Velika je verovatnoća, ukoliko ste na dijeti i pokušavate da skinete kilograme, da u svakom momentu znate koliko ste teški. To je nešto što pratite na dnevnom nivou putem sobne vage, verovatno čak i po sledećoj šemi: merite se kad ustanete, kad dođete kući sa posla, posle tuširanja, itd. Međutim koliko ljudi stvarno razume šta predstavljaju te brojke koje vaga pokazuje? Cifre koje vaga pokazuje variraju tokom celog dana, šta nam onda te cifre govore?
Na žalost, za većinu nas, običnih smrtnika, koji pokušavamo da poboljšavamo svoj fizički izgled i dovedemo se u dobru formu za ovo leto, svadbu ili bilo koji drugi razlog, ono što vaga pokazuje ne predstavlja samo brojeve nego je direktno povezano sa time kako se osećamo povodom svog izgleda. Pretpostavljam da će ova moja izjava šokirati većinu, ali brojevi prikazani na vagi ne moraju da imaju nikakve veze sa gubitkom sala – bar ne toliko koliko vi verujete.
Kada ljudi pokušavaju da skinu kilograme, obično pod tim podrazumevaju da izgledaju manje i tanje, ali ovo ne znači da smanjuju kilažu. Svestan sam da ovo zvuči kontradiktorno, ali ne mora da bude tako. Recimo, kada ljudi krenu sa treningom i korekcijama u ishrani, to se obično dešava posle perioda duže fizičke neaktivnosti i loše ishrane. Takav stil života obično proizvede osećaj nezadovoljstva i većina tek tad preuzima ekstremne korake da izazovu određenu promenu. U takvoj situaciji telo prolazi kroz dosta velik šok i, naravno, reaguje shodno novonastaloj situaciji. Tako je i moguće za određen kratak vremenski period skinuti salo i izgraditi mišić – istovremeno. Na ovaj način moguće je menjati svoj fizički izgled, a ne menjati kilažu.
Mišić je fizički teži od sala, po jedinici zapremine koju zauzima. Ovo znači da će mišić zauzimati manje prostora, a imati veću težinu, a za većinu vežbača ovo znači da će gubiti centimetre u obimu tokom dijete, a da vaga neće prikazivati napredak.
Upravo iz ovog razloga ne treba se previše opterećivati izvođenem jutarnjih rituala vaganja, pošto, ukoliko je trening dobar i ishrana dovoljno bogata proteinima, vaga može pokazati i povećanje kilaže. Mnogo pouzdaniji način da se prati napredak je merenjem obima na određenim delovima tela. Na ovaj način se mnogo pouzdanije može odrediti kakav napredak imamo tokom dijete.
Mesta na kojima se napredak najbolje prati su sledeća:
Obim grudi-Mere uzimati po sredini grudi u opuštenom stanju, bez udisanja.
Obim struka-Ova mera se uzima u nivou pupka, gde je struk najuži.
Obim nadlaktice-Meru obima nadlaktice uzimati na sredini nadlaktice i u opruženom i opuštenom stanju.
Obim butine-Butina se meri sa na sred butne kosti, ova dimenzija se nalazi negde na pola puta između kuka i kolena.
Potrebno je malo vremena da se uvežbaju tačna mesta za merenje, ali nije ništa komplikovano. Bitno je zapamtiti da se dimenzije uzimaju u isto vreme i pod istim uslovima. Recimo, ako se odluči da se dimenzije premeravaju svake nedelje ujutro, onda svaki put treba meriti dimenzije nedeljom ujutro. Na ovaj način će mogućnost greške i osciliranje biti minimalni.
Takođe, neophodno je voditi računa o tome da traka bude blago pripijena uz kožu, dakle ni previše stegnuta, ni previše opuštena. Ovako se postiže veća preciznost merenja.
Za premeravanje ovih dimenzija najbolja opcija je krojački metar, naravno, ali bilo koji drugi dovoljno elastičan će biti sasvim zadovoljavajuć.
Korištenje ove metode merenja napretka ne garantuje da će vaš napredak biti brži ili sigurniji, ali vam sigurno pruža bolji uvid u to kako se vaše telo menja tokom primene pravilnog treninga i korekcija u ishrani. Ukoliko gubite obime u struku i na butinama, a kilaža vam se možda i ne menja onda ste sigurno na pravom putu da se dovedete u bolju formu. Na ovaj način prestaje konstantna opsesvina opterećenost gubljenem kilaže, a dobijate mnogo realniji način praćena progresa.
Inače, ono što sam lično primetio je da muškarci i žene različito gube salo.
Kod muškaraca se gubitak sala dešava, takoreći, spolja ka unutra. Na samom početku se najveći napredak primećuje prvo na ramenima, rukama i listovima, a poslednje salo odlazi sa stomaka i to sa “tvrdoglavih” delova kao što je zona ispod pupka.
Devojke gube salo odozgo na dole. Prvo gube salo sa gornjeg dela tela, a poslednje sa butina i zadnjice.
Naravno nije teško zaključiti zašto postoji toliko velika opterećnost sa gubljenjem sala baš sa ovih delova tela. Ukoliko vam je za utehu, ovo je sasvim prirodna stvar i zavisi od naših biloških razlika i naravno hormona koji se nalaze u našem telu.
