Ronjenje na dah – povratak vodenom poreklu
Tokom ronjenja na dah, čovek se vraća svom vodenom poreklu, koje je tokom prvih devet meseci života iskusio, i nikada nije u potpunosti zaboravio. Čovek podsvesno zna svoje poreklo i svoju vezu sa vodenom sredinom.
U trenutku kada zaronimo ispod površine, doživljavamo u psihološkom smislu, zaron u sebe, sposobnost da zaronimo u stanje smirenosti. U vodi doživljavamo to stanje, oslobađanje napetosti, prijatne sigurnosti, deo onoga što smo iskusili tokom boravka u majčinom stomaku. Rođenje podrazumeva početak borbe za preživljavanje, odnosno, prema Frojdu, zavšetak blagostanja bez primene sile za preživljavanje, što karakteriše prvih devet meseci života u majčinom stomaku. Jedino u vodenoj sredini, naš um ponovo postiže potpunu harmoniju, arhetipski osećaj mira i zadovoljstva.
Ljudsko telo sačinjeno je najvećim delom od vode, a fetus pliva u vodenoj sredini. Prvih devet meseci života dete provodi uronjeno u vodi, poput minijaturnog kita. Kada zaronimo bebu ispod površine, ona relaksirano pliva i posmatra oko sebe, držeći dah bez ikakvog straha, kao da je to nešto najprirodnije što radi...
Vodeni potencijal je osnovno obeležje ronioca na dah. Ono mu omogućava ponašanje u svetu koji je potpuno različit od kopnenog, kao da smo u prirodnoj sredini, produžavajući nekoliko minuta apnee do krajnjih granica.
Osnovna karakteristika vodenog potencijala čoveka predstavlja refleks ronjenja koji je prisutan kod svih vodenih sisara.
U ljudskom organizmu postoji skup određenih refleksa koji se aktiviraju tokom zarona pod vodu i koji nam omogućavaju ronjenje na dah. Identični refleksi pronađeni su i kod svih sisara koji rone. Možemo reći da je čovek stvoren da bi ronio na dah. Pomenuti skup refleksnih reakcija organizma zovu se jednim imenom REFLEKS RONJENJA
Refleks ronjenja
Refleks ronjenja podrazumeva niz urođenih refleksnih promena u organizmu koje se aktiviraju automatski pri zaronu tela u vodu pri apnei, sto je prisutno i kod svih morskih sisara.
Refleks ronjenja se sastoji iz nekoliko reakcija:
- bradikardija (usporenje rada srca)
- bloodshift (skupljanje krvnih sudova na periferiji tela)
- kontrakcija slezine (skupljanje slezine)
Usporenje srčanog rada usporava cirkulaciju krvi i potrošnju kiseonika. Skupljanje krvnih sudova na periferiji isključuje ruke i noge iz cirkulacije (mišići mogu raditi i bez kiseonika) i čuva kiseonik za rad srca i mozga. Skupljanje slezine ubacuje dodatnu količinu krvi u cirkulaciju za prenos kiseonika.
Aktivacija refleksa ronjenja Refleks ronjenja aktivira se pri zaronu tela u vodu, podrazumeva fiziološke refleksne reakcije u organizmu – usporenje rada srca (bradikardija), skupljanje krvnih sudova na periferiji tela (perifernu vazokonstrikciju), kontrakciju slezine, usporenje metabolizma O2. Smisao refleksa je zaštitni, tj. ušteda u potrošnji O2 (racionalizacija potrosnje kiseonika).
Jedan od ključnih pokazatelja stepena aktivnosti refleksa ronjenja je frekvenca srca, tj. puls. Aktiviranjem refleksa ronjenja dolazi do isključena perifernih delova tela iz cirkulacije, i do centralizacije krvi ka centralnim vitalnim delovima grudnom košu (srce, pluća) i mozgu. Iskjučenjem periferije iz cirkulacije dolazi do uštede u potrošnji O2, koji se čuva samo za vitalne organe. Time se značajno povećava količina raspoloživog O2 u apnei i vreme držanja daha.
Trening ronioca na dah
Treningom se sposobnost tela da štedi kiseonik i da se adaptira na nižu količinu kiseonika – razvija do neverovatnih granica.Prosečan čovek sa malo treninga može držati dah oko 3minuta, a vrhunski takmičari ronioci na dah drže dah preko 10 minuta. Naše telo ima neverovatne sposobnosti adaptacije i napretka u treningu. Adaptacija ronioca na zaron ispod površine u stanju držanja daha – pokazuje prave ljude delfine Homo delphinus. Neverovatan je prizor - gledati ljude koji stave na noge monoperaja, udahnu, zarone ispod površine držeći dah, plivaju poput talasa kao delfini – ostaju ispod površine beskrajno dugo...
IMSCNS
U Novom Sadu, tokom Jula 2014. Održan je Internacionalni kongres studenata medicine sa učešćem velikog broja mladih lekara iz inostranstva. Tema kongresa je bila Sportska medicina, a u okviru kongresa je održan workshop – refleks ronjenja. Tokom radionice je održano teorijsko predavanje o fiziološkim aspektima refleksa ronjenja, adaptacije u ronjenju na dah imehanizmima aktivacije refleksa ronjenja. U praktičnom deu radionice održana je prezentacija merenja potrošnje kiseonika tokom držanja daha i aktivacije refleksa ronjenja pri zaronu lica u hladnoj vodi. Studenti su imali priliku da se upoznaju sa tehnikama disanja i relaksacije u ronjenju na dah, kao i praktično da isprobaju ronjenje u bazenu...
Ukoliko želite da naučite više o ronjenju na dah, treba da pohadjate neki od kurseva ronjenja na dah Apnea Academy, održavaju se nekoliko puta godišnje, više informacija www.dolphinboy.us , www.apnea-academy.com
