Ideja da napravimo raw powerlifting takmičenje je već odavno bila formulisana, ali zbog takmičarskih obaveza(mojih i Ervinovih) sve do sada nismo bili u mogućnosti da našu ideju sprovedemo u delo, ali najzad 30.04.2011. smo uspeli u tome.
Ne bih sad da ulazim u rasprave na temu raw vs. equipped (tj. sa opremom ili bez) jer i jedna i druga imaju svoje draži. Bez opreme takmičar je oslonjen samo na svoju fizičku snagu, a ne na skupu opremu (jer ko ima više novca za skuplju opremu, taj je u prednosti), a sa opremom takmičar može da računa i na pomoć opreme. S tim da moram da priznam da su opremu prvenstveno osmislili da sačuva takmičara od povreda, ali danas već imamo troslojnu opremu, što mnogo pomaže takmičaru. Naravno (ističem još jednom!) nije mi namera da podstičem rasprave takve vrste jer sam se i sam takmičio i sa opremom i bez nje, i mislim da oba tipa nastupa imaju svoje prednosti.
Još u februaru smo se dogovorili sa Ervinom i zajedničkim sponzorom -Pansportom, da 09.04.2011. održimo međunarodno powerlifting takmičenje u raw varijanti u Bačkoj Topoli, ali kasnije, kao što se ispostavilo, morali smo da premestimo datum zbog Ervinovih takmičarskih obaveza u Ligi Šampiona. Tako da smo već u februaru krenuli u pripreme ovog takmičenja. Pošto smo zajedno organizovali takmičenje dogovorili smo se sa Ervinom ko će šta da radi i tako raspodelili obaveze. Ideja je bila da takmičare podelimo u tri težinske kategorije i to:
*Kategorija do 75kg
*Kategorija od 75 do 100kg
*Kategorija preko 100kg
Sa ovom podelom i bodovanjem po Wilksovoj tabeli, hteli smo svakom takmičaru da damo podjednake šanse za apsolutnu pobedu po disciplinama:
-najbolji čučanj
-najbolji benč
-najbolje vučenje
Na primer da se ne desi da takmičar koji teži 130kg i čučne sa 250kg pobedi takmičara koji teži 95kg i čučne sa 240kg. To se na “zapadu” već odavno ovako radi. Kod nas je to bila novina, ali nadam se da će biti sve prihvaćenija i sve češća na našim takmičenjima.
Merenje smo zakazali za 12 časova, što se malo odužilo zbog kašnjenja nekih takmičara (ali oprostićemo im jer se radilo o takmičarima koji dolaze izdaleka), a samo takmičenje smo planirali da počnemo u 13:30, ali na kraju smo počeli u 14:00 časova.
Zbog brojnosti takmičara (bilo ih je 22, iz četiri države: Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Mađarske) podelili smo takmičare u 2 grupe, tako da su se takmičari do 75kg i od 75 do 100kg takmičili zajedno, odradili sve tri discipline po tri pokušaja i, zatim, prešli na teškaše, koji su jedva dočekali svoj red.
Ovde je “glavnu reč”, kao sudija, vodio Ervin Katona, i u sudjenju i u komandovanju (na čemu sam mu veoma zahvalan, jer mislim da boljeg i iskusnijeg čoveka za ovo nema na našim prostorima, a i šire.) Njegovo iskustvo nam je pomoglo da ovo takmičenje, uprkos velikom broju takmičara, privedemo kraju u najkraćem mogućem roku.
Želeo bih da se zahvalim takmičarima, što su se u ovako velikom broju pojavili, Ervinu Katoni, na nesebičnoj pomoći i Pansportu, što su nam omogućili da napravimo ovo takmičenje u ovako teškim finansijskim vremenima. Mi ćemo nastojati da napravimo od ovoga tradiciju, i bar jednom godišnje (ako ne i više puta) organizujemo ovakvo powerlifting takmičenje.
