Sve je nekako počelo prošle godine vozeći brevet 1000 km po Srbiji što mi je i dalo mogućnost za predprijavu. Trebalo je i ove godine odvesti brevete od 200, 300, 400, 600 km kao obavezne kvalifikacije. Sve je to obezbeđivalo učeđće na prestižnom maratonu od 1230 km Pariz-Bres-Pariz. Pripremajući se za taj izazov nisam ni znao šta me čeka. Naravno, finansije su bile najteži zadatak, ali kako je start krenuo sve je zaboravljeno.
Očaranost učešćem je neopisiva. Informisali smo se, ali smo znali sve “ugrubo”, maštali o učešću i onda je došao trenutak da se vozi. Moglo bi se reći da je pod takvom euforijom sve prošlo u jednom dahu, sa osmjehom na licu. A kako i ne bi, kad jedna čitava regija, verovatno veličine naše države živi za takav događaj. Tu se podrazumijeva da te bodre, nude pomoć, neki besplatno daju hranu i piće, odgajaju decu u tom duhu, sede čitavu noc pored ulice, ili na prozoru i viču "allez, allez" svakom biciklisti koji prođe i aplaudiraju.
Staza je bila valovita - prvo veće brdo je bilo ka Brestu - gradu na Atlanskom okeanu gde nam je jutro i noć donelo samo 5 stepeni. Kako je to bila polovina staze, povratak je bio psihičko olakšanje. Kako se ulazi u drugu, a, naročito, u treću noć, sa veoma malo spavanja, sve postaje teže. Ja sam spavao ukupno oko 5 sati (od 74 h) za koliko sam zavrsio maraton. Vremenski limit je bio 90 h. Organizaciju, navijače i lokalne biciklističke klubove nikad neću zaboraviti, jer su nam pružali nesebičnu podršku u vidu vode, kolača, sokova, i to sve besplatno ili za simboličnu nadoknadu. Moralo se biti tehnički spreman, jer problem na takvoj distanci može uzrokovati odustajanje ili veliki vremenski zaostatak. Ima još maratona u okruženju, ali Pariz-Brest-Pariz je prvi i sa najdužom tradicijom. Bude održan svake 4. godine i konkuriše 60. 000 biciklista iz celog sveta i zato sam posebno ponosan na to, iako sam u biciklizmu od 1980. god., kad sam pobedio na prvenstvu Beograda. Nake države učesnice PBP su imale asistenciju pomoćnih vozila, za šta naša ekipa nije imala novca i samim tim ovaj uspeh je još veći. Ovogodišnji Tour d France je prošao jednim delom trasom Pariz-Brest, te je stoga zadovoljstvo još već. Koliko je bilo teško govori činjenica da je odustalo 1250 takmičara. Zahvalio bih se timu Pansporta koji mi je izašao u susret i bio deo ovog mog poduhvata.
Tomislav Puja
