Vodeno poreklo čoveka
Kada zaronimo ispod površine držeći dah – u našem telu se dešavaju neverovatne promene. Dolazi do usporavnja srčanih otkucaja, skupljaju se krvni sudovi na periferiji našeg tela u rukama i nogama, cirkulacija krvi se usmerava prema najvažnijim organima – srcu, plućima, mozgu; opuštaju se mišići našeg ela, usporava se potrošnja kiseonika....
U ronjenju na dah (apnea, freediving) – obujemo peraja (stereo ili mono), stavimo masku (eventualno obučemo tanko lagano odelo ako idemo dublje) – duboko udahnemo i ZARONIMO! U trenutku kada skliznemo ispod površine ulazimo u drugi svet – svet mira, tišine, opuštenosti, i krećemo da upoznajemo život sa one strane površine. Jedini Je problem što ne dišemo (držimo dah). Svako se zapita kako možemo 2 minuta da držimo dah i pri tom još da smo opušteni i da uživamo u ronenju na dah? Istraživanja kažu da prosečan čovek sa malo treninga ima kiseonika u sebi dovoljno za oko 3minuta držanja daha u mirovanju, a svetski rekord je preko 10minuta držanja daha u mirovanju??? Tajna je u treningu, i to ozbiljnim dugogodišnjim treninzima....
Međutim, postoji još nešto – vodeni potencijal ronioca na dah. Svaki čovek u sebi ima vodeni potencijal, odnosno predodređenost za život u vodi. Svi smo rođeni sa refleksom ronjenja u sebi, koji postoji i kod drugih vodenih sisara (delfini, kitovi, foke). Ovaj refleks je uspavan kod kopnenog čoveka, a aktivira se pri zaronu ispod površine....
Prvih devet meseci
Fetus prvih devet meseci raste u materici u majčinom stomaku, kompletno se hrani i razvija u amniotskoj tecnosti,pliva u toploj vodi, savršeno adaptiran na vodenu sredinu. Pluća su u potpunosti isljučena iz cirkulacije i nefunkcionalna. Tokom razvoja u materici srce fetusa prolazi transformaciju od građe srca kod riba, preko one kod vodozemaca, do konačne građe srca sisara. Još jedna izuzetna simbolika porekla ljudske vrste i vodenog potencijala čoveka.
Kada zaronimo bebu ispod površine, ona relaksirano pliva i posmatra oko sebe, držeći dah bez ikakvog straha, kao da je to nešto najprirodnije što radi...
Poreklo života iz vode
Sličnost između čoveka i mora neverovatna je. Ljudsko telo sastavljeno je pretežno od vode: kod odraslog voda predstavlja 60% telesne mase, kod bebe 80%, I neverovatnih 97% embriona. Kako je Jacque Mayol govorio - ’postoji istinski okean u svakome od nas’.
Sa hemijskog aspekta, morska voda je gotovo identična telesnim tečnostima morskih životinja. Ljudska krv ima sastav soli identičan onome u drevnim okeanima, iz kojih je život potekao. Život koji je potekao u drevnim morima, nije mogao izaći na kopno sve dok nije postao sposoban da ponese deo okeana u sebi.
Iako smo se tokom dugog perioda adaptirali na život na kopnu, u svima nama postoji mali deo mora, a u našem najstarijem genetskom pamćenju zapisano je naše vodeno poreklo.
Rođenje i prelazak novoređenčeta iz vodene, na koju je savršeno prilagođeno, u suvozemnu sredinu, simboliše drevni izlazak vrste iz mora na kopno.
Ronjenje na dah – povratak vodenom poreklu
Tokom ronjenja na dah, čovek se vraća svom vodenom poreklu, koje je tokom prvih devet meseci života iskusio, i nikada nije u potpunosti zaboravio. Čovek podsvesno zna svoje preklo i svoju vezu sa vodenom sredinom.
U trenutku kada zaronimo ispod površine, doživljavamo, u psihološkom smislu, duboku regresiju, sposobnost da vratimo psihu u stanje smirenosti. U vodi doživljavamo to stanje, oslobađanje napetosti, prijatne sigurnosti, deo onoga što smo iskusili tokom boraka u majčinom stomaku. Rođenje podrazumeva početak borbe za preživljavanje, odnosno, prema Frojdu, zavšetak homeostaze, blagostanja bez primene sile za preživljavanje, što karakteriše prvih devet meseci intrauterinog života u majčinom stomaku. Jedino u vodenoj sredini, naš um ponovo postiže potpunu harmoniju, arhetipski osećaj mira i zadovoljstva.
Ljudsko telo sačinjeno je najvećim delom od vode, a fetus pliva u vodenoj sredini. Novorođenče, uronjeno pod vodu, poput minijaturnog kita, u toploj vodi bazena zadržava se ispod površine, otvorenih očiju, bez ikakvih znakova uznemirenosti ili gutanja vode, plivajući prsno, kao da je pohađao obuku plivanja tokom boravka u materici. Vodeni potencijal je osnovno obeležje ronioca na dah. Ono mu omogućava ponašanje u svetu koji je potpuno različit od kopnenog, kao da smo u prirodnoj sredini, produžavajuci nekoliko minuta apnee do krajnjih granica.
Osnovna karakteristika vodenog potencijala čoveka predstavlja refleks ronjenja koji je prisutan kod svih vodenih sisara.
U ljudskom organizmu postoji skup određenih refleksa koji se aktiviraju tokom zarona pod vodu i koj nam oomogućavaju ronjenje na dah. Identični refleksi pronađeni su i kod svih sisara koji rone. Možemo reći da je čovek stvoren da bi ronio na dah. Pomenuti skup refleksnih reakcija organizma zovu se jednim imenom REFLEKS RONJENJA
Refleks ronjenja
Refleks ronjenja podrazumeva niz urođenih refleksnih promena u organizmu koje se aktiviraju automatski pri zaronu tela u vodu pri apnei, sto je prisutno i kod svih morskih sisara.
Aktivacija refleksa ronjenja Refleks ronjenja aktivira se pri zaronu tela u vodu, podrazumeva fiziološke refleksne reakcije u organizmu – usporenje rada srca (bradikardija), skupljanje krvnih sudova na periferiji tela (perifernu vazokonstrikciju), kontrakciju slezine, usporenje metabolizma O2. Smisao refleksa je pzaštitni, tj. Ušteda u potrošnji O2 (racionalizacija potrosnje kiseonika).
Jedan od kljucnih pokazatelja stepena aktivnosti refleksa ronjenja je frekvenca srca, tj. puls. Aktiviranjem refleksa ronjenja dolazi do isključena perifernih delova tela iz cirkulacije, i do centralizacije krvi ka centralnim vitalnim delovima grudnom košu (srce, pluća) i mozgu. Iskjučenjem periferije iz cirkulacije dolazi do uštede u potrošnji O2, koji se čuva samo za vitalne organe. Time se značajno povećava količina raspoloživog O2 u apnei.
Ukoliko želite da naučite više o ronjenju na dah, treba da pohađate neki od kurseva ronjenja na dah Apnea Academy, održavaju se nekoliko puta godišnje, više informacija www.dolphinboy.us , www.apnea-academy.com
