You are here

Lekovi i fotosenzitivnost

Uglavnom kada upotrebljavamo lekove razmišljamo o njihovim neželjenim efektima, ali bez obzira na to retko kad razmišljamo o dejstvu tih lekova na našu kožu. Postoje brojne posledične reakcije kože na unete lekove, među kojima je i fotosenzitivnost, tj. povećana osetljivost kože na UV zrake.

Da li ste znali da sunce i neki lekovi ne idu zajedno?

Kako u letnjim danima ne možemo izbeći sunce, a nekada ni terapiju budite na oprezu sa lekovima koji izazivaju fotosenzitivnos.

Supstanca koje su sastavni deo određenih lekova su te koje mogu dovesti do preosetljivosti kože prilikom sunčanja. Fotosenzitivnost je preosetljivost kože na sunčeve zrake koja se javlja nakon uzimanja lekova i izazvana istim. Hemijske supstance iz medikamenata postaju fotoaktivne i u kombinaciji sa UVA i UVB zrakcima prodiru u kožu. Nakon toga mogu se pojaviti osip po koži ili čak i opekotine.Ono što se zna je da su uglavnom UVA zraci zaslužni za većinu fotosenzitivnih reakcija, dok UVB zraci većinom izazivaju opekotine od sunca.

Postoje dva najčešća vida fotosenzitivne reakcije: fototoksična i fotoalergijska reakcija. U literaturi su opisane i druge reakcije koje su znatno ređe- poput lupusu sličnim kožnim promenama. Fototoksične reakcije nastaju usled reakcije leka iz kože sa UV zračanjem sunca, pri čemu se formira štetna supstanca koja direktno oštećuje tkivo kože. Reakcija nastaje na delovima tela izloženim suncu, a može se razviti i nakon svega nekoliko minuta izloženosti. Javlja se u vidu opekotina, većinom praćenih plikovima, intenzivnim ljušćenjem kože ili u vidu tamnih fleka.

Fotoalergijske reakcije nastaju kada hemijski proizvod reakcije UV zraka i leka aktivira imunološku reakciju celog organizma. Fotoalergijeske reakcije nastaju sporije, a zahtevaju višestruko izlaganje suncu. Manifestuju se osipom ili iritacijom, koja se može proširiti na celo telo, uključujući i delove koji nisu direktno osunčani. U zavisnosti od supstance koja je alergen, usled njihove ponovljene upotrebe, mogu se alergije javljati i godinama.

Fotosenzibilizatori

Medikamenti koji izazivaju fotosenzitivnost se nazivaju fotosenzibilizatori i mogu biti lokalni agensi (kreme, gelovi, masti, sprejevi) ili lekovi koji se uzimaju oralno ili u vidu injekcija i infuzija.

Navešćemo neke od najčešćih medikamenata koji mogu biti fotosenzibililizatori kod predisponiranih osoba:

- antibiotici ( tetraciklini, fluorohinoloni i sufonamidi),

- nesteroidni antiinflamatorni lekovi ( ibuprofen, ketoprofen, naproksen),

- diuretici (furosemid, bumetanid, hidrohlortiazid),

- lekovi za snižavanje povišene masnoće u krvi (statini),

- retinoidi (isoretinoin),

- pojedini antipsihotici,

- antidepresivi (fluoksetin),

- oralni hipoglikemici (glibenklamid),

- hormonski preparati i preparati kantariona.

Koji je tretman fotosenzitivnosti izazvane lekovima?

Primarno u dijagnostici i daljem tretmanu je identifikovati fotosenzibilizator. Ukoliko se izazivač-lek uzima za lečenje hroničnog stanja i ne može se ukinuti, savetuje se strogo pridržavanje mera zaštite od sunca, uključujući nošenje odeće za zaštitu od sunca i korišćenje kreme za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom širokog spektra.

Svakako ukoliko primetite novonastalu kožnu reakciju nakon uvođenja nekog leka u terapiju posavetujte se sa vašim lekarom o daljem toku lečenja.

 

Izvor:

https://dermnetnz.org/topics/drug-induced-photosensitivity

https://www.webmd.com/skin-problems-and-treatments/sun-sensitizing-drugs

 

Galerija: 
dr Anita Mrdaković
dr medicine