You are here

Kako se leči sportska povreda?

Rehabilitacija povrede koštano-mišićnog sistema kod sportiste predstavlja individualno napravljen program oporavka sa kratkoročnim i dugoročnim ciljevima. Generalni cilj programa rehabilitacije je kompletan oporavak kinetičkog lanca određenog pokreta i svih njegovih komponenti (kosti, mišići, zglobovi). Kratkoročni cilj je oporavak povređenog segmenta lokomotornog aparata (određeni zglob, mišić, tetiva) od povrede. Dugoročni cilj predstavlja korekciju svih nepravilnosti u kinetičkom lancu pokreta i prevenciju novog povređivanja. Razumevanje kinetičkog lanca kao funkcionalne celine mišića, kostiju, tetiva, ligamenata, zglobova i nervnog sistema ključno je za rehabilitaciju biomehaničkog zadatka pokreta. Vežbe koje su predviđene programom rehabilitacije treba da su dozirane tako da imaju postepenu progresiju u intenzitetu.

Proces rehabilitacije povređenog sportiste podeljen je po fazama. Ove faze su određene biološkim karakterisitkama oporavka tkiva od povrede. Ključno za izradu pravilnog programa rehabilitacije je dobro razumevanje i poznavanje bioloških procesa koji se odigravaju u tkivima nakon povrede. Uloga rehabilitacije je da pomogne organizmu da se što pre oporavi i da koliko je moguće ubrza lokalne biološke procese koji se događaju u tkivu.
Faze biološkog odgovora na povredu - koncept programa rehabilitacije:
1) Faza zapaljenja (akutna inflamacija)
neposredni odgovor tkiva na povredu predstavlja zapaljenski tkivni odgovor. Pokretanje lokalne zapaljenske reakcije predstavlja početak procesa regeneracije, tj oporavka tkiva od povrede. Ova faza traje do 72h posle povrede. Neposredna primena RICE metode (mirovanje, led, kompresija, podizanje povređenog dela tela) od najvećeg je značaja u ovoj fazi rehabilitacije. Rana primena RICE protokola neposredno nakon što je nastala povreda, skraćuje period rehabilitacije i smanjuje komplikacije nakon povrede.
Prva faza rehabilitacije
Ciljevi rehabilitacije u prvoj fazi nakon povrede su kontrola bola i sprečavanje pogoršanja nastale povrede: sprovode se zaštita od daljeg povređivanja, kontrola bola, redukcija otoka, sprečavanje nastanka hematoma (krvnog podliva). U ovoj fazi se primenjuju sledeći rehabilitacioni postupci:
- Medikamentna terapija u ovoj fazi se primenjuju lekovi protiv bolova, najčešće antireumatici. Njihova primena može biti sistemska (u vidu tableta, eventualno inekcija) i lokalna u vidu krema, gelova (moguća aplikacija putem elektroforeze ili sonoforeze). U određenim slučajevima indikovano je davanje lokalnih anestetika.
- Fizikalna terapija u ovoj fazi podrazumeva aplikaciju krioterapije (hlađenje) u okviru RICE protokola. Primena hladnoće smanjuje lokalno nastajnje otoka, hematoma i deluje analgetično. Postavljanje kompresivnog (elastičnog) zavoja sprečava stvaranje otoka i krvnog podliva na mestu povrede. Podizanje povređenog dela tela (ruke, noge) takođe predstavlja sredstvo u borbi protiv nastajanja otoka i hematoma. TENS stimulacija nervnog sistema strujama predstavlja metodu izbora u kontroli bola nakon povrede sportista.
- Imobilizacija se primenjuje u cilju sprečavanja daljeg pogoršanja povrede. Takođe, u stanju imobilizacije obezbeđuju se uslovi za biološke procese zarastanja i regeneracije povređenih tkiva.
- Kineziterapija terapeutske vežbe u ovoj fazi sprečavaju negativne efekte imobilizacije (mirovanja).
Vežbe u ovoj fazi mogu biti pasivne za održanje obima pokreta (od strane terapeuta) i izometričke kontrakcije za sprečavanje gubitka snage i hipotrofije mišića (od strane pacijenta). Uloga kinezi vežbi u ovoj fazi predstavlja pripremu na sledeću fazu rehabilitacije i završetka rehabilitacije u celini.
2) Faza regeneracije i reparacije (formiranja kolagena) u ovoj fazi započinju i odigravaju se procesi zarastanja povređenog tkiva, u periodu od 48h do 6 nedelja nakon povrede. Ovaj period rehabilitacije je osetljiv zbog balansiranja između potrebe za ubrzanjem procesa oporavka i rehabilitacije i rizika od ponovne povrede.
Druga faza rehabilitacije
Ciljevi rehabilitacije u ovoj fazi su: ne narušavanje procesa zarastanja (nastavak prve faze), očuvanje snage, pokretljivosti i aerobnog kapaciteta, povećanje fleksibilnosti, povećanje snage mišića, razvijanje propriocepcije.
- Fizikalna terapija u ovoj fazi treba da povećava lokalnu cirkulaciju u povređenim tkivima kako bi se ubrzali procezi regeneracije, kao i povećanje lokalne temperature i elastičnosti tkiva. U tu svrhu se primenjuju metode termoterapije, ultrazvuka, elektrostimulacije i laser.
- Kineziterapija predstavlja najvažniji segment u ovoj fazi rehabilitacije. Kinezi vežbe se primenjuju sa ciljem povećanja fleksibilnosti i snage mišića. Fleksibilnost se povećava pasivnim ili aktivnim vežbama, dok se ne uspostavi pun obim pokreta. Mišićna snaga se povećava vežbama, koje mogu biti statičke (izometričke) ili dinamike (izotoničke, izokinetičke). Za treniranje snage mišića mogu biti primenjeni treninzi elektrostimulacije mišićnih kontrakcija. Prepisivanje programa treninga zavisi od stanja povređenog. Izuzetno je važno da pre izrade programa rehabilitacije, lekar napravi pregled sportiste, čime dobija uvid u stanje svih segmenata kinetičkog lanca, kao i lokalno stanje na mestu povrede. Fizikalne preglede treba ponavljati tokom programa rehabilitacije, kako bi se na vreme uočio mogući problem i da se odreaguje na vreme. U ovoj fazi se započine sa vežbama propriocepcije (koordinacije i balansa) u cilju kompletne rehabilitacije kinetičkog lanca.
3) Faza formiranja ožiljka (sazrevanja kolagena) ova faza se karakteriše remodelovanjem kolagena, tj formiranje i sazrevanje ožiljka na mestu povrede. Treća faza povrede traje od tri nedelje do 12 meseci nakon povrede. Kao posledica bioloških procesa regeneracije dolazi do povećanja snage i izdržljivosti mišića i tetiva na mestu povrede. Veoma je važno u ovoj fazi uočiti deficite u snazi i fleksibilnosti mišića. Ovi disbalansi mogu postojati između mišića antagonista i agonista, kao i levo desna asimetrija.
Treća faza rehabilitacije
Na kraju treće faze rehabilitacije sportista se vraća punom treningu i takmičenju. Ciljevi ove faze su kompletno kondicioniranje sportiste, ustanovljenje korektnog motoričkog obrazca specifičnog za sport, prevencija povređivanja. Sportista se postepeno vraća u pun trening. Povratakna teren i takmičenje je konačni cilj ovog programa rehabilitacije, međutim potrebno je da bude zadovoljeno nekoliko kriterijuma: odsustvo tegoba, pun obim pokreta, adekvatna snaga mišića (90% nepovređenog mišića), adekvatan aerobni kapacitet i specifične veštine.
Elementi rehabilitacije sportske povrede:
- sprečiti nastanak otoka i hematoma
- sprečiti pogoršanje nastale povrede
- kontrola bola
-očuvanje obima pokreta
- očuvanje snage i aerobnog kapaciteta
- povećanje lokalne snage i fleksibilnosti
- propriocepcija
- rehabilitacija kinetičkog lanca

Pedja_profile_pic