You are here

Bioflavonoidi – antioksidansi bez premca

Bioflavonoidi je zajednički naziv za grupu jedinjenja biljnog porekla polifenolne strukture. Ova jedinjenja poznata i kao FLAVONOIDI imaju široku upotrebu u savremenoj i tradicionalnoj medicini mnogih „starih“ civilizacija, a koriste se naširoko i u industriji dodataka ishrani. Smatra se da ih ima između 4000 i 6000.

Prva i osnovna asocijacija kada se pomenu bioflavonoidi je antioksidativna zaštita. Ne zaboravimo da je za vitalne procese metabolizma svake žive ćelije potreban kiseonik. Posledica aktivnog kiseoničnog metabolizma je i produkcija slobodnih radikala koji doprinose narušavanju zdravlja, tj. nastanku mnogih bolesti savremenog sveta. Dakle, govorimo o tzv. oksidativnom stresu na ćelijskom nivou.

Često se vitamin C (L-askorbinska kiselina) u voću (citrusi u prvom redu), povrću, kao i nekim suplementima nalazi zajedno sa bioflavonoidima. Mislite da je to slučajno?

Naime, ova dragocena jedinjenja utiču na idealnu bioraspoloživost vitamina C, isto tako deluju na enzime koji doprinose nastanku slobodnih radikala, neki flavonoidi ih direktno deaktiviraju, a drugi pak aktiviraju zaštitne enzimske sisteme. Dakle, sa pravom možemo reći da bioflavonoidi doprinose prevenciji nastanka kancera, poseduju anti-aging efekat, a isto tako umiruju zapaljenske procese i „stišavaju“ auto-imune reakcije.

Pokazalo se da bioflavonoidi doprinose „ublažavanju“ kliničke slike kod atopijskog dermatitisa, alergijskog rinitisa, kao i alergijske astme.

Bioflavonoidi doprinose i zdravlju kardiovaskularnog sistema, umanjujući globalni zapaljenski proces koji se negativno odražava na krvne sudove i doprinosi nastanku aterosklerotičnih promena na krvnim sudovima. Novija istraživanja ukazuju i na antiagregacioni efekat flavonoida (prevencija tromboze). Dakle, bioflavonoidi mogu imati pozitivan učinak na nastanak i razvoj koronarne bolesti srca. Ima tvrdnji da bioflavonoidi doprinose i „jačanju“ kapilarnih krvnih sudova, pre svega uticajem na proizvodnju i „očuvanje“ kolagena.

Ova grupa jedinjenja deluje pozitivno i na nervni sistem, prvenstveno štiteći neurone od oksidativnog stresa, a sa druge strane doprinose i zdravlju krvnih sudova koji ishranjuju mozak i ostale bitne nervne strukture. U kliničkim studijama je pokazan pozitivan uticaj flavonoida na oporavak posle moždanog udara (kognitivne funkcije), kao i kod Alchajemerove demencije.

U studijama na miševima se pokazalo na orijentin i vicenin iz bosiljka mogu doprineti oporavku ćelija od radijacije (čak i reparacije oštećene DNK – antimutageni).

Apigenin (iz kamilice), kao i izolaflavoni nekih leguminoza poseduju i antimikrobni efekat.

Ako želite da svom telu date dovoljno ovih dragocenih jedinjenja odlučite se za bademe, jabuke, banane, borovnice, višnje, brusnicu, grejpfrut, limun, narandže, luk (svih vrsta i oblika), breskve, kruške, šljive, kinou, maline, jagode, batat, paradajz, lubenicu, zeleni, crni i beli čaj,  kao i kupusnjače (brokoli, karfiol, kupus…). Što više pomenutih namirnica na vašem meniju i svi benefiti bioflavonoida će vam biti dostupni svakodnevno.

 

 

Za izradu texta koristen materijal:

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4372466/

https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/10917564/

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3098434/

 

Foto:NeedpixPixabay,

Galerija: 
Slaviša Stojić
Lekar - savetnik za ishranu