Anoreksija predstavlja ekstreman gubitak telesne mase zbog ograničenja unosa kalorija u odnosu na potrebe, što dovodi do značajno niske telesne mase u odnosu na uzrast i pol. Reč je o poremećaju u ishrani koji dovodi do fizičkih i psihičkih problema pojedinca.
Simptomi - Kod osobe se javlja intenzivan strah od povećanja telesne mase i gojenja, iako ta osoba ima značajno malu masu. Ipak, postoje opsesivne misli o smanjenju telesne mase. Ovde zapravo postoji poremećaj telesne šeme – tj. poremećaj u načinu na koji osoba doživljava svoje telo. Ovaj poremećaj karakterišu restriktivni obrasci ishrane, koji podsećaju na držanje dijete, međutim postoje velike razlike između njih. Efekti ekstremnog ponašanja, koji su rezultat ovog poremećaja, su daleko opasniji od bilo kakvih loših efekata neke dijete. Dok neko može da drži dijetu u pokušaju da smrša kao primarni cilj, kod anoreksije može da bude na dijeti jer doživljava gubitak težine kao način za postizanje sreće i samosavladavanja.
Povećana stopa nezadovoljstva telom i pojava poremećaja ishrane je zabeležena kod osoba oba pola, uključujući i one koje se bave različitim fizičkim aktivnostima (sport, fitness, ples). Postoji mišljenje da se kod muškaraca ređe javlja ovaj poremećaj, međutim to nije tačno, a to je zato što muškarci ne razgovaraju otvoreno o ovom problemu. Ako se ovaj poremećaj ne leči, to može dovesti do dugoročnih posledica: gubitak menstrualnog ciklusa, poteškoće sa začećem i moguća neplodnost, oštećenje vitalnih organa (koje može dovesti do posledica opasnih po život), kardiovaskularne komplikacije i povećan rizik od srčane insuficijencije, gubitak kostiju i mišića, pojačani simptomi drugih mentalnih bolesti kao što su depresija, anksioznost i upotreba psihoaktivnih supstanci.
Faktori koji povećavaju rizik od anoreksije su biološki, psihološki i faktori životne sredine.
Biološki faktori - Istraživanja pokazuju da se osobe rođene sa predispozicijama za perfekcionizam i osetljivost češće bore sa anoreksijom. Ove osobe često primenjuju opasne restriktivne dijete, nezdrave navike u ishrani i prekomerno vežbanje.
Psihološki faktori - Pojedinci sa ranijim dijagnozama mentalnih poremećaja imaju veću verovatnoću da razviju poremećaje u ishrani. Anoreksija se obično javlja zajedno sa anksioznim poremećajima, uključujući i opsesivno-kompulzivni poremećaj, jer su osobine perfekcionizma, koje postoje kod svih ovih poremećaja odgovorne za veći rizik od pojave anoreksije.
Faktori životne sredine - U današnje vreme, ideali lepote koji naglašavaju savršenstvo i mršavost igraju važnu ulogu u razvoju anoreksije. Pojedinci imaju veću verovatnoću da razviju anoreksiju, ako njihova porodična uverenja u vaspitanju naglašavaju vrednosti, izgled i odnose prema hrani i vežbanju koji su slični zapadnim idealima lepote i načinu ishrane.
Kako lečiti anoreksiju?
Studije pokazuju da što je raniji početak lečenja, to su bolji rezultati. Kada se anoreksija dijagnostikuje, lečenje se sprovodi timski, naime, uključuje se psihijatar, internista-endokrinolog i nutricionista koji će pomoći da se na najbolji način prevlada ova bolest. Zavisno od više faktora, lečenje se može odvijati u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi ili ambulantno. Primenjuje se medikamentozna terapija (lekovi) i psihoterapija (kognitivno-bihejvioralna), individualno savetovanje, grupna terapija, porodična terapija, edukacija o vežbanju i ishrani. Prvi korak u postizanju potpunog oporavka od poremećaja u ishrani je ulazak u odgovarajući program lečenja. Zdrava ishrana, kao i fizička aktivnost (pod nadzorom stručnog lica) mogu pomoći oboleloj osobi.
Stalno se ističe da su pravilna ishrana i adekvatna fizička aktivnost važni aspekti zdravog života. Međutim, postoji granica između zdravih navika u odabiru namirnica i vežbanju sa jedne strane i pojavi opsesije sa druge. Pošto smo toliko fokusirani na zdravu ishranu i pravilno vežbanje, ljudi koji pokušavaju da urade stvari koje su dobre za njih na kraju prelaze ovu granicu. Jednom kada se nađu u ovom neuređenom prostoru, ljudima može biti teško da identifikuju da ono što rade zapravo može ugroziti njihovo zdravlje.
„Um je veoma moćan, ali telo je mudrost. Moramo naučiti da mu verujemo.”
