You are here

Epididimitis – Uzroci i posledice

Epididimis je cevasta tvorevina koja se nalazi na poleđini testisa, dugačka je oko 6 m, u njoj se obavlja sazrevanje spermatozoida, tj. jedan od delova procesa spermatogeneze. Epididimitis može da zahvati muškarce svih uzrasta, ali je najčešće izražen kod „akivne“ populacije između 16 i 35 godine života. Akutni epididimitis traje obično do 6 nedelja i u većini slučajeva udružen je i sa upalom testisa pa govorimo o epididimoorhitisu. Po informacijama američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) hlamidija i gonoreja su najčešći uzroci ovog zapaljanja kod muškaraca mlađih od 35 godina.

Hronični epididimitis traje duže od 6 nedelja i često je vezan za komplikacije poput „ožiljavanja“ (granulomatozno tkivo) i posledičnu pojavu cisti ili kalcifikacija.

Klinička slika epididimitisa obično počinje „blago“ sa postepenim pojačavanjem tegoba…

- groznica i povišena temperatura

- nelagodnost (osećaj pritiska u testisu) i bolovi u predelu mošnica (mogu da se šire i ka trbuhu i lumbalnoj loži)

- sa vremenom dolazi do pojave jakih, nekada neizdrživih bolova, otoka i osećaja zategnutosti oko testisa (nekada čak i sedenje, kao i najobičnije „prekrštanje“ nogu postaje nemoguće)

- uvećanje preponskih limfnih čvorova

- jak bol pri seksualnom odnosu i ejakulaciji

- bol tokom mokrenja ili „pokreta“ bešike

- učestalo mokrenje

- pojava neuobičajenog penilnog „iscedka“

- krv u semenoj tečnosti          

Kao najčešći uzroci nastanka epidimitisa pominju se seksualno prenosive bolesti (STD), ali uzroci mogu biti vezani i za druge infekcije urinarnog trakta, kao i prostate, kateteri. Uzroci mogu biti i neinfektivne prirode - posedica hemijskog nadražaja zbog retrogradnog mlaza mokraće u epididimis koji se može javiti pri dizanju teških tereta (trening sa opterećenjem) ili nakon lokalne povrede.

Pomenimo i predisponirajuće faktore za nastanak epididimitisa – seks bez zaštite, abnormalnosti urinarnog trakta, tuberkuloza, uvećanje prostate raznih uzroka (BHP), povreda prepone, operacije urinarnog trakta, urinarni kateter, kao i lek amiodaron („lek za aritmije).

Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, fizikalnim pregledom, nalazom povišenih leukocita, kao i urinokulturom, brisem uretre (gonokok, hlamidija…), UZ pregled testisa.

U terapiji se koriste:

- antibiotici (najčešće tetraciklini i fluorohinoloni)

- lekovi protiv bolova (najčešće NSAIL)

- „podizanje“ skrotuma

- „hladne“ obloge na bolno mestu

- štitnici za mošnice

- izbegavanje dizanja teških tereta (nekoliko nedelja)

Obično je potrebno nekoliko nedelja da bol i nelagodnosti prestanu u spornoj regiji, a potpuna rezolucija procesa obično nastaje za 2-3 meseca.  Ako konvencionalna terapija ne da učinka, hirurška intervencija je jedino rešenje (uklanjanje dela ili celog epidimitisa, a ređe i testisa).

Najčešće komplikacije akutnog epididmitisa su – hronični epididimitis, „smanjenje“ testisa na strani procesa, fistula, apces, izumiranje tkiva testisa, kao i neplodnost.

 

 

Za izradu teksta korišten materijal:

https://www.health.harvard.edu/a_to_z/epididymitis-and-orchitis-a-to-z 

https://www.chronicprostatitis.com/lifting-and-testicular-pain-epididymitis/

 

Foto:hippox, Pixabay

Galerija: 
Slaviša Stojić
Lekar - savetnik za ishranu



omogućio Pansport Forum