Glavna trka sezone je iza mene. Šteta što je mesec dana veoma dobrih priprema isključivo za ovu trku (naravno i da se svi prethodni naporni meseci računaju), ne mogu reći propalo, ali "izmaklo" u samo jednom trenutku...
U Kinu sam došao sa veoma velikim samopouzdanjem i dobrim osećaj u vezi sa ovom trkom. Vreme je bilo dosta čudno za Kinu i ovaj period. Tačnije uopšte nije bilo pretoplo i vlažnost vazduha nije bila previsoka. Trka U23 je održana u petak, kada je još bilo i ok sa 20-ak stepeni, ali npr. elitna trka, i ženska U23, kao i juniorska u subotu, samo dan nakon, su bile prave zimske sa kišom ili hladnim vremenom. Što bi Kris Gemmell rekao: “Izgleda da ćemo u budućnosti nakon ove lude godine, gde je skoro svaka “Dextro” trka bila kišna sa temperaturama ispod 10 C, morati na Antarktiku da se pripremamo!”.
Bio sam startni broj 17 što je sasvim dobro što se tiče biranja pozicije na pontonu, i imao sam sreće da je Denis Vasiliev, moj trening partner iz Portugala i izvrstan plivač, stao pored mene, pa sam nakon starta jedno vreme plivao pored njega “na kukovima” da bih nastavio plivanje "u" ili "na" njegovim nogama i potom me je prešao, ali mi je to dalo dosta prednosti u odnosu na ostale takmičare i nakon nekoliko stotina metara, kada sam okrenuo glavu levo i desno, video sam samo 2-3 rusa pored, svi ostali su bila iza. Cele godine pokušavam da usavršim triatlonsko plivanje što je upravo to. Draft nije nimalo laka stvar na takvim trkama gde je bukvalno opstanak za život i gde je vaterpolo blaga reč. Međutim, Denis je odjednom ubrzao i nije bilo šanse da ga ispratim. Zatim sam plivao jedno vreme u prvoj grupi, ali dosta guranja i par udaraca su uslovili da izgubim nekoliko pozicija. Najviše sam izgubio na drugoj bovi, na oko kilometar, (inače plivao se samo jedan krug) kada me je neko bukvalno zgrabio za triko nazad i povukao...
Da, to je postalo uobičajeno u ITU triatlonu... Tako da sam tu izgubio “priključak” sa prvom grupom, ali sam bio među nekoliko vodećih u drugoj koja je bila samo nekoliko metara iza prve, ali postojala je ta "rupa" od nekoliko sekundi. Tako da sam izašao iz vode sasvim solidno, iako sam realno imao plivanje za sredinu prve grupe.
Stoga se na bikeu, brdovitom i zahtevnom, napravila naša druga grupa koja je bila samo 10-ak sekundi iza prve u kojoj je bilo 15-ak takmičara. Bilo je sasvim izvesno da ćemo ih uhvatiti pre kraja prvog kruga (6.6 km). Međutim nakon brda (uspona) sledi oko kilometar blage nizbrdice na kojoj smo išli oko 65 km/h, jer je prva grupa bila na samo 20-ak m ispred, i u krivini sam nakon kočenja pošto je par takmičara ispred kočilo oštro, otišao previše ulevo, radeći "policajski" da bi se dočekao na velike reklamne sunđere ramenom, tj. zakočio taman pred sudar sa kapijom... Jedan momenat, jedan pogrešan trenutak, i trka je bila završena za mene. Dok sam krenuo iz nule, sa velikim prenosom i dok sam ubacio opet sprintericu u pedalu, prošlo je 10 sekundi, dovoljno da grupa ode...
Na horizontu sam video spajanje grupa, tj. druga grupa je stigla prvu i tako je formirana nova prva grupa... Grupa kojoj sam ja pripadao, pre nebulozne greške... Naravno krenuo sam i pokušao da ih stignem, ali odmah mi je bilo jasno da je dan završen za mene. Iza nije bilo nikoga, grupa je bila tek na oko 40-ak sekundi ili i preko minut iza... Stoga sam vozio sam nekoliko kilometara i kroz tranziciju, dok ih nisam sačekao na brdu, i odvozao sa njima do kraja... Gorak ukus u ustima, pogotovo u suprotnom smeru gledajući dvojicu takmičara sa kojima sam vozio na početku, i koji su bili u begu u drugom ili trećem krugu sve do kraja. A i sam sam planirao beg... Tako da sam poptuno bio demoralisan i završio sam trku samo da bih je završio... Trčao sam rutinski 3 kruga i samo u poslednjem, četvrtom, ubrzao i stigao čak sedam takmičara!
Završio sam 29. I dalje solidan rezultat, s obzirom da nas je startovalo 70 - ak... Ali daleko od onoga za čega sam bio spreman... Ali još dva prvenstva su ispred mene. Prošlogodišnja trka u Budimpešti i totalna katastrofa od iste me je dosta motivisale i bila prekretnica za mnoge stvari ove godine jer kada sam je završio obećao sam sebi da će naredne godine biti potpuno drugi scenario, stoga možda i ovo posluži u takvom smeru za narednu godinu. Ako ništa, barem sam duplo bolji što se plasmana tiče nego prošle godine. Nakon trke sam odlučio da ostanem u Kini još 5 dana, iako ranije nisam planirao, jer mi je Sergio rekao da vredi rizikovati (jer sam bio 6 – 7. na wait listi) što se tiče učešća na “Dextro” trci u Yokohami koja je nedelju dana posle. Tako da, pošto su mnogi završili sezonu, neki se razboleli i slično, nekolicina startera je otkazala učešće i na dan briefinga kada sam i doleteo u Japan iz Pekinga, mi je laknulo kada mi je dodeljen startni broj, jer sam ušao na startnu listu tj. dobio mesto među 65 takmičara koliko je limit za “Dextro”.
Izveštaj iz Japana ocekujte sutra...
Rezultati Svetskog U23 Prvenstva Peking, Kina
