You are here

Iznenadna smrt kod mladih sportista - Šta je uzrok?

Najvažnije pitanje u sportskoj kardiologiji jeste pitanje naprasne srčane smrti kod sportista.

Iznenadna srčana smrt (ISS) kod mladih sportista je nagla smrt kod prividno zdravih iz prirodnih uzroka. Najčešće nastupa kod osoba mlađih od 35 godina, uglavnom u mirovanju ili za vreme blagih napora, mada može biti izazvana i intenzivnim fizičkim aktivnostima. Kod muškaraca se javlja 9x češće nego kod žena. Uzroci iznenadne srčane smrti u sportu posledica su različitih kardiovaskularnih oboljenja. Kod mlađe populacije uglavnom je posledica hipertrofične kardiomiopatije (HCM) i kongenitalnih srčanih anomalija, dok kod starijih sportista dominiraju ateroskleroza koronarih arterija, miokarditis i upotreba doping sredstava.

Šta je hipertrofična kardiomiopatija (HCM)? 

HCM je nasledno srčano oboljenje koje se klasifikuje u grupu primarnih kardiomiopatija – oboljenja srčanog mišića nastalih bez prethodnih provocirajućih uzroka. Do sada je opisano više od 200 mutacija na 10 gena koji kodiraju sintezu proteina sarkomere (autozomno-dominantno nasleđivanje).

Gornja granica debljine zidova leve komore kod sportista je 12 (13) mm. Nalaz ≥15mm smatra se hipertrofičnom kardiomiopatijom. Jako je važna anamneza jer kod više od polovine obolelih u porodici postoji bar još jedan član sa HCM! Sistolna funkcija leve komore dugo ostaje očuvana, a osnovni poremećaj je u dijastolnoj funkciji leve komore. Patofiziološki mehanizam naprasne srčane smrti u ovom oboljenju obuhvata ventrikularne poremećaje srčanog ritma po tipu ventrikularne tahikardije (VT) i ventrikularne fibrilacije (VF).

Simptomi i dijagnostikovanje

Kliničke manifestacije HCM su različite. Od simptoma mogu se javiti: palpitacije, bol u grudima, dispnea, vrtoglavica ili kolaps, ali kod većine ljudi nije praćena simptomima. Kod sportista se u EKG zapisu često mogu naći promene vezane za hipertrofiju leve komore koje nastaju kao fiziološka adaptacija (tzv. Sokolov- Lion kriterijumi). Ove strukturne fiziološke promene su dinamičke prirode u vezi sa intenzitetom treninga, te nakon prestanka intenzivnog treninga dolazi do njihove regresije. Duboki negativni T talasi u prekordijalnim odvodima i vrlo visok Sokolov-Lion indeks upućuju na moguću hipertrofičnu kardiomiopatiju. Kako EKG promene nemaju dovoljnu senzitivnost za dijagnostiku hipertrofične kardiomiopatije, zlatni standard u dijagnostici HCM je nuklearna magnetna rezonanca srca (NMR).

Prevencija i lečenje

Osobe sa HCM treba da izbegavaju intenzivne oblike vežbanja i sportske aktivnosti. Za ublažavanje simptoma koriste se beta blokatori, verapamil, diltiazem ili dizopiramid. Antiaritmici, posebno amijodaron, mogu da suprimiraju supraventrikularne i ventrikularne aritmije. Za pacijente sa visokim rizikom (npr. posle zastoja srca, česte sinkope, podatak o iznenadnoj srčanoj smrti u porodici), dolazi u obzir implantacija kardioverter defibrilatora. Hirurška resekcija hipertrofičnog septuma može da koristi pacijentima koji su refraktarni na medikamentoznu terapiju.

Prvo pregled, pa onda na trening

Preko 95% iznenadnih smrti na terenu predstavljaju naprasne srčane smrti. Sa druge strane, deca i adolescenti koji se bave sportom često imaju specifične EKG promene. Najveći broj njih je „fiziološki“ za uzrast i ne treba ih iz tog razloga isključiti iz sporta! Pre planiranja organizovanog bavljenja sportom neophodno je odgovoriti na pitanje da li kod deteta, adolescenta ili odrasle osobe postoje neke patološke promene u kardiovaskularnom sistemu koje bi bile limitirajući faktor za bavljenje sportom. Sveobuhvatni pregled (uključujući ergometriju i EHO) bi trebalo uraditi svakom ko se aktivno bavi takmičarskim sportom. Prevencija ISS u sportu sprovodi se redovnim i vanrednim sistematskim zdravstvenim pregledima u cilju identifikovanja klinički relevantnih i ranije postojećih bolesti kardiovaskularnog sistema.

Preporuke:

  • Auskultacija + EKG - na svakih 6 meseci
  • Ergometrija - jednom godišnje
  • EHO srca - jednom u 2 godine (dilatacija/hipertrofija leve komore – na svakih 6 meseci)
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede