Učestvovao sam na prvoj trci za Univerzitet Alicante u koji sam otišao da studiram i treniram (imaju triatlon tim). “Copa de Navidad” je tradicionalna trka dužine 1.5 km koja je održana na centralnoj plaži u Alicanteu – “Playa del Postiguet.” Svakako da sam trci pristupio kao najobičnijem treningu, ali, itekako, sam imao želju da pobedim, jer, pre svega, skroz neočekivano mi je Roberto spomenuo trku kada sam došao u Španiju.
Treninzi, čak ni u subotu nisu bili ni 1% podređeni trci, jedina stvar koja se razlikovala od normalne trenažne rutine je što sam se natrpao testenine te večeri što nije slučaj osim pred trku. Start je bio u 11h. Sunce je sijalo u punoj snazi ali je duvao vetar, pa je stoga bilo prohladno, a voda je bila ledena - ipak je u pitanju Mediteran i “otvoreno” more. Cenim da je bilo oko 16, 17 C.
Zagrejao sam se dobro i na suvom i u vodi tako da nakon starta uopšte nisam imao osećaj da se smrzavam, dok mi se, kada sam ušao u vodu prvi put na zagrevanju, vilica sledila. 122 takmičara je trkom krenulo nakon sirene, jer je start bio sa plaže. Ja sam katastrofalno startovao, ne znam zbog čega, suviše sam opušten bio. Loše sam trčao i nezgodno sam nagazio par koraka i kada sam uskočio u vodu nogavice su mi se zasukale i odelo mi se malo napunilo vodom. Tako da sam prvih 50 do 100m proveo sa zastajkivanjem zbog izbacivanja vode i vraćanja nogavica “na mesto”.
Za to vreme je 5 - 6 takmičara steklo minimalnu prednost, tako da sam morao pošteno da “zapnem” da bih ih uhvatio. A drug iz tima je baš prejako krenuo, tako da, kada sam video koliko je ispred, situacija je postala alarmantna, pa sam uključio sve “propelere” i na prvoj bovi sam ga dostigao i potom uključio “cruise mode” plivajući skoro vežbu “ruka ruku čeka” iza dvoje vodećih. Zaista opušteno, i odmah nakon te prve bove mi je bilo jasno da sam pobednik trke.
Na okretu tj. na trećoj bovi koja je negde na 800m sam ubacio u “petu”, skrenuo ulevo i trka je bila rešena, odmah sam napravio zavidnu prednost i do cilja plivao u “četvrtoj”. (ne znam da li se sećate, ali imam 6 brzina :-)). Držao sam pristojno rastojanje, ali sam opet prilikom trčanja u plićaku izgubio nekih 10-ak sekundi, ali kontrolisano sam držao prednost koja se smanjivala u tim poslednjim metrima, stoga, to nije igralo nikakvu ulogu jer sam svakako prošao kao prvi kroz cilj.
Odličan trening, a potom i topla (vruća!) čokolada nakon trke i kraćeg rasplivavanja da ogreje promrzle kosti. Poslepodne sam otkrio odlično brdo i nekoliko (od milion) španskih sela na 2.5h bajka. Kao nagradu sam dobio xx litara konzervisanog sportskog pića, energetskog pića, i ponešto alkoholnog pića. Cimeri su u toj situaciji najviše profitirali jer sam im sve poklonio.
