You are here

Laboratorijski nalazi krvi za naturalce i one koji to više nisu

Jedno od čestih pitanja sa kojima se kao lekar susrećem, a tiče se „provere zdravlja“ odnosi se na lab. nalaze krvi i urina.

Pre početka bilo kakvog treninga svakako da bi trebalo odraditi neke od osnovnih pregleda (sportsko-medicinski pregled) - laboratorijske analize krvi i urina, ekg, EHO-srca, test opterećenja, spirometrija, uz fizikalni pregled po sistemima i antrpometriju. Dakle, to bi trebalo da bude neizostavni deo bilo rekreativnog, bilo profesionalnog bavljenja sportom uopšte. Sa druge strane korisnici nedozvoljenih sredstava, kojih je u današnje vreme sve više i više, moraju da svoje zdravlje kontrolišu i blagovremeno spreče moguće rizike ili fatalno narušavanje zdravlja.

U ovom „obraćanju“ skrenućemo pažnju na najbitnije parametre, a oni moraju da uključuju i hormonski milje našeg tela (tzv. metabolički panel)! Ne zaboravimo da je hormonski balans jedan od najbitnijih parametara našeg zdravlja, a i zavidnog sportskog učinka.

Pođimo od funkcija jetre čija se aktivnost meri raznim enzimima, od kojih će nam u prvom planu biti transaminaze (AST, ALT). To su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu amino kiselina i ugljenih hidrata. Određivanje ovih enzima uopšteno je jako značajno u dijagnostici bolesti jetre, srca (miokard), kao i pankreasa. Smatra se da nivo ALT direktno koreliše sa stanjem jetre, dok je AST prisutan u miokardu, mišićima, pankreasu, mozgu. Ovi enzimi se dakle nalaze i u našim mišićnim ćelijama, pa kod napornih treninga transaminaze mogu biti povećane (uz CK , kreatin kinazu). Naravno, više mišćne mase uz naporne treninge može dovesti do pogrešne interpretacije nalaza (dif. dijagnostički npr – infarkt miokarda). Zloupotreba oralnih anaboličkih steroida zasigurno dovodi do „osetnog“ porasta ovih enzima usled „napornijeg rada“ jetre u metabolisanju istih. Smatra se da je kod redovnih „vežbača“ potrebno čak 7-14 dana „odmora“ da bi se „enzimska slika“ približila idealnoj.

Kada govorimo o funkciji bubrega u prvom planu su nam urea i kreatinin. Povišena urea uz normalne vrednosti kreatinina može biti vezana za hidriranost, tj. dehidrataciju, kao i visok unos proteina ishranom. Smatra se da je „nivo“ kreatinina u krvi najbolji indikator stanja bubrega. Ne zaboravimo da „blago“ povišene vrednosti kreatinina mogu nastati kao posledica napornih treninga (oštećenje mišića, povreda), visokog unosa proteina ishranom (+ suplementi), a tu je i faktor suplementacije kreatin-monohidratom i suplementima na bazi istog. Ne zaboravimo da sami AAS nisu nefrotoksični već da je najveći problem povišeni krvni pritisak (hronicitet) kao posledica uzimanja istih u dužem vremenskom periodu. Da, najveći neprijatelj vaših bubrega je povišen krvni pritisak! Obavezno pratite vrednost krvnog pritiska!

Prosta činjenica je da od naših organa čistača jetra svakako poseduje veći regenerativni potencijal, dok kod bubrega kada se dostigne „kritična masa nefunkcionalnih nefrona“ – eto probema! Ne zaboravimo – smanjena filtraciona sposobnost bubrega dovodi do porasta kreatinina!

Šećer u krvi, tj. u prvom planu nam je merenje ujutru – našte, pre uzimanja bilo kakve hrane i lekova. Ne zaboravimo da dugotrajnom zloupotrebom mega-doza hormona rasta, možemo značajno iscrpeti beta-ćelije pankreasa koje produkuju insulin. Nekada i nerazumna upotreba AAS može uticati na osetljivost na insulin. Određivanje HbA1C – je najbolji indikator uspešne glikoregulacije „u vremenu“!

AAS, kao i inhibitori aromataze (zaštite), često mogu dovesti do problema sa holesterolom, kao i odnosima na relaciji HDL/LDL. Pogotovu je alarmantan uticaj AAS na rast LDL uz pad HDL u krvi, tako da je način ishrane i adekvatna suplementacija (niacinin, omega-3, lecitin, vlakna, kokosovo ulje…) jako bitna za prevenciju nastanka i razvoja ateroskleroze. Dakle, u prvom planu su nam ukupni holesterol, HDL i LDL, kao i odnos HDL prema LDL.

PSA – prostata specifični antigen, je tumor marker koji ukazuje da li postoji neki problem sa prostatom. Naime, smatra se da dugotrajna zloupotreba, kao i mega-doziranje testosterona i derivata povećava rizik za nastanak benignog uvećanja prostate, kao i kancera. Novija istraživanja ukazuju da je mala verovatnoća za tako nešto usled korišćenja sintetičkog testosterona, ali…bolje proverite!

Kompletna krvna slika obuhvata broj crvenih krvnih zrnaca, hemoglobin, eritrocitne konstante, hematokrit, a tu je broj belih krvnih zrnaca, leukocitarna formula, trobmociti. Uz sve to dobro bi bilo odraditi i gvožđe. Crvena krvna zrnca najbitnija su sa aspekta oksigenacije naših tkiva, a samim tim i zavidan sportski učinak. Korisnici AAS sasvim sigurno da nemaju problem sa anemijom, ali moguće da dođe do policitemije pa i do stvaranja „ugrušaka“ (dehidratacija npr.).

Praćenje tiroidnog statusa, tj. funkcije štitne žlezde može se najbolje izraziti određivanjem TSH, T4, T3. Naravno, radi bolje orijentacije poželjno je odraditi i slobodne T4, tj. T3 (fT4, fT3). Naglasimo da je T3, tj. fT3 aktivni oblik hormona štitne zlezde!

Testosteron – ukupni i slobodni! Ne zaboravimo da je slobodni testosteron ona frakcija koja ostvaruje direktan uticaj. Ali u nekim slučajevima „low-test“ produkcije, moguće je da slobodni testosteron bude čak u granicama normale, dok je ukupni naravno nizak, tako da je za pravilnu interpretaciju nephodno odraditi oba. Pomenimo da na nivo slobodnog testosterona utiče i nivo transportnog proteina SHBG, koji može da bude povećan usled više različitih uzroka - hipertiroidizam, „suplementacija testosteronom“, estradiol. Dakle, uz testosteron poželjno je odraditi i nivo estradiola u krvi (uticaj aromatizacije kod zloupotrebe AAS, dovodi do problema sa libidom, ginekomastije, depresivnih ispoljavanja). Nivo prolaktina je takođe bitan sa aspekta normalnog funkcionisanja štitne žlezde, produkcije testosterona, razvoja ginekomastije, libida, a problematičan je kod zloupotrebe 17-nortestosteron derivata (nandrolon, trenbolon) i nekih peptida koji utiču na sekreciju HGH.

Kortizol je hormon stresa koji se smatra najvećim neprijateljem našeg napretka – zadužen je za porast procenta telesne masti, gubitak mišićne mase, hronične povrede (teži oporavak), pad „u snazi“…određivanje jutarnjeg kortizola će biti koristan orijentir da li smo na pravom putu!

C-reaktivni protein je značajan za procenu „globalnog zapaljenskog procesa“ u našem telu( infekcije, maligniteti, autoimune bolesti)!!!

 

Foto: Maxpixel, Dodlive

 

Galerija: 
Slaviša Stojić
Lekar - savetnik za ishranu