You are here

Trening “takmičenje” za borce

image

U današnje vreme svako malo ozbiljnije bavljenje sportom, bez obzira kojim, zahteva širok spektar različitih tipova treninga.Borci, naravno, najviše vremena i pažnje posvećuju specifičnim treninzima vezanim za njihov borilački sport. Međutim, da bi borac napredovao u svom sportu, u ozbiljnoj meri se u njegovim treninzima pojavljuje atletika, teretana, plivanje, elementi drugih borilačkih sportova i slično.

Kada sam ja ušao u profesionalne vode u svom sportu (džudo), krenuo sam da sarađujem sa kondicionim trenerom koji je i danas deo mog tima. Radili smo mnogo različitih stvari, dosta stvari smo u međuvremenu menjali, a nekih se i dalje čvrsto držimo. Jedna od stvari koja opstaje u našem trenažnom procesu jeste kružni trening „takmičenje“.

Ideja ovog treninga je da me pripremi koliko fizički toliko i psihički za dan kada se takmičim. Čak smatram da mi je povremeno više značio uticaj na psihičku pripremljenost.

Trening „takmičenje“ sam najčešće radio 3 puta pre samog takmičenja. Ako se recimo borim u subotu, prvi takav trening sam radio 3 subote pre takmicenja, pa onda svake sledeće.

U džudou borba traje 5 minuta, kontakt traje prosečno dvadesetak sekundi, onda ide prekid dok se borcikukolj vrate na mesta koji traje nekoliko sekundi i opet kreće borba. Tako je prva verzija mog treninga bila da izaberemo 15 vežbi, poligon je bio namešten u džudo sali, svaku vežbu sam radio po 20 sekundi, a pauza između vežbi je bila koliko da promenim vežbu. Često sam vežbe radio u kimonu jer se u njemu i borim, povremeno smo koristili i gumu za zube da mi oteža disanje.

Tih petnaest vežbi su se menjale sa vremenom, i najčešće su bile one u kojima sam u tom trenutku bio slabiji. Tu je bilo svega (trčanja, trzaj, nabačaj, penjanja uz kanap, bacanja medicinke, čučnjeva, džudo bacanja i vežbi sa protivnikom, izdržaja, vijače, izvlačenja guma na različite načine, sklekova, trbušnjaka i mnogo drugih stvari). Vežbe bi na neko vreme trebalo menjati što zbog monotonije, što zbog toga što neke vežbe sa vremenom gube malo svoju funkciju i ne opterete borca dovoljno. Mi to žargonski kažemo „preskilovao vežbe“, što znači da znam gde da zapnem, gde da popustim, kako da radim, a da minimiziram potrošnju energije, a minimizacija potrošnje na ovakvom treningu nikako nije poželjna.

Najčešće smo radili 4-5 krugova za trening jer je to neki broj borbi koje mogu da očekujem u danu na takmičenju, a odmori između su duži do potpunog oporavka..isto kao na takmičenju. Naravno, neke stvari bi trebalo prilagođavati u zavisnosti od sporta. Ako postoje runde uvodi se pauza u toku kruga, ista kolika je između rundi. Ako borba traje duže i krug traje duže. Ako se očekuje samo jedna borba, radi se jedan krug, duži, ali maksimalno intenzivan...

Krajnji cilj svega ovoga je da se organizam borca što jače gura u crvenu zonu i cilj je postignut onoga trenutka kada bi borac bez razmisljanja radije imao takmičenje nego trening „takmičenje“ zato što je takmičenje sto puta lakše.

Aleksandar_Kukolj_copy