Govorim o treningu naravno...
Od kad sam počeo sa svojom karijerom trenera, treniram sa mnogo više devojaka nego muškaraca. Problem sa muškarcima je u tome što su „mačo“ – ili bar vole da veruju da jesu.
Naravno rad sa trenerom je problem jer:
a) jači sam od većine njih, što udara na ego
b) veći sam od većine što opet izaziva poraz ega, a to gotovo neizbežno stvara problem u komunikaciji.
Pretpostavljam da je to razlog zašto neki treneri u Novom Sadu više rade sa muškarcima, jednostavno slabiji su i manji od svojih klijenata.
Šalu na stranu, ne žalim se... Trening sa devojkama je uvek zanimljiv. Međutim, pored toga što izazivam još veću ljubomoru među muškim delom teretane, trening sa devojkama je i jači nego sa muškarcima.
Proteklih godinu dana imao sam priliku da treniram nekoliko devojaka i isporbam neke od mojih teorija treninga devojaka u teretani. Naravno nisam došao do nekih novim zaključaka, ali me je definitivno iznenadilo to da većina devojaka nije uplašena velikih tegova i napornih treninga, samo što u startu one imaju mnogo manje znanje o samom treningu. Jednom kada se upoznaju sa osnovama veoma su uporne i umeju da iznenade svojom snagom.
Postoje neke razlike između treninga devojaka i muškaraca, ali osnove su iste:
- I jedni i drugi treba da treniraju sa velikim težinama (u odnosu na vežbača) i to sa osnovnim multizglobnim vežbama)
- I jedni i drugi treba da treniraju što je češće moguće u skladu sa svojim kapacitetima oporavka.
Ono što devojke razlikuje, osim očigledne anatomije je:
- To što žele više fokusa na donji deo tela,
- Mnogo su jače u donjem delu tela,
- Potrebno im je više ponavljanja po istom procentu kilaže,
- Potrebno im je više „kondicionisanja“ za razliku od muškaraca.
Svima nama bude čudno i strano nešto u šta se ne razumemo, ali onog trenutka kada saznate nešto više o tome i sama logika se pojavljuje. Meni je čudno kako neko može sedeti satima iznad šahovske table i mozgati na koje polje da pomeri figuru, ali siguran sam kada bih naučio nešto više o šahu, da bi mi bilo mnogo zanimljivije i pratiti samu igru. Isto je i sa devojkama i tegovima. Onog trenutka kada nauče da im trening sa tegovima može pomoći da ostvare svoj ideal izgleda, ni jedan muškarac neće biti posvećeniji treningu.
S druge strane, žene mnogo bolje prate uputstva od muškaraca, opet ih ne blokira taj naduvani ego. Spremnije su da više vremena rade na tehnici vežbanja i nemaju potrebu da dižu više kila od drugih devojaka u teretani.
Samim tim, žene se i manje povređuju u teretani, ali bez dovoljno dobrog vođstva ovo može da ih ograniči na taj način da će manje napredovati, ako nema ko da ih usmerava kako da napreduju.
Jednostavno rečeno – devojke nisu uplašene tegova niti imaju strah od teretane, one samo imaju drugačije ciljeve od muškaraca i, ukoliko nađu nekoga da ih nauči da pravilno treniraju, neće imati nikakvih problema da ostvare svoje ciljeve kroz trening sa tegovima.
