Bolni sindrom čašice kolena (Patella Femoral Syndrome – PFPS) predstavlja najčešću povredu kolena sportista i rekreativaca. Karakteriše ga osećaj bola u predelu čašice kolena (patela) koji se pojačava sa fizičkom aktivnošću.
PFPS nastaje kao posledica nepravilnog kretanja čašice pri pokretima savijanja i opružanja kolena. Ovi pokreti dovode do oštećenja hrskavice čašice, kao i okolnih struktura, što rezultira osećajem bola. Ova povreda je povezana sa intenzivnim bavljenjem sportom, a posebno je karakteristična za devojke u periodu adolescencije.
Anatomija patelofemoralnog kompleksa
Čašica kolena (patela) je najveća sezamoidna kost u našem telu, koja se nalazi na prednoj strani zgloba butne kosti (femur) i golenjače (tibija). Na završnom delu femura, prema tibiji, nalazi se plitak žleb (interkondilarno) po kojem se kreće čašica gore-dole prilikom pokreta fleksije-ekstenzije kolena.
Patelofemoralni kompleks sastoji se od mišića kvadricepsa, čašice i ligamenta patele (kojim je čašica fiksirana za tibiju). Mišić kvadriceps je veliki mišić prednje strane natkolenice, koji se pripaja na gornjem polu čašice, a preko nje se pripaja za kosti potkolenice. Pri kontrakciji kvadricepsa, čašica klizi preko femoralnog žleba. Kada čašica nije pravilno centrirana u žlebu, prilikom njenog kretanja nastaje pojačan kontakt izmedju čašice i butne kosti. Posledica je pojačan pritisak na hrskavicu čašice. Ponavljane aktivnosti dovode do iritacije hrskavice i okolnih struktura. Anatomske strukture, koje mogu biti odgovorne za pojavu bola u ovom sindromu su: hrskavica i subhondralna kost čašice, masno jastuče kolena i retinakulumi čašice (vezivne strukture koje sa bočnih strana fiksiraju čašicu). Takodje, specifična ishrana hrskavice čašice može imati važnu ulogu u nastanku ovog sindroma.
Koji su uzroci PFPS?
Pri pokretima savijanja i opružanja kolena, veći broj struktura u zglobu kolena učestvuje u stabilizaciji čašice i odgovorno je za njenu pravilnu poziciji pri kretanju po interkondilarnom žlebu na butnoj kosti (intercondilar groove). Ukoliko je neka od ovih struktura zategnuta ili slabija, dolazi do loše pozicije čašice. Uzroci lateralne pozicije čašice su: zategnutost iliotibijalne trake, lateralnog vastusa, lateralnog retinakuluma kolena ili slabost medijalnog vastusa kvadricepsa. Zategnute strukture povlače čašicu upolje, dok slabije razvijeni unutrašnji vastus kvadricepsa nedovoljno povlači čašicu ka unutra. Posledica je nepravilno kretanje čašice po interkondilarnom žlebu.
Za stabilizaciju čašice najvažnija je snaga kvadricepsa, posebno medijalnog vastusa. Svojom kontrakcijom ovaj mišić direktno kontroliše kretanje čašice. Snaga i fleksibilnost mišića rotatora kuka je takodje važna. Rotatori zgloba kuka kontrolišu pokrete butne kosti, a preko nje utiču na pravilan položaj čašice kolena. Ne treba zanemariti ni ulogu stopala u pokretima u zglobu kolena. Stopalo predstavlja oslonac noge na podlozi, a promena položaja stopala menja položaj struktura u zglobu kolena i kuka. Izražena pronacija (uvrtanje) stopala dovodi do nepravilnog kretanja čašice.
PFPS se često naziva i hondromalacija patele. Ovo stanje podrazumeva oštećenje hrskavice zadnje strane čašice, koja je u kontaktu sa femoralnim žlebom. Hodromalacija predstavlja posledicu PFPS, iako postoje i drugi faktori koji mogu dovesti do ovog stanja.
Anatomske predispozicije koje utiču na nastanak PFPS:
Široki kukovi
X noge (genu valgum)
Nestabilnost čašice
Patela alta (visoki položaj čašice)
Slabost medijalnog vastus-a i kvadricepsa
Zategnutost lateralnih struktura kolena
Slabost ili zategnutost mišića rotatora kuka
Pronacija stopala
Važni činioci koji dovode do nastanka ove povrede:
Fleksija kolena povećava kontakt i pritisak izmedju čašice i butne kosti.
Q-ugao – Kod nekih ljudi postoji povećan ugao butne kosti (Q ugao) što ima za posledicu deformitet kolena (genu valgum). Kod ovog deformiteta, čašica se pomera pri kretanju put spolja, što kod ponavljanih pokreta dovodi do bola.
Q (quadriceps) ugao predstavlja ugao pod kojim kvadriceps povlači čašicu i potkolenicu pri opružanju noge. To je ugao izmedju ose femura i tibije, a normalno ne prelazi 12 stepeni. Povećan Q ugao karakterističan je kod žena, zbog veće širine karlice i kukova.
Koji su simptomi PFPS?
Bol u prednjem delu kolena, u predelu čašice kolena.
Osetljivost na unutrašnjoj strani čašice.
Otok kolena koji se javlja posle aktivnosti.
Bol se pogoršava pri hodu uzbrdo ili nizbrdo (stepenice).
Pucketanje pri pokretima kolena.
Duže sedenje sa savijenim nogama izaziva bol.
Slabost (hipotrofija) mišića kvadricepsa, posebno medijalnog vastusa.
Zategnutost mišića zadnje lože, lateralnog vastusa, iliotibijalne trake.
Koja je prevencija PFPS?
Vežbe jačanja mišića, posebno medijalnog vastusa. Vežbe istezanja mišića, posebno iliotibijalne trake.
Suplementacija preparatima hondroprotektora: glukozamina, msm, hondrotina.
Upotreba ortoza za fiksaciju čašice kolena (stabilizacija čašice u cilju prevencije nepravilnog kretanja).
Ukoliko imate uporan bol u prednjem delu kolena obratite se stručnjaku koji će vam prepisati pravilnu rehabilitaciju.
Lečenje PFPS:
Kod bola u predelu čašice primenjuje se RICE protokol (rest, ice, compression, elevation) posle aktivnosti, čime se smanjuje bol i otok kolena.
Odmor u bolnoj fazi (izuzetno važno za rešenje ovog problema).
Primena antireumatika u bolnoj fazi.
Primena programa rehabilitacije u kombinaciji sa taping procedurama.
Ispitivanje posture stopala, sa eventualnom ortotskom korekcijom.
Suplementacija preparatima hondroprotektora: glukozamina, msm, hondroitina.
Ciljevi rehabilitacije:
Smanjenje bola i upalne reakcije (iritacije).
Jačanje oslabljenih mišića.
Povećanje fleksibilnosti.
Dijagnostika biomehaničkih uzroka.
Vraćanje u kompletnu aktivnost.
Smanjenje bola i upalne reakcije:
Prekid aktivnosti koje izazivaju bol.
Primena krioterapije lokalno (hladjenje mesta bola – hladni oblog ili gel ice power, kesa sa ledom, hladno pakovanje). Krioterapija se primenjuje po 15min na svaka 2 sata, dva dana.
Kompresija u kombinaciji sa krioterapijom smanuje otok kolena. Kompresivna bandaža primenjuje se nakon krioterapije.
Primena tejping procedura (taping, kineziotaping) može imati brz efekat u cilju smanjenja tegoba. Postavljanjem tejpinga povlači se čašica medijalno, čime se smanjuje pritisak i bol.
Primenom terapije smiruju se tegobe u bolnoj fazi, medjutim, bez ozbiljne rehabilitacije, tegobe će se brzo javiti ponovo.
Vežbe jačanja:
Osnovni cilj je jačanje mišića unutrašnjeg vastusa, koji povlači čašicu ka unutra.
Vežbe sa elastičnim trakama su preporučljive kod ovog oboljenja, za jačanje kvadricepsa (ekstenzije sa ograničenom fleksijom), kao i za jačanje mišića rotatora kuka.
Važna je kontrola pokreta tokom izvodjenja vežbe, tj da je sportista svestan da li aktivira medijalni vastus.
Vežbe jačanja mišića abduktora (gluteus medius, minimus i tensor fasciae latae) i spoljašnjih rotatora (gluteus medius i maximus) u zglobu kuka značajne su kada je prisutan povećan Q ugao.
Vežbe istezanja:
Vežbe istezanja mišića spoljne strane kolena, podjednako je važno kao jačanje mišića unutrašnje strane kolena
Najvažnije je istezanje iliotibijalne trake i kvadricepsa. Sportska masaža, takodje, može doprineti relaksaciji struktura sa spoljne strane kolena.
Vraćanje treningu i prevencija:
Vraćanje treningu može započeti isključivo kada nema prisustva bola.
Kompletan program rehabilitacije treba da je završen pre vraćanja u pun trenažni proces. Snaga mišića,balans snage i fleksibilnost moraju biti optimalno postignuti.
Može biti potrebno lepljenje tejpinga u jednoj fazi rehabilitacije i trenažnog procesa.
Svi biomehanički uzroci moraju biti korigovani pre vraćanja u pun obim treninga.
