Često slušam pitanja ovog tipa - „Koje vežbe da radim za trbušnjake?“ ili, ne d’o Bog da je neko načitan raznih časopisa, pa me još pita isto to pitanje koristeći zapadnjačku terminologiju tipa „vežbe za core“. Posle ovakvog pitanja odmah znam o kakvom vežbaču je reč... Danas su „core“ vežbe „glavna fora“ i pored očiglednih činjenica da vežbanje na nestabilnim površinama nemaju nikakav prenos na realni svet, a na sport najmanje, i dalje vas neko može kupiti idejama vibrirajućih ploča, balans diskova i sličnih beskorisnih stvari...
Kada god neko krene da se bavi nekim novim poslom, ili nekom aktivnošću, s kojom se do tog momenta nije ni sretao, obično se krene od početka. Prvo se nauči kako su stvari bile na početku, kako su se razvijale i dokle su, naravno, došle. Ukoliko tako pristupimo i bodybuildingu lako je uvideti da se trening nije promenio ništa drastično u poslednjih 70 godina. Ljudi definitivno nisu evoluirali tokom tog perioda i nema razloga da se i trenira drugačije nego u vreme „praočeva“ bodybuildinga.U to vreme nije bilo „specijalnih“ naprava smišljenih da poboljšaju vašu sposobnost da glumite cirkuskog žonglera, a i dalje su ljudi bili jaki kao i danas i bili podjednako dobro razvijeni kao i danas. Trening trbušnjaka je bio jednostavan i što je bitnije, nije oduzimao mnogo vremena. No, pre nego što vam odam „tajnu“ treninga trbušnjaka, treba postaviti pitanje - da li vam je trening trbušnjaka uopšte i potreban?Danas se svi nadaju da, ako rade trbušnjake, će im jednog jutra osvanuti telo kao sa naslovnice fitness časopisa. Beskrajni sati provedeni sabijajući abdomen, troše se samo zarad estetskog utiska, ali, iako se uporno ponavlja, ne daje željene rezultate.Ukoliko vam je vrhunac treninga za noge nožna ekstenzija i ako vam je omiljena vežba pregib bučicama za biceps, onda, apsolutno, nema ni razloga da vežbate svoje trbušnjake.
Ni jedan profi bilder ne vežba trbušnjake sve do nekoliko nedelja pred takmičenje. Delom je za ovo zaslužna činjenica da trbušnjaci neće reagovati na trening duže od mesec do mesec i po dana. Posle tog perioda svaki dalji napredak prestaje, pogotovo kod većeg broja ponavljanja. Ovako se neće povećati ni masa ni snaga trbušnjaka, a, definitivno, se neće popraviti njihova vidljivost, jer za to je zaslužna samo dijeta.Sa druge strane, stari bilderi su radili vežbe kao što je stojeći potisak iznad glave. Ovom vežbom se rade i ramena i ruke i grudi, a najviše rade trbušni mišići iliti, slavni, „core“. Šta više, tokom ovakvog pokreta trbušni mišići postaju funkcionalno aktivni, stabilišući centralni deo tela kako bi vežba mogla pravilno da se izvede.Dosta često sam sretao po teretanama vežbače i to, većma, devojke koje izvode bočni pregib torza sa bučicom. Ovo je navodno dobra vežba za skidanje sala sa bočne strane stomaka, iliti, oblikusa, a istina je sasvim suprotna... Ukoliko se koriste dovoljno veliki tegovi, samo će se uvećati masa oblikusa i još dodatno raširiti struk. Srećom, pa niko ne koristi dovoljno velike tegove da bi proizveo ovaj efekat. Jednoručni potisak bučicom iznad glave – to je naziv najbolje vežbe za jačanje oblikusa. Ova vežba opet radi i ramena i triceps i trapez, a, istovremeno, daje snagu trbušnjacima.Na kraju pitam ja vas: Da li bi rađe proveli 30 minuta izvodeći neke pokrete za trbušnjake koji neće dati rezultate, niti će pomoći da postignete željeni izgled, ili biste se pre opredelili na trening trbušnjaka gde ne radite vežbe direktno za stomačne mišiće, a daju daleko više rezultata za čitavo telo?Odgovorite sebi na pitanje i pravac teretana!
