Da li se osećate hronično umornim?
Da li se teško snalazite u stresnim situacijama i burno reagujete na svaku „provokaciju“?
Da li vam fali snaga i volja da se borite sa svakodnevnim problemima? Loša koncentracija?
Da li ujutru teško ustajete iz kreveta i umorni ste, iako ste spavali i duže od 8 sati?
Da li imate problema da se uspavate?
Da li se sporije oporavljate od napornih treninga?
Da li ste često prehlađeni, „bolesni“? Problemi sa „slabim imunitetom“?
Da, moguće je da je vaš najveći problem ADRENALNI ZAMOR. Pođimo od glavog uzroka ovog problema – nadbubrežne zlezde. Naša nabubrežna žlezda je pod dirigentskom palicom hipotalamusa i hipofize( ACTH). U stanju konstantnog stresa koji je diktiran savremenim načinom života naši endokrini dirigenti najviše stimulišu nadbubrežne žlezde. Ukratko, u prvom planu je „preterana stimulacija“ ovih žlezda koja sa vremenom dovodi do „relativnog iscrpljivanja“ istih. Naravno, ne zaboravimo da naše nadbubrežne zlezde imaju svoja dva bitna elementa – koru i srž. Kora nadbubrežne žlezde proizvodi – kortizol( nadasve čuveni hormon stresa), aldosteron( reguliše balans natrijuma i vode), i naravno, tu su adrenalni androgeni( npr. DHEA). Srž nabubrežne zlezde proizvodi adrenalin i noradrenalin.
Neki lekari naše nadbubrežne žlezde vide kao balansero stresa. U stresnim stanjima je svakako uloga kortizola jako bitna, zadržavanje soli i vode koji se mogu izgubiti preteranim znojenjem, krvarenjem i sl.,a naravno adrenalin i noradrenalin doprinose čuvenom „fight or flight“ mehanizmu( bori se ili beži). Sve u svemu, objektivno gledano naš „balansero stresa“ preko hipotalamo-hipofizne osovine do nadbubrežne žlezde je naviknut na tzv. akutni stres. Dakle, kratkotrajni intenzivni stres, npr. pobeći od predatora, odbiti napad drugog lovca, uloviti plen… Međutim, savremen način života diktira tzv. hronični stres, čiji intenzitet može da varira, ali je stalno pristutan. Brige oko posla, porodice, političke situacije, partnerskih odnosa, materijalnog stanja…
Kada sve navedeno sumiramo definicija ADRENALNOG ZAMORA je da je to skup simptoma koji nastupa kada nivo stresa- bilo da je reč o fizičkom,emocionalnom,mentalnom - nadmaši sposobnost vašeg tela da kompenzuje taj stres.
-
4 faze napredovanja „bolesti“
-
U prvoj fazi naše telo se uspešno bori protiv „konstantnih pretnji“ povećanom produkcijom hormona nadbubrežne žlezde. Faza kompenzacije – povećan nivo kortizola, adrenalina, noradrenalina, DHEA, i posledično insulina. Zbog uticaja hormona stresa u ovoj fazi moguć je i porast krvnog pritiska.
-
U drugoj fazi dolazi do ekonomisanja raspoloživim resursima u cilju nesmetane produkcije kortizola kao prioritetnog hormona, pre svega na račun adrenalnih androgena i polnih hormona. U ovoj fazi „hormona ima“ toliko da se omogući normalno dnevno funkcionisanje, a u večernjim satima dolazi do karakterističnog „kraha“.
-
Treću fazu karakteriše još dublji hormonski jaz i pojava tzv. „pregnenolonske krađe“( pregnenolon - prekursor i kortizola i polnih hormona) u korist kortizola,a nivoi polnih hormona i njihovih prekursora drastičnije trpe.
-
Četvrta faza je faza „sagorevanja“ i kortizola i polnih hormona, kao i nekih neurotransmitera. Ovo je finalna faza adrenalnog „sagorevanja“, koja se karakteriše ekstremnim osećajem umora, nižim krvnim pritiskom, padom libida, razdražljivošću, depresijom, apatijom, gubitkom telesne težine, napadima neutoljive gladi, potpunom nezainteresovanošću za svet oko sebe. Oporavak u ovoj fazi je dugotrajan i težak. Uvod u Adisonov „sindrom“…?
Sve pomenute „simptome“ prati i povećana potreba za slanom hranom, jer su nivoi aldosterona „narušeni“ pa naše telo teže zadržava vodu i natrijum, a tu su i mogući problemi sa krvnim pritiskom. Problem je i zavisnost od kofeina( stimulansi da se „pregura dan“) i „junk izvora šećera“( hipoglikemija – „problem“ kortizol).
Kako se izboriti?
Kvalitetna ishrana – proteini visoke biološke vrednosti( meso, sir, jaja, riba), zdrave masti( extra virgin maslinovo ulje, jezgrasti plodovi, riblje ulje, suplementacija omega-3, kokosovo ulje, maslac, domaća svinjska mast), složeni ugljeni hidrati( pirinač, krompir, ovsene pahuljice…+ vlaknasto povrće), redovni obroci – ne preskačite doručak!
Suplementacija vitaminima C i E, visokoapsorptivni oblici magnezijuma i cinka svakako da mogu pomoći, kao i lecitin.
Suplementacija melatoninom, ZMA, taurinom u periodu pre počinka može biti dobro rešenje vezano za kvalitet sna.
Saveti za zdrav život…
- Udaljite od sebe „emotivne vampire“ i ljude koji vas umaraju svojoj pojavom…ne svađajte se, ne dokazujte nikome ništa…
- Umejte da uživate u tišni
- Ne možete da promenite svet oko sebe – jedino možete menjati sebe…na bolje…
- Nađite vremena za sebe i male stvari koje vas ispunjavaju i čine vas srećnim, razmazite sebe!
- Smejte se
- Spavajte dovoljno, ležite na vreme, ne uskraćujte sebi popodnevnu dremku!!!
