Vežbanje

Brza i efikasna popularizacija MMA-a, kao sporta za sebe, u Americi, Japanu i Brazilu, se proširila i na druge delove planete. Evropa polako ulazi u „priču“ i svedoci smo sve većeg broja novootvorenih klubova koji praktikuju ili ubacuju u svoj režim treninga i MMA delove. Današnji, moderni, borilački sportovi su nezamislivi bez MMA uticaja, a sve češći turniri pokazuju propabilnost samog sporta. Kod nas vreme MMA-a polako, ali sigurno dolazi, i pored velikih teškoća koje obuhvataju, prvenstveno finansijski momenat, a onda, i tehnički, ali entuzijazam i ljubav prema borilačkim veštinama nadjačava sve sporne detalje.

U tekstu “Dileme powerlifter početnika” koji je objavljen u ovomesečnom Pansport biltenu, sam napisao:
Što se tiče količine treninga i njegove učestalosti treba znati dva pravila.
1. Mišić ne napreduje ako se ne stresira
2. Što je mišić veći treba mu više vremena za odmor
3. Centralni nervni sistem može da podnese tri vezana treninga iste grupe mišića na 90% a da pri tom napreduje. Nakon toga sledi nemilosrdan pad.
Kako mi to da stresiramo mišić da bi napredovao, a da pri tom ne budemo dugo u “crvenoj zoni” koja nas uvodi u “nemilosrdan pad” počitajte u tekstu koji sledi.

Mnogi mladi vežbači greše kod izbora prvih vežbi i zagrevanja, što ih kasnije dovede do samo jedne, nemile, stvari-povrede. Ako želite da sprečite ovo, pročitajte tekst koji sledi.

Ispada da stalno popujem, ali mnoge stvari kako se danas rade u Srbiji vezane za powerlifting su totalno pogrešne. Govorim o promašaju gigantskih razmera. Pisao sam o brzini, obući, položaju tela kod određenih vežbi, … Težak je posao predamnom. Kolektivno znanje srpskih powerliftera je “zatrovano” i velikim delom, u najboljem slučaju, pogrešno, a ako ne i opasno.
Baveći se našim sportom oko 15 godina bio sam u prilici da vidim razne tipove kako rade a i kako se zagrevaju. I ne treba čovek da bude neku "guru" da bi po zagrevanju zaključio kojim se sportom neko bavio pre powerliftinga samo na osnovu zagrevanja. Ko se bavio borilačkim sportom vrti ruke i pravi špage, sportisti sa loptom poskakuju i rade ubrzanja, … A, ruku na srce, sve je to suvišno jer, da se razumemo, nismo mi kubanski bokseri pa da u ring izađemo tek kad nas oblije treći znoj i ne možemo se zagrevati isto kao oni.