Voda i zaron ispod površine oduvek je privlačilo ljude, kako iz ekonomskih razloga, avanturizma, istraživanja, sporta i zabave. Stara je čovekova težnja koliko i ljudski rod da zaroni ispod površine vode. Taj drugačiji, podvodni, svet oduvek je privlačio čoveka. Fiziologija ljudskog organizma ima urođene mehanizme, genetski zapisane, koji nam omogućuju predispozicije za ronjenje na dah poput morskih sisara. Međutim, najnoviji rekordi prevazilaze i najsmeliju maštu. Ovo je priča o ljudima koji žive sa delfinima…
Ronjenje na dah predstavlja zaron u vodu u stanju apnee tj. držanjem daha. Iz tog razloga ovaj sport se skraćeno i zove APNEA. Apnea je sport u kojem ronilac, roneći sa jednim udahom prelazi distancu u dužini, dubini ili vremenu. Ronjenje na dah predstavlja ronjenje u fiziološkim granicama organizma, za razliku od SCUBA (self countained breathing aparatus) ronjenja. U ronjenju na dah, ronilac roni isključivo se oslanjajući na sopstvenu fizičku i mentalnu snagu. U SCUBA ronjenju ronilac koristi posebnu opremu za disanje ispod površine, a vazduh (kao i različite mešavine gasova za disanje) dišu pod povećanim pritiskom – pritiskom dubine na kojoj se nalaze. Na taj način SCUBA ronioci dolaze u stanje zasićenja organizma azotom, čime sebe dovode u nefiziološko stanje. Ovo zahteva posebne procedure tokom izrona (dekompresioni postupak) za oslobadjanje viška nakupljenog azota iz organizma.
Kako se iz prethodnog teksta može pretpostaviti ja sam ronilac na dah, tako da pomalo navodim vodu na svoju vodenicu. Istina je, sam zaron ispod površine je čaroban sam po sebi...... to je zaron u jedan drugi svet!
Plavi svet mira i tišine....
SNAGOM UMA
Držanje daha jedna je od najneobičnijih stvari koje čovek radi. U suštini apnea predstavlja istraživanje sopstvenog JA, unutrašnju potragu, što u potpunosti isključuje neprijatanost držanja daha. Ovo se postiže postepeno, korak po korak, učenjem da se apnea radi umom a ne telom, snagom mozga a ne snagom mišića. Zaista, ne postoji neki tajni recept. Jednostavno, mora se trenirati. Ne samo fizički, već, pretežno mentalno.
VODENO POREKLO ČOVEKA
Sličnost između čoveka i mora neverovatna je. Ljudsko telo sastavljeno je pretežno od vode, sa hemijskog aspekta, morska voda je gotovo identična telesnim tečnostima morskih životinja, a naša krv ima sastav soli identičan onome u drevnim okeanima. Život koji je potekao u drevnim morima, nije mogao izaći na kopno sve dok nije postao sposoban da ponese deo okeana u sebi. Kako je Jacque Mayol govorio "postoji istinski okean u svakome od nas". Iako smo se tokom dugog perioda adaptirali na život na kopnu, u svima nama postoji mali deo mora, a u našem najstarijem genetskom pamćenju zapisano je naše vodeno poreklo.
VODENI POTENCIJAL ČOVEKA
Ljudsko telo sačinjeno je najvećim delom od vode, a fetus pliva u vodenoj sredini. Novorođenče, uronjeno pod vodu, poput minijaturnog kita, u toploj vodi bazena zadržava se ispod površine, otvorenih očiju, bez ikakvih znakova uznemirenosti ili gutanja vode, plivajući prsno, kao da je pohađao obuku plivanja tokom boravka u materici. Vodeni potencijal je osnovno obeležje ronioca na dah. Ono mu omogućava ponašanje u svetu koji je potpuno različit od kopnenog, kao da smo u prirodnoj sredini, produžavajući nekoliko minuta apnee do krajnjih granica.
Osnovna karakteristika vodenog potencijala čoveka predstavlja refleks ronjenja koji je prisutan kod svih vodenih sisara. Tokom ronjenja na dah, čovek se vraća svom vodenom poreklu, koje je tokom prvih devet meseci života iskusio, i nikada nije u potpunosti zaboravio. Čovek podsvesno zna svoje preklo i svoju vezu sa vodenom sredinom.
U trenutku kada zaronimo ispod površine, doživljavamo, u psihološkom smislu, duboku regresiju, sposobnost da vratimo psihu u stanje smirenosti. U vodi doživljavamo to stanje, oslobađanja svake napetosti, prijatnosti i sigurnosti. Jedino u vodenoj sredini, naš um ponovo postiže potpunu harmoniju, arhetipski osećaj mira i zadovoljstva.
REFLEKS RONJENJA
Fiziološki, refleks karakteriše usporenje rada srca, skupljanje krvnih sudova organa koji su otporni na nedostatak kiseonika, i usporenje metabolizma kiseonika. Prilikom zarona, čak i u plitkoj vodi, iskusićemo fizološke promene, koje ukazuju na bolju adaptaciju na vodenu sredinu.
Refleks ronjenja predstavlja odgovor organizma na zaron u apnei. Refleks ronjenja je urodjen, genetski zapisan obrazac , koji se aktivira pri zaronu u stanju drzanja daha. Identičan refleks dokazan je kod svih sisara koji rone (delfini, kitovi, foke). Kao posledica aktivacije refleksa ronjenja javlja se :
-bradikardija
-periferna vazokonstrikcija
-kontrakcija slezine
Bradikardija podrazumeva usporenje srčanog rada, a periferna vazokonstrikcija smanjenje protoka krvi kroz periferna tkiva otporna na nedostatak kiseonika. Kontrakcija slezine ubacuje dodatnu količinu krvi kao prenosnika kiseonika u krvotok. Fiziološki značaj ovih promena u organizmu podrazumeva smanjenje potrošnje kiseonika u apnei, tj čuvanje kiseonika za funkcionisanje vitalnih organa.
Na postojanje ovog refleksa, koji je prisutan kod svih sisara iz vodene sredine, takodje i kod čoveka, ukazuje posmatranje novorođenčeta uronjenog ispod vode: iznenađuje lakoća sa kojom beba ostaje pod vodom. Duboko u svom genetskom pamćenju čovek poseduje sećanje na svoje vodeno poreklo.
Refleks ronjenja je u svima nama, ostaje jedino da ga ronjenjema na dah probudimo u sebi.
APNEA ACADEMY – ŠKOLA RONJENJA NA DAH
APNEA ACADEMY je Italijanska škola ronjenja na dah, čuvenog Umberta Pelizzaria, sedamnaestostrukog svetskog rekordera u ronjenju na dah. Ova škola se bavi obukom ronilaca na dah, kao i istraživanjem u oblasti ronjenja. Obuka u ronjenju na dah izvodi se kroz različite vrste kurseva.
Obuka ronilaca na dah obuhvata: teorijska predavanja, učenje pravilnog disanja, tehnika relaksacije i vizualizacije, različite tehnike ronjenja i pravilnog plivanja sa perajima. Posebna tehnika je plivanje sa monoperajem. Monoperaje predstavlja jedno peraje koje se stavlja na stopala (noge su spojene tokom plivanja – poput delfinovog repa). Pliva se tehnikom delfin giba, ruke su zategnute iznad glave. Tehnički vrlo zahtevno, ali i veoma efikasno, a i izgleda mnogo dobro.
Logo Apnea Academy predstavljaju dva delfina, simbolišući sponu između čoveka i mora, i aluziju na kocept Jacquea Mayola Homo delphinus .
Priču o ronjenju na dah završiću citirajući Umberta Pelizzaria (višestrukog svetskog rekordera u apnei)"Od površine do dubine od 100m ili čak dublje, na putu u ambis srčani otkucaji usporavaju, čitavo telo prestaje da posotoji , a svi osećaji dobijaju drugačiju formu. Jedino što preostaje je naš um. Dugačak skok u sopstveni um, koji kao da se spaja sa univerzumom. Svaki put kada izranjam kao da odlučujem: ja sam onaj koji pronalazi sebe u ljudskoj dimenziji, metar po metar, dok ne izronim i ponovo ugledam svetlost. U ambisu tražim samoga sebe.”
