Dolazi vreme početka trenažnih sezona i počinju pripreme sportista u različitim sportovima za kasnije takmičarske sezone. Pripremni periodi su najteži za sportistu jer predstavljaju prelazak iz perioda relativnog mirovanja u period intenzivnog fizičkog rada. Period bazičnog treninga je često veoma intenzivan i većina sportskih povreda se dešava upravo u ovom periodu.
Akutne povrede nastaju kao posledica trenutnog dejstva snažne sile (pokret ili kontakt), koja prevazilazi kompenzatorne sposobnosti našeg tela i dovodi do mehaničkog oštećenja tkiva. Meka tkiva (mišići, ligamenti, tetive) lokomotornog sistema daju potporu našim zglobovima i sprečavaju nastanak povrede. Oni se suprostavljaju sili koja deluje na naše telo do određene granice, posle čega dolazi do narušavanja strukture mekih tkiva (istegnuća, parcijalno ili potpuno kidanje struktura). Dve karakteristike, elastičnost i snaga ovih tkiva određuju njihovu otpornost na povređivanje.
Mehanizam nastanka povrede
Mnogi faktori dovode do nastanka povrede u sportu. Povreda mekih tkiva dešava se kao posledica direktne ili indirektne traume koja deluje na telo i dovodi do povrede. Direktna trauma posledica je tupe povrede, tj direktnog udarca ili pri kontaktnim sportovima ili pri padu sportiste. Kao posledica dejstva direktne traume, nastaje povreda struktura na mestu udarca – nagnječenje ili istegnuće (i eventualno cepanje) mišića, ligamenata, tetiva. Indirektna trauma posledica je prekomernog opterećenja mekotkivnih struktura trenažnim opterećenjem (overuse injury). Ovo se javlja kao posledica često ponavljanih napornih pokreta na treningu (trening stres), ili jednog veoma intenzivnog opterećenja u okviru treninga (acute injury).
Direktno dejstvo mehaničke sile na tkivo (udarac) može dovesti do prekida kontinuiteta tkiva, u zavisnosti od jačine sile. Meka tkiva (mišići, ligamenti, tetive) lokomotornog sistema daju potporu našim zglobovima i sprečavaju nastanak povrede. Oni se suprostavljaju sili koja deluje na naše telo do određene granice, posle čega dolazi do narušavanja strukture mekih tkiva (istegnuća, parcijalno ili potpuno kidanje struktura).
Prevencija sportskih povreda
- Trening snage dovodi do hipertrofije i povećanja snage mišića, čime se povećava stabilnost zglobova i otpornost na povrede. Pravilno doziran trening i postupnost u treningu štite od povreda mišića i tetiva.
- Vežbe istezanja obezbeđuju pun obim pokreta u zglobovima, sprečavajuci povrede mišića i tetiva.
- Suplementacija i adekvatna ishrana doprinose kvalitetnijoj građi mekih tkiva, povećavajući sadrzaj kolagena u njima. Kolagen je odgovoran za čvrstinu mekih tkiva, pri čemu je vitamin C neophodan za pravilnu sintezu kolagena u našem telu. U prevenciji i oporavku od povreda suplementacija preparatima kolagena, glukozamina, hijaluronske kiseline pokazuje pozitivne efekte.
Tretman sportske povrede
Kod sportskih povreda primenjuje se RICE princip: R – rest (odmor), I – ice (led), C – compression (kompresija elastičnim zavojem) i E – elevation (podizanje povređenog dela tela). Mogu se uzimati i nesteroidni analgetici. Osnovni cilj akutnog tretmana sportske povrede je smanjenje bola, borba protiv otoka i hematoma, sprečavanje daljeg oštećenja povređenih struktura. Nastanak hematoma i daljeg oštećenja značajno pogoršava stanje nastale povrede i produžava period lečenja do povratka u pun trening i takmičenje (što je u sportu od izuzetnog značaja). Može se reći da je glavni smisao neposrene faze lečenja nakon sportske povrede (48-72h) sprečiti nastanak krvnog podliva!
- odmor – neposredno nakon povrede povređeni deo tela (ekstremitet najčešće) potrebno je rasteretiti. Mirovanje sa elevacijom (podizanjem) povređenog ekstremiteta smanjuje bol, otok, hematom (podliv) i dalje oštećenje povređenog dela tela (mišić, tetiva, burza, ligament, zglob).
- led – najvažniji postupak u akutnom lečenju sportske povrede predstavlja primena krioterapije. Krioterapija ima analgetski efekat (smanjuje bol), antiedematozan (smanjuje nastanak otoka), i najvažniji efekat sprečava stvaranje hematoma. Najbolji vid krioterapije je primena leda na mestu povrede. Led se primenjuje na dva sata po 10 min (do pojave bola) 48-72 sata. Primena leda može biti u vidu jednostavne aplikacije na mesto povrede, masaža povređenog mesta ledom, umotavanje povređenog dela ekstremiteta.
- kompresija – Kompresivna terapija podrazumeva primenu elastične bandaže na mestu povrede. Elastična bandaža se najčešće postavlja elastičnim zavojem. Postavljanje zavoja treba da bude nakon primenjen krioterapije i odmah nakon povrede. Glavni smisao elastične bandaže je sprečavanje krvarenja na mestu povrede, tj stvaranja krvnog podliva (hematoma). Elastična bandaža se postavlja od periferije ka srcu i nikada previše stegnuto (da ne remeti cirkulaciju i dovede do stvaranja otoka ekstremiteta).
- elevacija – Elevacija podrazumeva podizanje povređenog ekstremiteta. Podizanje bi trebalo da bude u nivou srca ili malo niže. Najvažnije je da povređeni ekstremitet ne visi kako pod uticajem gravitacije ne bi došlo do stvaranja otoka.
Nakon akutne faze posle sportske povrede (48-72h), kreće se sa primenom metoda fizikalne terapije – TENS, ultrazvuk (sonoforeza heparinskih preparata), laser, magnet..., kao i metoda kineziterapije (vežbi oržavanja snage, jačanja mišića i istezanja). Od drugog dana akutne faze, nakon primene krioterapije, povređeno mesto može se mazati lioton gelom pre postavljanja elastične bandaže (protiv hematoma). Kod većine sportskih povreda potreban je ultrazvučni pregled mekih tkiva (mesta povrede), kao najbolje metode za dijagnostiku vrste i obima povrede, postojanja i veličine hematoma, cepanja mišića, tetiva, ligamenata... Kod nejasnih slučajeva radi se pregled magnetnom rezonancom.
Kod bolova koji se ne smiruju RICE terapijom, izraženog otoka i vidljivog podliva (modra prebojenost kože), ispada funkcije ekstremiteta, otoka i nestabilnosti zgloba obavezno potražite pomoć sportskog lekara!
