Brazilski jiu jitsu je prvenstveno parterni sport. Veština koja ima svoju bazu u borbi na parteru. Pravljen je i osmišljen da manji i fizički slabiji ljudi mogu da se odbrane i parijaju mnogo jačim od sebe, a znajući da se većina borbi završi na zemlji. Mnogo je lakše kontrolisati protivnika ako borbu prevedemo na parter jer time umanjejuemo njegovu pokretljivost, što je i cilj ove veštine.
Kao i svaka veština i Brazilski jiu jitsu ima određene pokrete koji predstavljaju samu srž na koju se oslanja veliki broj tehnika. U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na takozvani “hip escape” odnosno otklon kukovima. U pitanju je vrlo značajna vežba za svakog praktikanta Brazilske jiu jitse. Radi se o dobroj pokretljivosti kukova koja je od krucijalnog značaja za borca u podređenom položaju. Kada borac pokušava da kontroliše drugog borca, bitno je da borac u gornjoj poziciji kontroliše kukove donjeg borca i da ih drži blokirane. Da ne bi bili „prikovani“ na leđima, borci s donje strane moraju da znaju kretanje u kukovima, takozvani hip escape, da bi uspešno izašli iz podređene pozicije i tako došli u mnogo bolju situaciju. Otklon kukovima je fundamentalni pokret koji se uči od prvog treninga i ne prestaje da se radi na istom. Čuveni jiu jitsu trener John Danaher ima poznatu izjavu u vezi ovog pokreta : „kada vidim kako ljudi rade hip escape na zagrevanju, tačno mogu da vidim ko dobro radi jiu jitsu, a ko ne.“ Ovo je dobar pokazatelj koliko je ovaj pokret bitan i značajan za kompletnu veštinu.
Izvođenje ovog pokreta nije zahtevno, a u pitanju je okret na bok pre nego što se koriste noge da se odgurnu kukovi u stranu. Nemoguće je napraviti otklon kuka dok ležite ravno na leđima, tako da je to okretanje, koliko god bilo lagano, ključno za pomeranje kukova. Postavljeno stopalo i rame koje je na tlu nose težinu praktikanta, čineći kukove lakim i olakšavaju njihovo kretanje. To je pokret celog tela i dok se kukovi pomeraju unazad, praktikant savija leđa, završavajući u položaju koji izgleda kao škamp ili takozvani „shrimp“, stvarajući maksimalno kretanje kukova. U svetu se , kao i kod nas, ovaj pokret naziva u slengu „šrimpovanje“ baš iz tog razloga. Otkloni kukova se koriste za stvaranje udaljenosti između boraca i mogu se koristiti za izbegavanje loše pozicije ili pomoći da se dođe do pozicije za stvaranje neke od završnica, izvršenje istih ili jednostavno vraćanje u odgovarajuću poziciju. Ovaj pokret je toliko vitalan da je uključen u zagrevanje u osnovi svake škole jiu jitse, da bi pomogao izgradnji mišićne memorije.
Hip escape je ključni deo rada na parteru u greplingu, jiu jitsi ili u MMA. U borbama je to retko savršena forma, ali otklon kuka je često uvod u povratak nazad na noge ili dolazak u pravilan položaj za „sweep“ ili završnicu. Kako borci ili vežbači napreduju, oni često postaju toliko kompetentni u kretanju i rotaciji kukova da ne moraju da izvode pravilno ovaj pokret, ali osnovni koncept ostaje isti: nemojte biti ravno na tlu i stvarajte prostor za pomeranje kukova.
Jiu jitsu i MMA su sportovi koji se konstantno menjaju i jako je bitno raditi na fundamentalnim tehnikama koji mogu da vam budu „zvono spasa“ u raznim situacijama. Mobilnost kukova je ključna da ostanete aktivni odozdo ili se vratite na noge, a primer bivšeg UFC šampiona u teškoj kategoriji Frank Mira je odličan za sve jer pomenuti borac imao ozbiljnu saobraćajnu nesreću i prilikom povratka u salu je promenio sopstveni stil borbe na parteru kako bi pomogao u stvaranju veće mobilnosti. Dobro kretanje kukovima stvara veću pokretljivost, svesnost, tehničku ispravnost i omogućava veliku uštedu energije za dalji tok borbe.
