Džudo je borilačka veština i olimpijski sport. Poslednjih godina je sve popularniji i u Srbiji, ali još više u svetu. U Srbiji se porast popularnosti manifestuje sve većim brojem mališana u džudo salama. Stalno se otvaraju nove sekcije koje privlače sve više dece pa se nadamo da će, uz stručan rad sa tom decom, jednog dana i Srbija biti svetska sila u džudou. U svetu, pored porasta interesovanja kod dece, došlo je do porasta popularnosti džudoa i među odraslim ljudima koji ranije nisu imali mnogo kontakta sa samim džudoom. Za sve to je zaslužan niz reformi koji je sproveden tokom poslednjih 5-6 godina. Cilj tih reformi je da se džudo približi publici u svakom smislu mogućem. Pravila su uprošćavana, radilo se mnogo na promociji džudoa, atraktivnosti. Jedan deo reformi se odnosio na sistematizaciju takmičenja, bodovanje itd.
Formirana je svetska rang lista u kojoj je rangiran svaki borac koji je ostvario barem jedan bod na nekom od validnih takmičenja. Borci su rangirani svaki u svojoj kategoriji a bodovi se racunaju tako što se saberu bodovi stečeni 5 najboljih rezultata iz poslednjih 12 meseci i 5 rezultata stečenih u 12 meseci pre poslednjih 12 meseci. Dakle bodovi u poslednjih godinu dana, plus bodovi u godini pre poslednje sa tim što se bodovi iz pretposlednje godine računaju 50 odsto od svog iznosa. Ako danas osvojimo određeni broj bodova on će se narednih 12 meseci računati u punom iznosu. Po isteku prvih 12 meseci, narednih 12 meseci validna je samo polovina od tih bodova, a po isteku druge godine bodovi se u potpunosti gube, a stvara se prostor za nove bodove.
Sada u džudou, kao najcenjenije takmičenje imamo, naravno, Olimpijske igre na kojima prvo mesto nosi 1000 bodova. U godini kada su Olimpijske igre, svetskog prvenstva nema a svetsko prvenstvo je sledeće po važnosti gde prvo mesto nosi 900 bodova. Sledeće takmicenje po rangu je Masters na kome ima pravo učešća samo prvih 16 boraca na svetu u svakoj kategoriji u tom trenutku. Masters je najelitnije takmicenje i teže se plasirati na Masters nego na Olimpijske igre na koje ide tridesetak boraca u svakoj kategoriji. Često može biti i teže takmicenje od samog svetskog ili olimpijade jer je na tim takmicenjima ograničen broj učesnika iz svake zemlje.
Trenutno je u mojoj kategoriji do 90 kg u prvih 16 na svetu tri Japanca, dva Gruzijca, dva Rusa, dva Holanđanina i svi oni su imali pravo učešća na Mastersu dok verovatno na svetskom prvenstvu neki od njih neće učestvovati. Prvo mesto na Mastersu nosi 700 bodova. Imamo 5 Grand slamova (Abu Dabi, Tokijo, Pariz, Tjumen, Baku), gde je prvo mesto 500 bodova. Slede kontinentalna prvenstva sa 400 bodova za prvo mesto. Naše je naravno Evropsko prvenstvo, a od ove godine su uvedene Evropske igre i Evropskog prvenstva nije bilo kao u slučaju svetsko olimpijada. Sledeći su Grand prix-evi sa 300 bodova za prvo mesto i na kraju „Continental open“ takmičenja, u prevodu otvoreno prvenstvo Evrope (ili nekog drugog kontinenta) a do skoro svetski kupovi. Prvo mesto na ovim takmičenjima nosi 100 bodova. Ispod je tabela na kojima se mogu videti detalji bodovanja.
