Čim uđete u priču zvanu „izgradnja sopstvenog tela“ shvatite koliko krvi, suza i znoja treba za ozbiljniji, vidljiviji napredak. Od kada je sveta i veka ljudi su pokušavali da pronađu prečice i proces napretka ubrzaju. Po koju cenu?
Mnogi mladi ljudi nesvesni rizika upuštaju se u priču zvanu „steroidi“.
Bodibilding i sportovi snage su uvek na optuženičkoj klupi kada se pomenu androgeno-anabolički steroidi (AAS), ali upotreba AAS i sličnih „pomagala“ je čak i prisutnija u drugim sportovima!
Naš cilj neće biti promocija (zlo)upotrebe AAS, već realno sagledavanje nekih uzročno-posledičnih odnosa, koji će vas jasno usmeriti na ispravne zaključke. Ipak, izbor je samo vaš!
Elem, svi AAS vode poreklo od muškog polnog hormona - testosterona. Ovaj dragoceni hormon poseduje anabolička i androgena svojstva. Anabolička svojstva se stavljaju u prvi plan zbog efekta na „povećanje mišićne mase“, snage i posledično brzine oporavka od treninga.
„Kreatori“ AAS su se trudili da modulacijom molekula testosterona umanje androgena svojstva, a pojačaju anabolički učinak istih.
Kada kažemo androgeni učinak mislimo na sve ono što zapravo čini muškarca – libido, muški tip maljavosti, dubok glas, distrubucija masnog tkiva, razvoj muških genitalija… Ali šta kad u telu imamo višak hormona, šta onda?! Ipak, (zlo)upotreba AAS često podrazumeva suprafizološke doze testosterona i „analoga“…
U odnosu na strukturne modifikacije molekula testosterona, AAS delimo da:
-
„Derivate“ testosterona (npr. boldenon, metadienon…)
-
19-nortestosteron oblike (nandrolon, trenbolon)
-
„Derivate DHT“ (stanozolol, oksandrolon, metenolon, oksimetolon…)
Problemi koji se tiču neželjenih efekata su često vezani i za samu strukturnu modifikaciju molekula. Npr. 19-nortestosteron oblici mogu dovesti i do problema sa prolaktinom, tu je i uticaj na progesteron. Sve u svemu, problemi koji se tiču aromatizacije (estrogen), naglašeni androgeni efekti, hormonski disbalans sa posledičnom supresijom prirodne produkcije testosterona su samo deo „priče o neželjenim efektima“! Neki efekti su i dozno-zavisi…ali…
Da li AAS „rade“, to je pitanje koje pokreće „slagalicu smrti“?
Prosto, DA! Od AAS se mogu očekivati…
-
Uticaj na produkciju IGF-1 – neki ga nazivaju „najbitnijim peptidom oporavka našeg tela“
-
Uticaj na kortizol (glikokortikoide) – ima saznanja da AAS „smanjuju produkciju“ ovog hormona stresa, kao i onih da neki AAS (npr. stanozolol) utiču na receptore kortizola.
-
Pozitivan azotni balans (pojačana ugradnja proteina u mišiće…svrsishodnije iskorišćavanje hranljivih materija)
-
Sinteza kolagena (vezivni protein kostiju , zglobova, kože…mada nisu svi AAS tako blagonakloni prema zglobovima)
-
Povećanje broja crvenih krvnih zrnaca (ranije su čak neki od AAS korišćenju u lečenju težih oblika anemija)
-
Povećanje gustine kostiju
-
Dobro raspoloženje (koje u nekim stanjima može da preraste razmere „dobrog“ i preraste u „roid rage“)
A neželjeni efekti?
-
Supresija prirodne produkcije testosterona koja po završetku „kure“ zahteva posebnu pažnju. Impotencija, gubitak libida, „pad“ energije za svakodnevne aktivnosti, depresivna ispoljavanju, slab imunitet su manifestacije „low-testosterone“ stanja koje se teško može izbeći.
-
Oštećenje jetre – većina oralnih AAS (anadrol, metandienon, stanozolol i sl.) su 17-alfa alkilisani što produžava „život“ AAS, ali dodatno opterećuje jetru. Preterivanjem u pogledu doza, kao i dužine uzimanja oralni AAS mogu izazvati fatalano oštećenje jetre (peliosis hepatis), tu su i tumori jetre (anadrol, halotestin).
-
Disbalans HDL / LDL, većina korisnika AAS se često susreće sa ovim problemom (visok LDL, nizak HDL), koji je teško kontrolisati čak i u slučajevima dijeta sa niskim unosom holesterola. Naravno, opet su u prvom planu doziranje, kao i dužina uzimanja, ali i stanje kardiovaskularnog sistema i lipidni status pre „zloupotrebe“.
-
Visok krvni pristisak može biti posledica „retencije vode“ (soli i vode), kao i policitemije (porast broja crvenih krvnih zrnaca).
-
Uvećanje leve komore sa posledičnim aterosklerotičnim promenama na kornarnim krvnim sudovima je čest problem kod onih koji hronično zloupotrebljavaju AAS (udruženost sa poremećenim lipidnim statusom i visokim krvnim pritiskom). Tu je i veća verovatnoća za infarkt miokarda, moždani udar, infarkt bubrega…
-
Ginekomastija – je rezultat aromatizacije (višak estrogena) , kao i indirektnog uticaja prolaktina i progestreona na tkivo dojke kod muškaraca. Većina korisnika često poseže za inhibitorima aromataze (AI - letrozol, anastrozol), nešto ređe i za modulatorima estrogenih receptora (SARM - tamoksifen), koji pored toga što drastično smanjuju „količinu estrogena u telu“ ili pak blokiraju recepotore istog imaju i niz neželjenih efekata (AI – negativan uticaj „na holesterol“), tako da se stanje nekada dodatno pogoršava.
-
Akne i masna koža – uticaj DHT na lojne žlezde svakako da ima udela u ovom „kozmetičkom problemu“ koji nekada može dostići neslućene razmere.
-
Ćelavost – DHT (derivati ili preko 5-alfa redukataze) može dovesti do aktvacije receptora u folikulima kože glave sa posledičnom alopeciom androgenog tipa, koja je trajna.
-
Zaustavljanje rasta kod dece i tinejdžera. AAS u mlađem uzrastu mogu dovesti do srastanja epifiznih hrskavica i posledičnog zaustavlja rasta.
-
Problemi sa funkcijom bubrega (filtraciona aktivnost), pa i infarkt bubrega nisu nepoznanica korisnicima AAS.
-
Pojačana maljavost je čest problem kod hronične zloupotrebe AAS
-
Steriltet i ogligospermija i mesecima po prestanku upotrebe AAS
-
Zavisnost od AAS („low testosteron stanje“ se jako teško podnosi, kao i osećaj drastičnog gubitka „moći“ što ima i psihijatrijski aspekt)
-
Roid rage – androgeni receptori postoje i u mozgu, učestvuju u aktivnosti delova mozga zaduženih za ponašanje, pamćenje…šta se dešava pri suprafiziološkim stimulacijama? Da li postoji samokontrola? Ili samo dezinhibicija onoga što već postoji u nama?
Zaključak?!
Razlika između leka i otrova je doza? Da li ovako kompleksnu materiju koja zahteva dovoljno znanja iz mnogih grana interne medicine, biohemije, farmakologije možemo svrstati u ovu definiciju? Da li možemo „opušteno“ reći da pravilnim doziranjem (ako to uopšte i postoji), kao i „minimalnom dužinom uzimanja“, uz adekvatan odabir „supstanci“ možemo uzvući maksimum iz zloupotrebe AAS uz minimum neželjenih efekata?
Da li je postoji natural bodibilding? Da li postoji enorman napredak u masi i snazi, dovoljan za binu, takmičenja svetskog ranga, Mr.O, bez „hormonskih aditiva“?
Da li živimo u laži? Ili samo volimo laž? Volja za moć…ili moć bez volje?!
Da li je naš cilj da budemo samo hrpa mišića? Da li je važan samo izgled ili nas opisuje nešto više toga? Zdravlje nema cenu?
Mislite o tome?!
