Vežbanje

#3 Obim treninga

Na kraju – i zaista na samom kraju po značaju – dolazi obim treninga. Koliko opterećenje, koliko ponavljanja u serijama (sa dobrom tehnikom i visokim relativnim naprezanjem, u logičnom nedeljnom planu i strukturi)? Koliko serija po mišićnoj partiji, po treningu, nedeljno? Sada kad, iz prethodnog članka, imamo logički postavljenu strukturu, možemo odgovoriti na ova pitanja, jer sama struktura pruža odgovore.

Neke stvari se čine toliko zdravorazumskim da podrazumevamo da ih svi znaju. Jedna od njih je i činjenica da u sistemu skeletnih mišića postoji mnoštvo međusobnih veza.

Kad sam počeo da vežbam, većina momaka imala je isti sistem treninga. Jednog dana vežbali bi grudi i biceps, slećeg ramena i triceps, a trećeg leđa i noge. Potom bi se taj krug ponovio u naredna tri dana, a nedelja je bila neradna.

Smatrana jednim od najvećih proboja u suplementaciji još od „otkrića“ kreatina, amino kiselina beta-alanin deli mnogo zajedničkih karakteristika i paralela sa kreatinom. Zato su ga često nazivali i „sledeći kreatin“. Ali, mada je razumljivo zašto se ovi suplementi često porede, nepravedno ih je tako označavati, jer to navodi ljude da poveruju kako jedan može da zameni drugi. Iako je beta-alanin moćan pandan kreatinu kako sa naučnog tako i sa stanovišta performansi, on ne menja kreatin.

Ne trenirajte češće od tri puta nedeljno (četiri, u nekim uslovima) ako želite maksimum mišićne mase i snage. Sagledano u svetlu „saveta“ savremene industrije bodibildinga i fitnesa, ovo pravilo je često veliki šok za ljude. Da budem jasan: ne kažem da niko nikada ne treba da trenira više od tri ili četiri puta nedeljno već da je, u svrhu izgradnje maksimalne mišićne mase, to sve što je potrebno i predstavlja daleko najbolji pristup za najveći broj genetski prosečnih vežbača koji nastoje da postanu veći i jači bez korišćenja steroida i drugih supstanci.