You are here

Giht - Bolest gojaznih i bogatih

Naziv GIHT potiče od latinske reči – gutta (kap). U osnovi porekla imena ove bolesti nalazi se srednjevekovno mišljenje da preterivanje u nekim od životnih zadovoljstava (hrana i piće) narušava dobro zdravlje i „kaplje“ na zglob koji postaje bolan i pod upalom. Često se naziva i bolešću bogatih i gojaznih.

GIHT je vrsta zapaljenja zgloba – artritisa, koji nastaje kao posledica taloženje kristala mokraćne kiseline u zglobovima kod osoba sa povišenom koncentracijom mokraćne kiseline u krvi.

Osim u zglobovima kristali mokraćne kiseline se mogu taložiti u koži, mekim tkivima i bubrezima. Tako nastaju mali, čvrsti, beličasti čvorovi u koži i na ušnim školjkama, dok se u bubrezima stvaraju kamenčići.

Od GIHTA najčešće oboljevaju muškarci stariji od 40 godina i žene, ređe, obično u menopauzi.

MOKRAĆNA KISELINA I GIHT

Sve ćelije u ljudskom telu, kao i različite namirnice sadrže supstance koje nazvamo – PURINI. Starenjem i prodanjem ćelija, kao i unosom ishranom, PURINI se u nizu hemijskih reakcije u našem telu na kraju pretvaraju u MOKRAĆNU KISELINU. Ona je rastvorljiva u krvi, prolazi kroz bubrege i izlučuje se urinom. Kod zdravih osoba je normalno da MOKRAĆNA KISELINA postoji u krvi (u opsegu normalnih vrednosti), naravno, kod muškaraca u nešto većoj količini nego kod žena. Kada se MOKRAĆNA KISELINA stvara u povećanim količinama, ona se izlučuje iz tela urinom, kada se to ne dešava dovoljno efikasno (eliminacija iste), to stanje se naziva HIPERURIKEMIJA i još uvek nije znak GIHTA!

Kada koncentracija MOKRAĆNE KISELINE dostigne gornju vrednost njene rastvorljivosti u krvi, stvaraju se fini kristali koji se talože u tkivima, pre svega zglobovima! Imuni sistem prepoznaje kristale mokraćne kiseline kao strano telo i kreće u borbu protiv njih aktivirajući proces zapaljenja. Posledično dolazi do pojave bola, otoka, crvenila i eto GIHTA!

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK GIHTA

  1. Ishrana bogata namirnicama koje su bogate purinima – crveno meso, iznutrice, meso divljači, masnije ribe (inćuni, sardine, skuša, girice) i morski plodovi (dagnje, kraba, škampi). Od biljnih namirnica problematične su – špargla, karfiol, spanać, grašak, sočivo, soja. Mleko, mlečni proizvodi i jaja su idealan izvor proteina visoke biološke vrednosti. Preporučuje se umerena konzumacija piletine i „integralnih žitarica“.

  2. Konzumacija većih količina alkohola ometa izlučivanje mokraćne kiseline.                     

  3. Neke osobe imaju naslednu sklonost povećanog stvaranja i/ili otežanog izlučivanja mokraćne kiseline. Kod njih se giht javlja ranije, a klinička slika je teža!

  4. Upotreba nekih lekova poput diuretika, aspirina, levodope (tretman parkinsonove bolesti), ciklosporina (transplantacija organa) povećava koncentraciju mokraćne kiselina (uticaj na izlučivanje)

  5. Kod obolelih od malignih bolesti i hemioterapije

  6. Kod hronične bubrežne insuficijencije i drugih dugotrajnih bolesti bubrega

NAPAD GIHTA

Najčešće se napad gihta ispoljava na jednom zglobu i to u korenu palca stopala, tzv. „podagra“. Napad gihta obično počinje u toku noći, naglo i postepeno, u toku nekoliko sati. Prst postaje bolan, otečen, crven i „topao“ (gori), koža na prstu je glatka i sjajna. Čak i lagani pokrivač preko prsta stvara nesnosan bol. Akutni napad gihta traje 5-7 dana, nekada do 2 nedelje i retko prolazi spontano. Kako vreme prolazi napadi mogu biti učestaliji, dugotrajniji i zahtevaju ozbiljno lečenje!

Napad gihta se može ispoljiti i na drugim zglobovima – kolenu, skočnom zglobu, laktu, ručnom zglobu, pa i prstima. Kod hroničnog gihta može biti zahvaćeno i više zglobova.

HIGIJENSKO-DIJETETSKI REŽIM KOD GIHTA – GLAVNA MERA PREVENCIJA NAPADA!

  1. SMANJENJE TELESNE TEŽINE – postepeno, uz korekciju unosa namrinica i dobro doziranu fizički aktivnost (stanje zglobova, stepen gojaznosti). Nagli gubitak kilograma i ekstremno gladovanje se ne preporučuju! Visokoproteinske dijete bazirane na mesu mogu biti kontraproduktivne!

  2. OGRANIČITI UNOS ALKOHOLA – jedno piće dnevno!

  3. POVEĆATI UNOS VODE – 3-4 litara dnevno.

  4. PRAVILAN ODABIR NAMIRNICA –smatra se da bi unos purina na dnevnom nivou trebalo da bude do 200 mg!   

Pobrojmo ukratko namirnice po sadržaju purina:

  • 150-1000 mg purina na 100 gr – inćuni, sardine, skuša, dagnje, kavijar, guščetina, iznutrice i mesne prerađevine, kvasac, mozak, bubrezi, srce, džigerica.
  • 50-150 mg purina na 100 gr – kraba, škampi, meso divljači (zečetina, srnetina, fazan), mahunarke (pasulj, sočivo, grašak, soja), crvena mesa (govedina, jagnjetina, svinjetina, teletina), karfiol, špargla, pastrmka, pečurke, piletina, pačetina, integralne žitarice, girice.
  • Do 50 mg purina na 100 gr – mleko, sir, jaja, orašasti plodovi (bademi, orasi), čokolada, sladoled, maslac, citrusi
Galerija: 
Slaviša Stojić
Lekar - savetnik za ishranu
Povezani i slični tekstovi