritet. Slično je i sa brazilskom džiu džicom ili rvanjem. Naravno, najbitnija je sposobnost podlaktica da odgovore specifičnim zahtevima određenog sporta i to se najbolje trenira kroz borbu. Dajte mi čoveka koji nikad nije držao kimono, koliko god da ima jaku podlakticu potpuno sam siguran da ne bi uspeo da zadrži kimono duže od 3 sekunde, a da ne raskinem taj hvat. Specifika je čudo. Međutim, dobitna kombinacija za utreniranost bilo kog dela tela je prvobitno rad na bazičnim, uopštenim stvarima, a zatim pretvaranje stečenih sposobnosti, kroz specifične treninge u specifične sposobnosti.
Evo nekoliko mogućnosti pomoću kojih ćete razvijati nespecifičnu, bazičnu snagu podlaktica koje i ja koristim.
Moj lični favorit je veštačka stena! U periodima kada nemam takmičenja, kada podižem opštu fizičku pripremljenost iskoristim svaku priliku da u trening uključim veštačku stenu. Trening na veštačkoj steni je sjajan i pogađa i ostale delove tela, ali za podlaktice je ubica. Kada od stene očvrsnu prsti i podlaktica ojača spremni ste za sve izazove specifičnih hvatova kasnije. Pokušajte da uključite penjanje uz veštačku stenu u svoj trenažni proces jer pored sjajnih rezultata možete se lepo i zabaviti.
Mnogima veštačka stena nije dostupna ili nisu raspoloženi da napuštaju komfor koji imaju u svojoj teretani. Ono što u teretani može završiti ozbiljan posao jeste “debeli hvat”. U dobro opremljenim teretanama postoje šipke i vratila na kojima su mesta za hvat proširena taman toliko da kada uhvatite ne možete spojiti palac sa ostalim prstima. Međutim pretpostavićemo da takvi rekviziti nisu raspoloživi pa nudimo alternativno, a možda čak i delotvornije rešenje koje je ideja jednog od mojih trenera Miloša Ilića. U većini teretana bi trebalo da su raspoloživi oni tegovi nalik džačićima ispunjenim peskom, težine od do 5 kg koje se na čičak kače za zglob ruke ili noge.
Pripremite teg za mrtvo dizanje sa težinom koju možete petnaestak dvadeset puta da podignete (dakle ne mnogo velikom). Zatim na mesta gde hvatate šipku tesno obavijte po jedan tegić sa peskom i pričvrstite ikom. Hvatate za “debeli hvat” i radite mrtvo dizanje ili jednostavno samo podignete teg i držite tako na vreme..minut-minut i po. Ukoliko vam je lako povećajte kilažu. Takođe, ima smisla uz ovaj hvat raditi vežbu vučenje do brade i kontra benč (grudi na klupu i privlacenje tega na grudi)
Još jedna stvar koju možete probati blok vežbi gde se prvo uhvatite za vratilo i visite u izdržaju ispruženih ruku dok vam hvat ne otkaže, recimo minut- minut ipo (mi to radimo držeći se za revere kimona koji je prebačen preko vratila) a zatim se odmorite samo 5-10 sekundi i pređete na nabačaj sa već pripremljenom kilažom koju inače možete podići dvadesetak puta, ali u ovim uslovima kada hvat popušta nemojte da vas iznenadi ako je taj broj znatno manji.
