U prošlom tekstu sam pisao o važnosti zadržavanja širokih vidika i neprestanom istraživanju izvora napretka u onome čime se bavimo. Sada ću pisati o konkretnim stvarima koje naizgled možda i ne mogu pomoći u napretku u džudou ali ipak, iz njih se može uzeti ono što je nama potrebno i na taj način napredovati. Pišem konkretno za džudo, jer je to moja specijalnost, nadam se da ću vas nagnati na razmišljanje i možda vam dati po neku ideju bez obzira čime se bavite i da ćete onda naći korist i u aktivnostima od kojih ste mislili da koristi nemate.
Brazilska džiu džica
Pozitivan transfer džiu džice na džudo (i obrnuto) bi od starta trebalo da je jasan većini koji su bili u dodiru sa borilačkim sportom. To su dva srodna sporta u kojima se zbog razlike u pravilima odnos važnosti stojećeg stave i partera razlikuje. U džiu džici je recimo 20% stojećeg stave, 80% partera, u džudou obrnuto. Odnosi su potpuno odokativni i čak se i razlikuju od borca do borca. Svakako da džudisti mogu učiti od brazilske džiu džice o parteru, jednostavno oni mnogo više pažnje posvećuju parteru i mnogo ga više i rade, pa uz njih nadopunjujem svoja znanja, proširujem vidike a kroz mnogo borbi sa njima otklanjam sve nedostatke u praktičnom izvođenju tehnika koje znam u teoriji. Pozitivan transfer džiu džice se direktno vidi kroz povećani broj pobeda u parteru od kada sam džiu džicu uključio u svoj trenažni process.
Boks
Iako su u džudou udarci zabranjeni, volim povremeno da odradim trening boksa. Pri tome ne mislim na sparing, sparinga je minimalno i mora biti kontrolisan, uglavnom radim na brzini ruku, kretanju, dobro se oznojim, novo mi je i zanimljivo a ispadne super trenig oporavka. Pomaže mi da bolje pratim kretanje ruku protivnika iako umesto da pokušava da me udari u glavu i telo, pokušava da uhvati kimono. Takođe malo sam svesniji distance između mene i protivnika pa bolje osećam kada me može dohvatiti a kada ne a kasnije se trudim kretanjem da bolje distancu kontrolišem.
Fudbal
Fudbal uglavnom svi volimo da igramo. Igramo ga iz zabave ali ima pozitivan uticaj na borce. Ponekad može dobro zameniti trening agilnosti, skočnosti, kratkih sprinteva, kordinacije a da ga ni ne doživimo kao trening već kao zabavu. Takođe mi ga često igramo na početku treninga, da bi se malo zagrejali i podigli raspoloženje za trening.
Plivanje
Sa bazenom ne treba preterivati ako se bavite sportom “na suvom”. Najbitniji efekat bazena odnosno plivanja na borce jeste opuštanje misića. Nemojte plivati ako imate trening u narednih nekoliko sati a ja izbegavam da plivam ako generalno imam trening kasnije tokom dana, ili plivam na kraju dana ili najčešće u danu pauze. Opuštanje mišića kroz plivanje je oporavak, nije priprema za trening.
Joga
Postoji više različitih učenja Joge, ali manje više isti im je cilj. Ja kroz Jogu popravljam istegnutost tela, a o važnosti amplitude pokreta i za oporavak i za performance sam vec nekoliko puta govorio u svojim tekstovima. Iz kontrole disanja koju Joga uči takođe možemo izvući lepu korist. Pravilno disanje je bitno bilo kojim sportom da se bavite. U nekim sportovima je potrebno da ga držite u željenom ritmu, dok recimo u borenjima gde imamo ogromne oscilacije u naporima disanje moramo držati pod kontrolom jer tokom borbe za svako panično disanje, telo i mišići plaćaju dugove. A ako se dovoljno dugo i intenzivno bavite jogom, kažu da možete dostići i neko stanje unutrašnjeg mira, do kog ja još nisam dosao
Ples
Plesom se nisam nikad lično bavio sa ciljem poboljšanja mog džudoa, možda zato što mi je pokretljivost kukova i kretanje generalno, dobro. Da nije, ne bi se libio da pokušam i sa plesom. Svakako sam čuo da su neki džudisti išli po malo na ples kako bi im kukovi bolje radili i kako bi bolje osetili kretanje protivnika. Ima logike…
