Miokarditis je pojam koji sve češće čujemo i sve češće se otkriva u mlađoj populaciji. To je upalno stanje miokarda srca koje može nastati kao posledica infekcije, može biti imunološki posredovano ili se može pojaviti usled izloženosti toksičnim supstancama. Miokard je srednji sloj srca, sadrži ćelije srčanog mišića (srčani miociti) koji omogućavaju srcu da se kontrahuje.
Uzročnici upale miokarda
Potencijalni uzročnici ove upale dela srca mogu biti raznoliki, a često nisu ni identifikovani. Virusi su jedni od čestih uzročnika miokarditisa. Virusi koji ga mogu izazvati su adenovirusi, enterovirusi kao što je koksaki (Coxackie virus B), takodje parvovirus B 19, Epstein-Barr virus (virus mononukleoze), HIV, varicella (virus uzročnik ovčih boginja i Herpes zoster), zatim virus hepatitisa C i humani herpes virus 6. Kao posledica COVID-a tj virusa SARS-Cov-2 neretko se sretao i virusni miokarditisu poslednje vreme.
Pored virusnih infekcija uzročnicima se mogu smatrati i gljivična oboljenja, zatim bakterije, paraziti. Takodje miokarditis može biti posledica radijacije, toksičnosti i konzumacije odredjenih lekova
Zavisno od uzročnika je i trajanje same upale miokarda, kao i opšte stanje pacijenta. Kod blažih oblika i prethodno zdravih osoba i osoba jakog imuniteta poboljšanje može nastupiti i nakon par nedjelja. Kod ostalih osoba oporavak nakon miokarditisa traje mesecima i takodje su moguća i trajna oštećenja.
Učestalost i simptomi
Prava učestalost miokarditisa je nepoznata jer su mnogi slučajevi neotkriveni, što zbog blage simptomatologije, što zbog širokog spektra simptoma koji nas navode da mislimo da je u pitanju drugi problem. Pogađa ljude svih starosnih dobi ali simptomi obično počinju između 20 i 50 godina. Iako može biti bez simptoma, najčešće se javljaju bol u grudima, groznica i dispneja/gubitak daha. Pored ovoga često se javlja lupanje srca, nesvestice i smanjena tolerancija na vežbanje.
Iako svako može dobiti miokarditis u većem su riziku osobe koje imaju oslabljen imunološki sistem ili su izložene izazivačima za koje se zna da mogu uzrokovati miokarditis. Takođe, ova upala srčanog mišića se može ponoviti, ali se može i prevenirati.
Ukoliko imate neke od navedenih simptoma potrebno je javiti se lekaru. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničkog pregleda i dopunskih analiza: EKG; laboratorijske analize, rentgenski pregled pluća i srca, ultrazvuk srca, dopler. U nejasnim slučajevima endomiokardna biopsija može pružiti histološki dokaz miokarditisa.
Što se bavljenja sportom tiče u stanju i blagog simptoma miokarditisa trebalo bi izbegavati takmičarske sportove minimum 3 do 6 meseci. Kod akutnog miokarditisa poželjno je izbeći sve aerobne aktivnosti zbog povećanog rizika iznenadne srčane smrti.
Lečenje
Kod lečenja miokarditisa pristupa se najčešće uzroku i lečenju simptoma, naročito ako se manifestuje srčana slabost i aritmije. U velikom procentu slučajeva do oporavka dolazi spontano ili lečenjem simptoma. Bitnu ulogu igra i promena načina života, uvodjenje zdravih navika: prestanak pušenja, izbegavanje alkohola, slane i teške masne hrane i slično. Ovo su za početak mere koje i podržavaju pravilnu funkciju srca. Rasteretite srce da bi se lakše i brže oporavilo od miokarditisa.
