You are here

Bol u sportu kao kontrolni mehanizam

Sport i vežbanje su postali neizostavan deo svakodnevnog života. Među vodećim motivacionim faktorima su zdravstvena korist i kompenzacija stresa. Brojne studije ističu benefite fizičke aktivnosti na zdravlje kao i na poboljšanje kvaliteta i dužine života. Između ostalog navode se prevencija brojnih hroničnih nezaraznih bolesti poput: hipertenzije, dijabetesa, bolesti koštano-zglobnog sistema, depresije, karcinoma, itd. koje se svrstavaju u bolesti modernog doba.

Međutim, vežbe mogu rezultirati I povređivanjem, a sve povrede su praćene određenim stepenom bola.

Povrede se mogu definisati kao oštećenje tkiva, sa oštećenjem funkcije, uzrokovano fizičkom traumom. Pod sportskom povredom podrazumeva se svaka povreda vezana za sport i fizičku aktivnost koja dovodi do prestanka aktivnosti i zahteva medicinsko lečenje.

Utvrđeno je da je pretreniranost, uzrok nastanka skoro polovine svih sportskih povreda. Najčešće je reč o povredama mišićnoskeletnog sistema ( kosti, ligamenti, zglobovi, tetive i mišići).

Faktori rizika za nastanak povreda su podeljeni na:

  • unutrašnje (urođene anomalije i bolesti, prethodne povrede, loš nutritivni status) I

  • spoljašnje ( neadekvatna sportska oprema, nepravilan trening, nepogodni uslovi ambijenta).

 

U najvećem broju slučajeva povreda nastaje nakon dužeg perioda neaktivnosti, ili je reč o povredama koje su nastale u kontaktu sa drugim igračima u timskim sportovima.

Od naročitog je značaja postupak neposredno posle povređivanja. Kao inicijalni tretman primenjuje se (P)RICE(D) protocol. Ono što je jako važno jeste ograničenje mobilnosti u narednih 24-72 sata, u zavisnosti od ozbiljnosti povrede. Preporučuje se kombinovanje pritiska (kompresije) i podizanja (elevacije), uz upotrebu hladnog obloga u prvih 24 do 48 sati tokom akutne faze kako bi se kontrolisao otok.

Bol

Bol predstavlja prirodni regulator, kontrolni mehanizam, koji pokazuje oštećenje tkiva i sprečava ponovnu povredu ili dalje prekomerno naprezanje. Terapija bola, odnosno pravovremeno tretiranje i otklanjanje bola predstavlja jedan od najvažnijih, ali najčešće i najkompleksnijih zadataka. Za kontrolu akutnog bola primenjuju se medikamenti poput: paracetamola, kortikosteroida, NSAIL ( nesteroidnih antireumatskih lekova)- samo prva 24 sata, kodein, tramadol), u zavisnosti od vrste povrede, kao i različiti fizikalni modaliteti poput: elektroterapije, magnetne terapije, elektromišićne stimulacije, kiropraktike, ultrazvuka, akupunkture, …

U zavisnosti od stepena povrede, biće usmereno dalje lečenje i rehabilitacioni program. Rana mobilizacija je važna, ali preterana aktivnost tokom prvih 48h otežava oporavak. U početku su dozvoljene statičke vežbe uz kontrolu bola. Kako se bol smanjuje, vežbe postaju složenije i dozvoljava se veća aktivnost. Pravilo u rehabilitaciji je kada se postigne određeni stepen ukupnog obima pokreta fokus se pomera na jačanje mišićne snage. Kada se povrati snaga, radi se na povećanju mišićne izdržljivosti. Rehabilitacioni plan mora da uvrsti funkcionalne aktivnosti koje podrazumevaju vežbe balansa i proprioceptivni trening. Neadekvatna kineziterapija povećava rizik od ponovnog pokretanja procesa inflamacije, ekscesivnog stvaranja ožiljnog tkiva, kao i stvaranja slabijeg ožiljnog tkiva.

Oporavak

Oporavak nakon povrede je zahtevan proces za koji je potrebno određeno vreme, ali treba biti dovoljno disciplinovan i istrajati, jer povreda koja nije potpuno sanirana, često bude uzrok hroničnih bolova koji ometaju svakodnevno funkcionisanje.

Sportske povrede zauzimaju visoko mesto u redosledu učestalosti povreda u savremenom svetu. Zbog toga je od velikog značaja prevencija. Ona proizilazi iz razumevanja njihove suštine i mogućnosti različitih tokova u procesima izlečenja. Povredu je moguće lečiti dobro ili bolje, ali, skoro nikada brže!

 

 

Literatura:

Dhillon H, Dhilllon SDhillon MS(2017). Current Concepts in Sports Injury Rehabilitation. Indian J Orthop. 51(5):529-536. doi: 10.4103/ortho.IJOrtho_226_17.

Paffenbarger N (1986). Physical activity, all-cause mortality, and longevity of college alumni. Engl J Med.;314.Pedersen BK, Saltin B (2015). Exercise as medicine - evidence for prescribing exercise as therapy in 26 different chronic diseases. Scand J Med Sci Sports;25(suppl 3):1-72.https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3538270

https://www.sports-health.com/treatment/price-protocol-principles

Foto: Needpicks, PxhereJb.mil

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede
Povezani i slični tekstovi